Уютный трикотаж: интернет магазин белорусского трикотажа

Бархатов василий режиссер: Василий Бархатов — фильмы — КиноПоиск

Бархатов василий режиссер: Василий Бархатов — фильмы — КиноПоиск

Содержание

Василий Бархатов ставит в Мариинском театре оперу Оффенбаха — Российская газета

В Мариинском театре готовится к постановке опера «Сказки Гофмана» Оффенбаха. Над ее новой редакцией работает Василий Бархатов, который спустя семь лет вернулся в театр. В 22 года дебютировал здесь в постановке оперетты Шостаковича «Москва, Черемушки», после чего осуществил ряд постановок, среди которых «Енуфа» Яначека и «Мертвые души» Щедрина. Василий Бархатов ответил на вопросы «РГ».

Вы как-то внезапно исчезли с российских театральных радаров. Переключились на европейскую волну?

Василий Бархатов: Просто так получилось, что мои контракты стали появляться чаще в Европе. Европейские театры всегда были в поиске новых интересных имен, следуя тенденции, развиваемой еще Жераром Мортье, и не только им. Конечно, много лет существует свой «пантеон», куда входят Клаус Гут, к примеру, Кристоф Лой, Барри Коски, Стефан Херхайм, Митя Черняков и более старшее поколение. Появился Саймон Стоун — кино- и драматический режиссер, начавший с «Мертвого города» Корнгольда в Базеле и добравшийся до Зальцбургского фестиваля. Мне очень близок Тобиас Кратцер.

Каков был алгоритм вашего попадания в Европу?

Василий Бархатов: Началось все с драматического спектакля «Коварство и любовь» Шиллера, поставленного мной в «Приюте комедианта», который отправился в Дрезден на гастроли. После спектакля ко мне подошел шеф-драматург Шиллеровского фестиваля в Мангейме и пригласил туда с этим спектаклем. А на том фестивале уже интендант Мангеймской оперы предложил мне поставить у них «Осуждение Фауста» Берлиоза. А композитор Сергей Невский случайно познакомил меня в Берлине с куратором фестиваля современной оперы Лаурой Берман. Она спустя год пришла в Базель заниматься оперой и пригласила меня поставить «Хованщину» на открытии сезона. Позже она стала интендантом оперы в Ганновере, где я поставил «Тоску». И дальше все стало активно развиваться в этом направлении.

Постановка «Сказок Гофмана» пойдет в редакции «Метрополитен-опера»

У каждого режиссера своя репутация. Когда приглашают Василия Бархатова, чего от него ждут?

Василий Бархатов: Никто никогда так не формулирует вопрос, никто не станет направлять меня, там нет советских худсоветов, на которых стали бы говорить, что от меня хотят. Но я иногда слышу в разговорах с интендантами такую фразу: «О, вот это абсолютно твое произведение!» Если посмотреть подряд несколько спектаклей, становится понятен некий код, язык того или иного режиссера. Мы понимаем, как разнятся языки постановок Боба Уилсон аили Ромео Кастеллуччи, или Стефана Херхайма. Херхайм скоро заступит интендантом в Венский театр «Ан дер Вин», где я буду дважды ставить. Одно название могу выдать — «Норма» Беллини, перенесенная с прошлого сезона из-за карантина. Второе пока не могу назвать.

Театр «Ан дер Вин» идеологически очень гибок, задает определенные тренды. Наверное, поэтому у вас с ним складываются очень хорошие отношения?

Василий Бархатов: Я ставил там на малой сцене «Антигону» Траэтты. Художественный руководитель Себастьян Шварц хотел, чтобы я поставил барочную оперу. Я долго искал, рассматривал даже русскую барочную оперу, в том числе те, арии из которых записала Чечилия Бартоли. «Антигона» мне очень понравилась, она была написана для Екатерины II. После этого мне предложили поставить «Норму» на основной сцене. Я на низком старте с расписанным клавиром готовился к репетициям с певцами. Тогда никто не догадывался, как затянется карантин и что ситуация окажется не такой, какой виделась вначале.

И вот вы снова в Мариинском, откуда так весело и многообещающе стартовали в большой оперный мир. Какими вернутся «Сказки Гофмана» после ваших европейских странствий?

Василий Бархатов: Валерий Гергиев и Мариинский театр спасают огромное число людей от депрессии нынешних времен. Мариинский театр — особенное для меня место. Он для меня связан с понятием Дома, того волшебного театра, куда я нечаянно попал в 22 года и потом периодически возвращался. Новая постановка «Сказок» претерпит прежде всего музыкальную редактуру, поскольку пойдет в редакции «Метрополитен- опера». Это для меня новый драйв — пересказать все в другой редакции. Предыдущая была более полной, а эта стройная, сдержанная, голливудская. Идеологически «Сказки» останутся тем же спектаклем, но визуально сильно поменяются.

Справка «РГ»

Василий Бархатов в 2005-м окончил ГИТИС, факультет музыкального театра, кафедру режиссуры и мастерства актера музыкального театра (мастерская Р.Я. Немчинской). С 2006 по 2013 год осуществил восемь оперных постановок в Мариинском театре. В 2010 году поставил мюзикл «Шербурские зонтики» Леграна в театре «Карамболь» и оперетту «Летучая мышь» Штрауса в Большом театре. Был режиссером «Оливье-шоу» и Yesterday live, в 2011-м — «Призрак оперы» на Первом канале. В качестве кинорежиссера снял фильмы «Атомный Иван» (2012) и «Супер Макс» (2013).

Бархатов Василий: режиссер, покоривший Мариинский театр в 22 года, дал интервью GQ

Он ставил в Мариинке «Енуфу» Леоша Яначека и современную оперу Александра Смелкова «Братья Карамазовы» – рискованные вещи, за которые не каждый профи взялся бы. Осенним театральным хитом в Санкт-Петербурге 2009 стали «Шербурские зонтики» Мишеля Леграна – Василий Бархатов не побоялся сравнений с великим фильмом Жака Деми и поставил французский мюзикл в театре «Карамболь». 19 декабря на камерной сцене Филиала Московского драматического театра им. А. С. Пушкина Бархатов выпустил «Разбойников» по романтической драме Фридриха Шиллера, смущающей молодые умы не первое столетие. А в марте на сцене Большого театра впервые за долгие годы появится оперетта «Летучая мышь» – и тоже в постановке Бархатова.

GQ Ты, наверное, часто читаешь в глазах людей плохо скрытое удивление: как, вот этот мальчик и есть режиссер?

ВБ Конечно. Когда я в 22 года попал в Мариинский театр, мне было совсем плохо. Но вот недавно пришел в Большой театр на кастинг собственного спектакля. Так сначала на вахте долго не хотели пускать, а после окончания солистка сокрушалась, что режиссер так и не приехал – хотя только что спела мне две арии.

А называют на репетициях по имени-отчеству?

Мне этого не нужно. От того, что я стану Василием фон ибн Алексеевичем, авторитета не прибавится. В Европе же как-то обходятся без отчеств, и неплохо живут.

С кем интереснее работать – со сверстниками или с теми, кто старше и опытнее?

Ммм… Наверное, все-таки с мастерами. Хотя я им не всегда отваживаюсь сказать, что мне от них нужно. Стараюсь обходными путями заставить этого уважаемого пожилого человека самого предложить мне то, что я от него хочу. И если мне хочется, чтобы он, предположим, покакал прямо на сцене, то я вожу его вокруг да около, пока он не предложит: «Слушайте, а может, мне сесть и покакать?» И я кричу: «Потрясающе, какая гениальная идея!» С молодыми зато проще разговаривать, они сами настроены на какую-то новость.

Что нужно сделать, чтобы подчинить себе солистов?

Единственное спасение – очень четко знать, что ты хочешь от них. Просто пошагово знать, чего ты хочешь добиться от этих людей – и тогда они тебе в конце концов поддадутся. Я должен быстро и убедительно втолковать им свой замысел. В общем, меня слушают, хотя мне самому кажется, что я иногда просто размахиваю руками и мычу. А многие молодые режиссеры, казавшиеся в институте гораздо более рациональными людьми, почему-то не справляются с актерами.

Как ты вообще попал в волшебный мир оперы? Семейная традиция или надуло с улицы?

Надуло. Никаких семейных традиций. Все возможные и невозможные родственники закончили журфак МГУ. Конечно, будучи мальчиком из приличной семьи, я в детстве побывал несколько раз на оперных спектаклях в Большом и в Кремле. Но в театральный поступать не собирался, а думал связать свою жизнь с компьютерным программированием…

…И учился в физматшколе?

Нет, все-таки с гуманитарным уклоном была гимназия. А за год до окончания в дом буквально ниоткуда залетела бумажка – список обязательной литературы для поступающих в Академию театрального искусства. И еще папа сказал, что где-то встретил женщину по имени Розетта Немчинская, и она якобы не против на меня посмотреть. Мне разрешили пропустить на один день школу, я выучил стишок и пошел к этой незнакомой женщине. Прочитал ей Бодлера – и она мне сказала фразу, которую я запомнил навсегда: «Ну, мальчик ты хорошенький, чистенький, давай пообщаемся». Я тогда совершенно не знал, что она профессор ГИТИСа, и, когда тетя Розетта предложила мне поступать к ней на режиссуру музыкального театра, я не сразу осознал, какое счастье на меня свалилось. Никаких Альбанов Бергов и Рихардов Штраусов, Бриттенов и Яначеков я тогда не знал, а знал, как и положено мальчику, Чайковского и Моцарта. Видимо, сыграло свою роль нежелание остаться на улице. Если есть шанс куда-то влезть, подумал я, надо влезть, а там будет видно. Главное – быть не самым бездарным. Постепенно я стал понимать, что могу этим заниматься.

Когда это произошло?

На втором курсе. До того я был просто зрителем хороших спектаклей.

А ты и сейчас очень много смотришь – все время вижу тебя на премьерах. Чужие идеи не мешают собственным замыслам?

Наоборот. В вакууме невозможно существовать, невозможно отсчитывать мир только от себя. Перед тем как ставить спектакль, я смотрю все постановки этого произведения, которые можно достать. Конечно, чем они бесцветнее, тем больше импульсов для фантазии я от них получаю.

Компьютерное программирование осталось в жизни? Ты технически продвинутый человек?

Как пользователь – да. Люблю разные приспособления.

Как по-твоему, опера является современным искусством, она как-то соотносится с тем же техническим прогрессом?

Да, конечно. Она и была всегда современным искусством. Еще не так давно оперы Верди были таким же отражением реальности, как сегодня – фильмы Альмодовара.

Ты только что выпустил «Разбойников» в Драматическом театре имени Пушкина, но выходит, что бегство в драматический театр – явление временное?

Хочу понять, получится или нет. Времена советских разнарядок – если написано в дипломе «музыкальный театр», то и ставь свои оперы до гроба – прошли. Нет никаких границ сегодня. А Шиллер – достаточно сложный автор для пробы пера.

Часто проверяете почту? Пусть там будет что-то интересное от нас.

Бархатов Василий Алексеевич — биография, новости, фото, дата рождения, пресс-досье. Персоналии ГлобалМСК.ру.

В историю российского кинематографа вошли не так много людей. Еще меньше оставили там свои имена на века. Кто-то добился успеха и мирового признания уже на старости лет, а кто-то, наоборот, с раннего возраста известен. Про Василия Бархатова в свое время говорили, что для успеха он слишком молод. Но, тем не менее, в возрасте 34 лет он стал руководителем оперной группы, советником по культуре страны и членом Общественной палаты. Василий Бархатов: биография и начало пути Каждый знает, что почти у всех известных людей детство мало было связано с будущей профессией. Василий родился в семье журналистов в 1983 году. День рождения – 29 июля. В целом, его детство походило на детство рядового городского мальчишки. Как и все в районе, он играл, купался в реке, строил домики на деревьях, прыгал по гаражам. В общем, ничего примечательного. Тем не менее, его родители – интеллигенты, и поэтому считали, чтобы ребенок получил определенный «культурный минимум». Так мальчик попал в музыкальную школу. Изначально в качестве инструмента для Василия Бархатова выбрали гитару. По мнению мамы, это красивый предмет, который романтично смотрится. В ходе отборочного смотра стало ясно: мечтам родительницы не предстоит сбыться. Руки мальчика были короткими для гитары. Так он попал в класс балалайки. Среднее музыкальное образование он получил по этому инструменту. Университетские годы По окончании обычной и музыкальной школ, Василий Бархатов не планировал связывать свою жизнь с оперой. Тем более, с режиссурой оперы. Сам он объясняет свой выбор просто. Все изменила одна встреча. Звали ее Розетта Яковлена Немчинская, и была она профессором музыкальной части ГИТИСа. Встреча с будущей звездой произошла случайно: она отбирала на свой курс любых желающих, в то время как ее коллеги предпочитали людей с опытом. А Василия Бархатова в это время беспокоил вопрос, как откосить от армии. Он начал заниматься с Немчинской, и в возрасте 16 лет благополучно поступил на факультет режиссуры и мастерства. Начало работы Несмотря на выбор факультета, парень втянулся и начал получать удовольствие от будущей работы. Еще будучи учеником обычной школы, он сделал ряд выводов по поводу театра. Основная мысль: нельзя силком заставлять посещать спектакли, тогда ни люди, ни актеры не получают удовольствие. Поэтому он чувствовал потребности в новой реализации классических идей, в новых формах классики, а также в постановках редких произведений. Иными словами, основной задачей театра, по его мнению, должна была стать такая работа, которая бы интриговала зрителей. Первая постановка Многим молодым талантам в качестве площадки для дебюта предоставляют «Геликон-оперу».

Там Василий Бархатов, работая как режиссер-постановщик, выбрал «Дневник исчезнувшего» авторства Леоша Янечека. На тот момент ему был 21 год. Тем не менее, он снискал положительные отклики критики. Путь к Олимпу Путь Василия Бархатова к славе и успеху был долгим. Это касается почти всех людей искусства. Всем им приходилось сильно трудиться, прежде чем мир признал их. В 2005 году он оканчивает ГИТИС и перед ним встает выбор, что делать. Первое место работы – Ростовский государственный театр. Бархатов Василий, режиссер постановки дилогии «Директор музыки», привлек внимание Валерия Гергиева. Тот был работником Мариинского театра и занимался поиском постановщиков. В его мечтах был грандиозный проект по воплощению на сцене всего Шостаковича. Руководство театра благосклонно отозвалось о своем сотруднике, и Василий Бархатов попал на работу в Мариинку. Дебютом на великой сцене стала работа «Москва-Черемушки». Эта небольшая оперетта появилась в 2006 году. После неожиданно была показана в Лондоне, где получила небывалую популярность. Гергиев в полной мере покровительствовал своему протеже, и Василий Бархатов продолжил работать как режиссер-постановщик. Следующей его работой стала почти никому не знакомая опера Яначека «Енуфа». Стоит сказать, что почти все постановки молодого человека были номинированы на театральные премии. Чем так привлекательны постановки Бархатова? Эпатажем. Он привнес то, что не могли сделать до него, – новизну подачи идеи. Например, в нашумевшей постановке «Бенвутто Челини» был введен образ героя в старости. Все бы ничего, если бы на роль не пригласили Сергея Шнурова. Почти все работы Бархатова были номинированы на серьезные театральные премии. На сегодняшний день у него восемь наград. Учитывая возраст Василия Бархатова, – это солидный багаж. Пробовал себя он и на поприще кино. Также успешно. Первой его работой стал фильм «Атомный Иван», где он выступил в роли сценариста. Засветился Василий как автор шоу в цирке и режиссер музыкальных клипов. Разносторонний человек, не боящийся пробовать себя в разных течениях.
Тем не менее, музыка и опера – главная его работа. Его основная задача сейчас – подготовка музыкальных спектаклей для России и зарубежных стран. Драмы Шиллера стали для него новым и необычным опытом, так как для этого он не ставил спектакли такой тематики. В 2009-ом появились «Разбойники», а через два года – «Коварство и любовь». А как на личном фронте? Побочный эффект почти любой славы – пристальное внимание к своей персоне. Не стал исключением и Василий Бархатов, личная жизнь которого стала предметом сплетен. Летом 2015 году он женился. Познакомился со своей избранницей он еще в 2014 году. Она сразу покорила его разум. У них есть дочка, которую зовут Полина. Режиссер негативно относится к обсуждению своей личной жизни и неохотно отвечает на вопросы журналистов. Его жену зовут Асмик Григорян, и к ней приковано не меньше внимания, чем к известному мужу. Критика работ Василия Бархатова, в основном, идет от ценителей классических традиции. Но почти все признают: оперное искусство требует пересмотра, так как многие считают постановки скучными. Для привлечения новых зрителей и превращения театра в массовое искусство следует поменять принципы постановок. Поэтому Василия Бархатова благосклонно принимают те, кто ждет возрождения оперы и театральных спектаклей. В любом случае, учитывая молодой возраст режиссера, мир ждет еще множество его необычных работ. — Читайте подробнее на SYL.ru: https://www.syl.ru/article/291674/biografiya-lichnaya-jizn-i-postanovki-rejissera-vasiliya-barhatova

высшее

Режиссер Василий Бархатов: Никто мне не может рассказать больше про спектакль, который я сделал, чем я знаю сам | Программа: Моя история | ОТР

Дмитрий Кириллов: За 15 лет работы в оперном жанре какими только эпитетами ни награждали его журналисты и критики, друзья, поклонники и недоброжелатели. Он и «свет в окне», и «надежда русской оперы», «реформатор и провокатор», «авантюрист», «самородок, вундеркинд». В любом случае, с появлением на свет Василия Бархатова что-то поменялось в мире. Ну, хотя бы отношение зрителей к современному оперному искусству – как в нашей стране, так и за рубежом.

Василий Бархатов поставил свою первую оперу на сцене легендарного Мариинского театра в 22 года. Причем взрослые, умудренные опытом солисты Мариинки с удовольствием исполняли волю молодого режиссера.

А в 26 лет Бархатов уже снимал новогодние огоньки, телевизионные шоу и ставил ко дню России массовое праздничное представление на Красной площади. Позже был дебют в кино. Василия Бархатова узнали и как режиссера полнометражного художественного фильма.

Перепробовав множество жанров и направлений в искусстве, Василий Бархатов все-таки определился со своим главным выбором в жизни творческой – это опера. И в жизни личной – это Асмик.

Голос этой удивительной певицы звучит сегодня на самых престижных сценах. Асмик Григорян, возлюбленная Василия Бархатова. Его муза, жена, мама младшей дочери Леи и по совместительству звезда мировой оперы. А Василий Бархат – законодатель моды в этом жанре.

Василий, вас очень многие называют коренным петербуржцем. А я, по-моему, читал, что ваши более родные районы – это Строгино, Выхино.

Василий Бархатов: Да, я максимально некоренной петербуржец. Я родился в Москве. У меня мама коренная москвичка, папа приехал из города Пенза. Совсем маленький я рос в Строгино, а потом уже закалялся в Выхино.

Смотрите такжеСергей Пускепалис: В театре люди хотят работать, они способны что-то делать. Без этого я бы сюда не пришел

Дмитрий Кириллов: В студенческие годы, когда у вас появлялись деньги, вы брали билет на плацкартный вагон, бутылочку коньячку – и в Мариинку?

Василий Бархатов: Все верно. Иногда денег хватало только либо на коньяк, либо на билет в плацкарт. От чего-то приходилось отказываться.

Дмитрий Кириллов: Вы окончили музыкальную школу по классу балалайки. Балалайка помогает в оперной режиссуре?

Василий Бархатов: Как говорит Зорик Марголин, художник, с которым я в основном работаю над своими спектаклями, «только такой человек, как ты, мог учиться в школе имени Дмитрия Дмитриевича Шостаковича и играть на какой-то балалайке».

Дмитрий Кириллов: Опера – ваше призвание. А вот телевизионные шоу, концерт на Красной площади – это потому что в магазин надо ходить?

Василий Бархатов: Во-первых, много интересно попробовать, просто поговорить на разных языках. Финансовый вопрос тоже никто не отменял.

Дмитрий Кириллов: Остались ли еще такие оперы, которые вам интересны, а как поставить, вы еще даже не представляете?

Василий Бархатов: Есть. Таких, как ни странно, гораздо больше, чем те, которые представляю.

Дмитрий Кириллов: Когда ваш Князь в «Русалке» Даргомыжского запел в мешке…

Василий Бархатов: Естественно, когда Валерий Абисалович в первый раз прыгнул в яму, чтобы дирижировать прогон этого спектакля, он был несколько удивлен, обернулся ко мне и, дирижируя, сказал: «Василий, несколько опережаешь свое время».

Дмитрий Кириллов: У вас не только Князь в мешке поет. У вас Шнуров по исторической сцене Мариинского театра ходит. Наверное, тоже по молодости…

Василий Бархатов: Шнуров сейчас в совете по культуре. Уже поздно меня обвинять в том, что я его вывел в Мариинский театр.

Дмитрий Кириллов: Вы попробовали себя в роли кинорежиссера. Понравилось?

Василий Бархатов: Да. Это совершенно другой язык, совершенно отличный от театра. И я думаю, что я к этому еще вернусь, когда найду тот сценарий, ту тему, которую я обязательно хочу снять.

Дмитрий Кириллов: Вы были членом Общественной палаты. Были в Совете президента по культуре. Потом вышли отовсюду. Разочаровались?

Василий Бархатов: Да.

Дмитрий Кириллов: Вы уехали на Запад. Большей частью сейчас работаете там. Там больше единомышленников?

Василий Бархатов: Там у меня больше предложений. Я знаю свое расписание до 2025 года.

Дмитрий Кириллов: Это правда, что с разными людьми вы пьете разные напитки? Например, если водку, то только с самыми близкими?

Василий Бархатов: Бывает незнакомый человек, сразу смотришь на него и говоришь: «Пойдем выпьем». А бывает – уже лет 20 друг друга знаешь и думаешь: «Господи, только бы не предложил пойти выпить».

Дмитрий Кириллов: Я сейчас хочу в очень далекое детство. Вы паинька были в детстве такой?

Василий Бархатов: Я очень аккуратный бунтарь. Я сначала оформлю медицинскую страховку, а потом пойду на революцию. Я такой аккуратный сумасшедший.

Дмитрий Кириллов: Но в меру разгильдяй?

Василий Бархатов: Да. Я как сейчас помню, что мы перепрыгивали с крышу на крышу на высоких многоэтажках в Строгино. Так вспоминается, что ты оступился – и все, до свидания.

Учился последний класс я довольно паршиво. Просто потому что мы занимались совершенно другими делами. У меня была довольно веселая компашка. Мы много читали. То есть мы не были такие люди, которые пили бесконечно за гаражами.

Дмитрий Кириллов: Во дворе сидели под забором.

Василий Бархатов: Да. У нас была совершенно другая жизнь. Мы хотели как раз с моим очень близким товарищем создать фирму по производству компьютерных игр. Я хотел сочинять такие сложные role playing games. И в связи с этим я хотел поступать на программиста. Это было для меня какое-то дикое испытание. Потому что нужно было налечь на математику с физикой, которые мне давались очень тяжело.

Дмитрий Кириллов: Балалайка уже была в стороне?

Василий Бархатов: Балалайка была в глубоком детстве. Балалайка давно была зачехлена. Я по секрету скажу, что я даже не имею диплом балалайки, потому что я поругался с педагогами в последний год обучения. То есть технически я 5 лет закончил, а корочки нет. Бюрократически я не завершил своего обучения. Поэтому я, к сожалению, недипломированный балалаечник. Я должен сказать это честно. Теперь для меня закрыта дорога.

Дмитрий Кириллов: Василия могли бы легко пристроить в оркестр. Но он не стал играть на балалайке. Не заинтересовался он и работой в газете, хотя семья Бархатовых – профессиональные журналисты. Известный писатель, литературный критик, член Академии российской словесности Алексей Александрович Бархатов переживал за будущее своего сына. Творческая одаренность налицо, а куда ее деть – непонятно.

Профессор ГИТИСа Розетта Немчинская согласилась побеседовать с мальчиком — а вдруг из него будет толк?

Василий Бархатов: И мы так встретились раз, два, три. Потом она говорит: «Слушай, а ты никогда не думал на оперную режиссуру поступить?» Я говорю: «А что, такая есть?» — «Конечно. Ты что! Так интересно. А ты был вообще в опере?» — «Был, конечно, с родителями в Кремле, в Большом театре». И там, где я был, у меня есть полное ощущение, что никакой оперной режиссуры не существует. Она говорит: «Ты не туда ходил. Ты сходи, например, в «Геликон-оперу»».

И я пошел в «Геликон-оперу». Это был «Евгений Онегин» Дмитрия Александровича Бертмана. И на меня это произвело огромное впечатление. И самое смешное, но это удивительно, за такое на самом деле надо убивать, конечно, абитуриентов, я сказал Розетте Яковлевне… Она говорит: «Я не просто Розетта Яковлевна, тетя из ГИТИСа. Я профессор. Я набираю этот курс режиссеров музыкального оперного театра. Ты хочешь поступить?» «Я подумаю», — сказал я и ушел. Это было, конечно, настолько глупо и дерзко. Я пошел домой и на следующие сутки я помню, что я ей позвонил и сказал: «Да, давайте. Я хочу попробовать».

Дмитрий Кириллов: И если в начале учебы Василий по инерции еще задавал риторический вопрос «а что я забыл в этой опере?», то к 3 курсу он уже не понимал, а как можно без оперы жить. Забрав все лучшее от наших мастеров, решил рвануть в Германию. Ведь там работает великий мастер оперной режиссуры Петер Конвичный. И поехал в Берлин, собрав с миру по нитке.

Василий Бархатов: Что-то там родители помогли, близкие родственники.

Дмитрий Кириллов: Собрали в дорогу.

Василий Бархатов: Да, собрали в дорогу. Я обещал все отдать. До сих пор ничего не отдал, естественно. Это на самом деле на сегодняшний день были очень небольшие деньги. И я отправился в Берлин на 2 недели.

Я каждый вечер был либо в «Комише опер Берлин», либо в Staatsoper Berlin, либо в Deutsche Oper Berlin.

Дмитрий Кириллов: Две недели, которые перевернули все сознание.

Василий Бархатов: Это правда, да. И как только я понял, что я хочу делать, в тот момент я понял, что «да, я буду этим заниматься, я хочу это делать».

Дмитрий Кириллов: И в 20 лет Василий Бархатов ставит своей первый спектакль на сцене Ростовского музыкального театра. Обладатель «Золотой маски». Легендарный режиссер Сусанна Цирюк, посмотрев работу Бархатова, рассказала о молодом даровании самому Гергиеву и благословила Василия ехать к нему в Мариинку.

Василий Бархатов: Невозможно не упомянуть Сусанну Цирюк – режиссера, которая была главным режиссером Ростовской оперы и работала в Мариинском театре. Было столетие Шостаковича. И он хотел поставить все пьесы Шостаковича, что он написал для сцены. И был план «Москва – Черемушки». И он искал какую-то молодую кровь. И так все сошлось с подачи Сусанны. Точно не я убедил. Он сам.

Дмитрий Кириллов: Помните свою первую встречу с Гергиевым? Это вообще легко – вот так прийти к большому мастеру и сказать: «Так, вот я».

Василий Бархатов: Я очень боялся. Я прям помню, что… Я как режиссер сегодня не люблю прослушивания или так называемые auditions – любые, разговорные или певческие, ни с той, ни с обратной стороны. Я никогда не прослушиваю певцов так. Я приезжаю, всегда втайне посмотрю их спектакль. Или, если мне хватит много-много видео в интернете, это тоже сойдет. Не люблю ни с этой стороны, ни с другой стороны никогда приходить на эти собеседования, встречи…

Дмитрий Кириллов: Официальные презентации себя.

Василий Бархатов: Да. Мне очень страшно. Я знаю, что я не умею себя подавать, хотя многие мне говорят, что я это делаю хорошо. Но я уверен, что я это делаю неправильно. Поэтому я боялся. А в том возрасте, когда ты вообще никто… Тут же тоже – когда ты делаешь эту ставку, решаешь – пойду, встречусь с Гергиевым – ты же отдаешь себе отчет, что Гергиев может сказать: «Нет, ну ты чуть подрасти. Давай, а потом приходи».

Дмитрий Кириллов: Но Гергиев не только не прогнал, а дал Василию Алексеевичу Бархатову полный карт-бланш. Как говорили острословы, в Мариинском театре началась бархатная революция. На свет, как грибы после дождя, появлялись полные свежих идей спектакли Василия Бархатова. Одна опера Берлиоза с участием лидера группировки «Ленинград» Сергея Шнурова чего стоит.

Как вы со Шнуровым познакомились?

Василий Бархатов: Я пригласил его участвовать в спектакле. Мы так и познакомились.

Дмитрий Кириллов: А до этого вы просто были не знакомы?

Василий Бархатов: Мы совершенно не были знакомы. Когда во время постановки спектакля «Бенвенуто Челлини»… Она считается таким образцом французской оперы, но это действительно довольно тяжело переживаемые 4 часа музыки. Не всегда одинаково качественной и драматургически с очень большими пробуксовками.

«Бенвенуто Челлини». То есть я как шутил всегда – как название итальянской обуви.

Дмитрий Кириллов: Последняя коллекция.

Василий Бархатов: Последняя коллекция Бенвенуто Челлини у вас. Просто я понимал, что нет человека. Люди не понимают, что за персонаж. Не хватает этого объема. Нужно прямо вот так википедийно, хотя бы вскользь дать понять это. И так пришла в голову мысль. Сергей Владимирович Шнуров – это что-то такое.

Дмитрий Кириллов: Интуиция. Вы же не знали. Вы же не обсуждали с ним Канта.

Василий Бархатов: Это жизненный опыт.

Дмитрий Кириллов: Понятно. Позвонил.

Василий Бархатов: Да, я позвонил. И он сказал: «Давай встретимся». В общем, мы поговорили чуть-чуть. И потом он говорит: «Ладно. Порадую маму»

Дмитрий Кириллов: Вы почувствовали, что вы как-то с одной планеты?

Василий Бархатов: Мы не с одной планеты, но у Сережи очень быстрый космолет. Он со своей планеты быстро добирается на другие и обратно. В моем мире цинизм – это со знаком плюс. То есть это человек, который не заламывает рук, не закатывает глаз, как-то структурирует реальность вокруг себя грамотно.

Сережа – один из таких людей, которые понимают разницу между показухой и истинным высказыванием и глубиной.

Дмитрий Кириллов: То, что он глубокий человек, абсолютно понятно. Потому что любой нормальный отец не пожелает своей дочери крестного, который матом только кроет налево и направо.

Василий Бархатов: Мы шутили по этому поводу, что все так ждали, и на репетициях, и где-то, что где-то должны быть…

Дмитрий Кириллов: Сейчас начнется.

Василий Бархатов: Провокации и скандалы. Мы с Сережей шутили, что надо, когда закончится спектакль, поклоны, попросить тишины и просто сказать…

Я хотел показать, что Сережа очень классный артист, а не то, что «гляньте-ка, у нас провокация – Шнуров на сцене Мариинского театра».

Я не тот человек, который работает по методу провокативности. Это тоже классно. Есть люди, которые делают это лучше меня. А выглядело это именно так. И не хотелось… Хотелось, чтобы все-таки Бенвенуто Челлини Сережа играет, а не то, что «гляньте-ка, вы сейчас все обалдеете: Шнуров на сцене Мариинки — вот это радикально!» Вот это всех немножко… В этом было такое опасение, чтобы не было этой пошлости, что мы пытаемся продать билеты, развлечь.

Дмитрий Кириллов: Оказался человек на месте.

Василий Бархатов: Да, оказался человек на месте.

Дмитрий Кириллов: Столько лет прошло. Какие-то редакции меняются. Их, по-моему, три уже было.

Василий Бархатов: Была последняя. Я приехал. Мне, конечно, было очень тяжело. В 35 лет править то, что ты делал в 24, очень…

Дмитрий Кириллов: Вы смотрите и говорите: «Во накрутил», да?

Василий Бархатов: Да.

Дмитрий Кириллов: Вы просто как Роден – отсекаете все лишнее.

Василий Бархатов: Да, я так и сделал. Просто выкинул через раз все. Так, чтобы вроде как и не обидеть, и не своей рукой, а как бы просто «хорошо, я ставлю тебя, Вася, 24-летнего, как ты хотел это поставить, но просто чуть-чуть, чтобы не ужас-ужас, а чуть…»

Дмитрий Кириллов: Вот думал 24-летний Вася, что у него будет жена – суперпримадонна?

Василий Бархатов: Наверное, судьба.

Дмитрий Кириллов: Рассказывайте, где увидели. Где оперные примадонны ходят?

Василий Бархатов: Это все очень просто. 8 лет назад или когда-то я поставил спектакль «Евгений Онегин» в Литовской национальной опере. Я прослушивал Татьяну. И заходит человек, который не знает наизусть письмо. У этой певицы отдельные листочки, которые все время слетают с пюпитра. Она их поднимает, мастерски жонглирует, успевает показать, как ей неудобно. При этом вроде как не упустить письмо Татьяны.

Дмитрий Кириллов: Продолжает прямо петь.

Василий Бархатов: Да. Я за всем этим аттракционом наблюдал. Я вижу, что она думает: «Когда же эта сволочь уже остановит? Невозможно». Обычно прослушивание 2 минуты. Письмо Татьяны длится, в зависимости от дирижера, не менее 15 минут. А я так и не могу оторваться. Я смотрю, так интересно.

Дмитрий Кириллов: «А мне нравится», да?

Василий Бархатов: Интересно, остановится она сама в конце концов, скажет она: «Так, все». Либо это все зайдет в тупик… Это все происходит. Я за ней наблюдаю, наблюдаю. Она до конца допевает. Я говорю: «Спасибо». Она выходит. Я говорю: «Вот это будет Татьяна».

Это была Асмик Григорян. В спектакле она не участвовала, потому что она участвовала в «Онегине» в «Vilnius City Opera», театре через дорогу. И по определенным политическим соображениям она не хотела и там, и там. Это некрасиво. И поэтому в Литовской национальной опере я поставил спектакль. И мне звонят, говорят: «Она не будет». Я говорю: «А я больше никого не помню». И потом мы поставили спектакль, на самом деле все замечательно получилось, с Сандрой Янушайте. Это потрясающая тоже литовская певица. И на премьеру я получаю письмо на русском языке русским почерком с ошибками, но написанное рукой кириллицей, с извинениями и о том, что это очень красивый спектакль. Она жалеет и еще раз извиняется, если меня подвела своим отказом в участии.

Дмитрий Кириллов: Как Татьяна – написала прям письмо.

Василий Бархатов: Да. И через год я ставил спектакль «Русалка» Даргомыжского. Она приехала работать в этом спектакле. И уже сблизились, что уже не разближаемся последние 8 лет.

Дмитрий Кириллов: Это трудно – жить постоянно в разных местах, видеться редко?

Дмитрий Кириллов: Как дочку зовут?

Василий Бархатов: Лея. Лея Бархатова, да. Такая девочка. И с появлением Леи Асмик уже не может свободно перемещаться, как я. Когда мы работаем в разных местах (то есть я, например, в Берлине, а она может быть в Милане), иногда каждый свободный вечер (железно – в выходные) я всегда провожу с ними. Когда я ничего не ставлю, мне все равно, где сидеть с моими нотами. Я возле них. Мы стараемся больше чем на 5 дней не расставаться.

Дмитрий Кириллов: Иначе уже скучаете?

Василий Бархатов: Это никогда никого не приводило ни к чему хорошему. Даже если любовь суперневероятная и сильная, я не верю в то, что…

Дмитрий Кириллов: Гостевой брак такой, да?

Василий Бархатов: Да. Что можно годами кого-то ждать. Я не верю.

Дмитрий Кириллов: Вот жизнь со звездой мировой оперы – это в основном репетиции? Или все-таки дома можно какую-нибудь вкусную еду дождаться от любимой?

Василий Бархатов: Да, можно, конечно. Она делает все, что вы можете найти в меню армянского ресторана, все Асмик может сделать. Но при этом она действительно очень хорошая мама и жена. Это ей стоит огромных усилий – не сдать позицию оперной певицы. Но сейчас, безусловно, ее золотое время. Она должна не готовить, а петь. Но готовит она очень классно.

Дмитрий Кириллов: Он продолжает ставить по 3 спектакля в сезон, и все чаще – на Западе. Бархатов, модный и востребованный, все так же эпатирует консервативную публику, удивляет заядлых театралов, восхищает невероятными режиссерскими находками видавших виды зрителей Берлина, Цюриха, Вены.

Василий Бархатов: Сейчас после моей «Тоски» в Ганновере (моя последняя премьера, там такая своя история) я понимаю, почему… Она либо нравится, либо не нравится катастрофически. И на премьере ползала кричали «бу!», орали, как резаные, а другая половина кричала «браво!» Это было первый раз в моей жизни, чтобы так прямо жестко…

Дмитрий Кириллов: Два лагеря.

Василий Бархатов: Есть одна простая вещь: никто мне не может рассказать больше про спектакль, который я сделал, чем я знаю сам. Меня звали на обсуждение на культурный форум. Говорят: «Вот, очень важно. Такой будет важный круглый стол. Много будет интересных людей». Я говорю: «Хорошо, давайте, замечательно. А что вы обсуждаете?» — «Возможности режиссерской интерпретации в опере, интерпретации текста либретто и музыки». Я говорю: «Извините, но вы опоздали лет на 70 с этой дискуссией. Мне неудобно это обсуждать». Это как «надо ли мыть руки перед едой?» Давайте соберемся и обсудим. «Лучше рожать в роддоме или в стогу сена?» Это не является актуальной проблемой. Ну, как, друзья? 100 лет ставится эта режиссерская интерпретация и в драме, и в опере. Она уже существует. Уже поздно. Это уже все произошло.

Дмитрий Кириллов: Снимайте кино, ставьте спектакли, приходите на телевидение, не забывайте нас. Спасибо вам огромное.

Василий Бархатов: Спасибо.

«Опера – это не жанр, который прекратил свое существование в XIX веке»

Знаменитый режиссер о ликвидации оперной безграмотности, Шнуре на сцене Мариинки, письме Владимира Сорокина и эвтаназии спектаклей

Звезда оперной режиссуры из России Василий Бархатов, будучи в Казани «проездом из Берлина в Базель», провел здесь мастер-класс. В интервью «БИЗНЕС Online» он рассказал о том, почему «отписался» из совета по культуре при президенте РФ, что общего между идеологами современной оперы и «Врачами без границ» и для чего ему понадобился Сергей Шнуров в образе «Бенвенуто Челлини эпохи Вырождения».

Василий Бархатов Фото: Ирина Ерохина

«МИРОВАЯ ПРАКТИКА ТАКОВА — В РЕПЕРТУАРЕ ГОДАМИ НИЧЕГО НЕ ДЕРЖИТСЯ»

— Василий, на вашей пресс-конференции по случаю мастер-класса в KazanOperaLab сквозил эдакий здоровый пессимизм относительно перспектив появления современной российской оперы на серьезных театральных подмостках…

— Я всегда отзываюсь очень легко на такие проекты, это, наверное, единственное, чем меня можно заманить, потому что я не лектор, который читает лекции направо и налево или ведет какие-то мастер-классы. У меня нет особого дара, могу поделиться, но научить — вряд ли. Но сама идея KazanOperaLab очень понравилась, поскольку я сам через это прошел еще студентом, заканчивая ГИТИС и наблюдая за опытами Кирилла Серебренникова с Теодором Курентзисом, когда они начинали обращать внимание людей на современную русскую оперу на «Винзаводе». Это еще до «Платформы», сильно до всех этих мощных проектов.

И потом я сам попытался сделать «Опергруппу» (лаборатория современной оперы, организованная Бархатовым в 2012 году, — прим. ред.). Как раз основная идея моей лаборатории была в следующем — вернуть оперу из Homeless Opera Бори Филановского (проект «Бездомная опера»прим. ред.) обратно в театры. И тогда, слава богу, меня поддержали и министерство культуры, и сами ведущие театры, что в принципе решило во многом на тот момент и финансовые, и административные вопросы.

— Но «Опергруппа» уже стала историей… Удалось вам хотя бы частично решить поставленные задачи?

— Частично это удалось, потому что опера Леры Ауэрбах «Слепые» была поставлена на малой сцене театра имени Станиславского, она осталась в репертуаре и какое-то количество раз прошла. Но это с учетом того, что мировая практика такова — в репертуаре годами ничего не держится. Я, поработав там, понимаю, что есть система stagione, где просто играют, например, 13 спектаклей в период от месяца до четырех, а затем постановку забывают или, если это копродукция, передают дальше в другие театры. И только спустя какие-то годы может произойти возобновление. Либо есть репертуарный театр, но и здесь играется какое-то количество спектаклей внутри репертуара, а через какое-то время так же снимается. То есть, в принципе, «Слепые» прошли как раз так же, как прошли бы в любом театре.

А опера «Франциск» Сережи Невского получила в итоге «Золотую маску» — и тоже стоило огромных усилий возобновить данный спектакль, а было это на сцене Большого театра. Мне кажется, ни до, ни после ничего подобного там не происходило. Понятно, что там шли оперы XX века (Вайнберг и прочее), но современного, по-моему, не было ничего. Самое интересное, что, если считать прогон и премьеру, «Франциск» прошел четыре раза при полных залах Большого театра. Это на самом деле круто, и в зале были совершенно разные люди.

Я навсегда запомнил один эпизод: после генерального прогона ко мне подошли две такие скромные женщины и начали диалог, который с первой фразы меня напугал. Тогда не было такого мракобесия, как сейчас, но уже какие-то вещи вызывали желание сгруппироваться в ожидании удара… Они сказали: «Мы глубоковерующие…» А понятно, что опера «Франциск» про Франциска Ассизского — это такая трагичная и страшная история, может быть, не с той стороны, с которой принято рассматривать путь святого…

— Неканоническая история?

— Нет, это все правда, но не как учение, а скорее как натуралистическая история. Мучительная часть, как он к этому шел, как страдал в отношениях с другими людьми. И они сказали первую фразу: «Мы глубоковерующие…» Я понимал, что сейчас придется выслушать что-нибудь не очень приятное, а они: «Вы знаете, это настолько сильно, мы плакали, потому что так рассказана была история. ..» И я вдруг понял, что это на самом деле великая вещь — встретить двух женщин из XIX столетия, когда музыка не являлась преградой к восприятию драматургии, когда опера не была условным жанром.

Я помню замечательные лекции покойного ныне Жерара Мортье, одного из самых знаменитых европейских интендантов. Он говорил: поймите, тогда опера «Травиата» воспринималась как сейчас фильм Педро Альмодовара! Зрители шли и смотрели историю Травиаты с этой музыкой. Это сейчас — музыка Верди, либретто такое-то, здесь будут петь (это надо перетерпеть)… А это воспринималось как такая подача информации, все смотрели и сопереживали истории. И я понял, что эти женщины тоже не обратили внимания на всю сложность партитуры Сережи Невского, а она была очень непростая, на все вокальные и прочие текстовые штучки «тяжелой к восприятию современной музыки», как сегодня принято говорить. Они это все восприняли целиком как историю Франциска Ассизского и стали ей сопереживать. И тогда я понял, что, если эти женщины возраста моей мамы подошли и сказали, что это их тронуло, значит, это все вранье, значит, это возможно сегодня, значит, есть зритель, способный воспринимать это не как просто диковинку актуального искусства, а как театр.


«ПЕРВЫЙ РАЗ БЫЛ В КАЗАНИ… СЛЫШАЛ, ЧТО ДО МЕСТНОГО ОПЕРНОГО ТЕАТРА НЕВОЗМОЖНО ДОСТУЧАТЬСЯ»

— Тем не менее, если сейчас забить в Google «Опергруппа», выйдут ссылки на какой-то сериал про ментов…

— На самом деле в этом была игра слов, я все время шутил, что это такой насильственный ликбез (ликвидация безграмотности), мы будем работать быстро и жестко, поэтому называться будем «Опергруппа». Я в это все верю не из оптимизма, а как раз из-за того, что знаю, как тяжело. Я первый раз был в Казани, и всегда интересно, как работает культурное пространство. Слышал, что до местного оперного театра невозможно достучаться…

— Театр имени Джалиля — довольно специфический. Они иногда дают только по 5–6 представлений в месяц…

— Это же очень мало…

— В самой казанской опере говорят, что исходят из уровня интереса публики, им нужны исключительно аншлаги. А в афише сплошь «Кармен», «Онегин» и «Риголетто», потому что зритель на это идет.

— А как же воспитание публики?

— Видимо, в казанском театре не хотят над этим заморачиваться…

— Да, это непростой процесс, но этим надо заниматься. На самом деле у всех в мире одни и те же проблемы, просто в разном количестве, в разном процентном соотношении и чуть-чуть под разным углом, потому что опять нечего смотреть, никто не хочет ходить в театры, молодежь ушла из театров. Об этом кричат все, это из России кажется, что там — в Австрии или в Германии — настолько все культурные, что просто не выходят из театров никогда. Ничего подобного.

Все сейчас ломают голову в Европе: что же делать? Уже все вроде пробовали: кинорежиссеры оперу ставили, художники ставили, хореографы ставили… На сотню попыток появляется всего один стоящий человек или продукт, но попытки не прекращаются, на это выделяются государственные деньги, и данный процесс должен идти. Любой серьезный театр в год выпускает одну-две современные оперы, они должны это делать. Ну не совсем все: хорошо — одну в два сезона. Просто в Германии другая история, там театр в каждой деревне (ты едешь на региональном поезде, а у тебя 16 остановок и 16 оперных театров), сложно найти город без местной оперы. И они все поддерживаются, все пытаются выживать. Иногда культурные события вдруг происходят совершенно не в Берлине, а в провинциальном городе.


«МЕНЯ, КАК ОБЫВАТЕЛЯ, БЕСПОКОИТ СУЩЕСТВОВАНИЕ СОВРЕМЕННОЙ ОПЕРЫ? НИ ЧЕРТА МЕНЯ НЕ БЕСПОКОИТ» 

— Вы ведь тоже пытались как-то участвовать в принятии решений на государственном уровне? Были членом совета по культуре при президенте РФ, членом Общественной палаты России.

— Все это мне нужно было для того, чтобы заниматься той же «Опергруппой». Как только понял, что это не работает, а все остальное, чего можно достигнуть с помощью этих чинов, мне не нужно, я отовсюду отписался, как из «Фейсбука». Понял, что этот инструмент в моем случае никак не работает.

— Вы же говорите, что «Опергруппу» поддержали и театры, и федеральный минкульт?

— Первый год, который был самым ударным, дался очень тяжело. Могу сказать, что свои деньги пришлось вкладывать: помню, как сделал несколько халтур, корпоративов каких-то, а заработанные деньги отдал в счет долгов «Опергруппы». То есть я постарался эту ответственность донести до логического конца. На второй год все это было в меньшем объеме, а на третьем году я понял, что это и вовсе не работает.

Хотя помню замечательное письмо Владимира Сорокина, так как одна из опер была по его либретто. Часто это вспоминаем… Недавно мы виделись у меня на премьере в Берлине, и я знаю, что Москву скоро снова ждет опера с его либретто. Так вот помню, что девчонки очень стеснялись написать Сорокину о том, что его и без того небольшой гонорар, несвойственный великому русскому писателю, будет задержан. Говорят мне: пиши ты, ты худрук, ты оправдывайся перед великими. Я написал ему письмо: мы обязательно выплатим гонорар, пожалуйста, не обижайтесь, такие дела, мы все решим…. И он мне ответил: Вася, вообще не переживай, настанет время, когда меценаты выстроятся в очередь, чтобы поучаствовать в нашем деле, такое время наступит, а пока не переживай.

А я просто почувствовал, что это время не наступит. Это время нужно постоянно мучительно притягивать, выклянчивать. И решил пока это все оставить, пока есть что самому сказать как режиссеру, ну и поскольку просто невозможно делать сто дел одновременно. И действительно, через год в министерстве культуры сказали: придите, пожалуйста, но денег будет в два раза меньше… А их и так было не так чтобы очень. Хотя я все равно благодарен за поддержку и то, что такой опыт был!

— В общем, «Опергруппа» держалась прежде всего на энтузиазме.

— Держались мы также на ресурсах театров и интересе молодых режиссеров, согласных на символические гонорары. Я сам за первые свои спектакли почти ничего не получал, но понимал, что попал, например, в Мариинский театр не за тем, чтобы сейчас быстро получить деньги и потом их проесть за пару месяцев… Я попал туда за тем, чтобы у меня появилась возможность поставить качественный спектакль и получить тот багаж, с которым я пойду дальше. Или не пойду. Все выяснится вот сейчас, здесь, в Мариинском театре, скорее всего…

Но, возвращаясь к «Опергруппе», стоит отметить, что потом еще какой-то человек в министерстве сказал: сейчас другие интересы, мы идем в сторону поддержки русских традиций и фольклора. Я сказал: хорошо, вы идите, а я останусь и вас здесь подожду. Я понял, что дальше не готов не то что уговаривать, а просто это какая-то другая история. 

Знаете, есть такие люди, как «Врачи без границ» или подобные им. Эти люди не имеют сумасшедших гонораров, они просто едут в забытые богом африканские страны — лечат, спасают жизни тем, про кого никто не думает, кроме них, и кладут там свое здоровье. Сильнее того, что делают эти врачи, конечно, ничего нет в мире, но в какой-то культурной степени это можно сравнить с занятиями современной оперой. Потому что без этого можно прожить? Можно. А меня, как обывателя, беспокоит существование современной оперы? Ни черта меня не беспокоит, то есть то, что ее — современной оперы — нет, никого не беспокоит.

Но культура, музыка — это те вещи, по которым судят о цивилизации, на этом стоит цивилизация, так же как здравоохранение и инфраструктура… Самое интересное, что это понимает любой интеллектуальный человек. Будь то бизнесмен или кто-то, они все это прекрасно знают, потому что знают, из чего складывается любое целое. И цивилизация складывается из ряда вещей, в том числе из культуры. Культура, в свою очередь, должна держаться тоже на нескольких китах, один из них — опера, которая должна писаться. Опера — это не жанр, который прекратил свое существование в XIX веке или в середине XX века, он есть, причем во всем мире. Почему мы не должны этого делать?


«У
МЕНЯ БУДЕТ ЧЕРЕЗ ДВА С ЛИШНИМ ГОДА ПОСТАНОВКА В РОССИИ, НО ПОКА РАНО ОБ ЭТОМ ГОВОРИТЬ»

— То, что вы сейчас работаете на Западе, как-то связано с некоторым разочарованием от всей этой истории? Вот только сейчас вы восстановили свой спектакль «Бенвенуто Челлини» в Мариинке.

— Нет, это все не специально, так случилось по времени. Я учился на работах европейских режиссеров, обожал это культурное пространство. Будучи еще студентом, мечтал туда попасть, в любой театр. И когда у меня стали появляться предложения… Так получилось, что там у меня предложения есть, а здесь у меня их нет, то есть я не отказываюсь от предложений из России, не динамлю кого-то, это не позиция. Так сложилось. И я этому рад. Хотя у меня будет через два с лишним года постановка в России, но пока рано об этом говорить.

— Вы ставите абсолютно разные оперы: барочные оперы, русская классика, современные произведения… В этом смысле вы всеядный режиссер?

— Ну это зависит от драматургии. Есть вещи, которые я хочу поставить, есть вещи, которые мне предлагают, есть ряд вещей, которые я не мог бы хотеть поставить, потому что не мог догадываться об их существовании. Объединяет их наличие желания и того, есть ли мне что рассказать по этому поводу.

Например, моя последняя премьера в Берлине (опера «Невидимка»прим. ред.). Я знал музыку Ариберта Раймана, знал его как одного из последних «живых классиков» немецкой оперы. Я использовал его музыку в своих драматических этюдах, но даже в самом счастливом сне не мог предположить, что когда-нибудь буду режиссером мировой премьеры его новой оперы в Deutsche Oper Berlin. Есть какие-то вещи, которые спланировать невозможно при всем желании.  У меня еще будет опера, которая сейчас только пишется. Исполнена она тоже будет по особому поводу. При этом в следующем сезоне у меня сплошная классика: две оперы Пуччини и одна — Гуно. Это просто радость любого репертуара.

— Весной вы выпустили «Евгения Онегина» в Висбадене…

— И в апреле он будет перенесен в Стокгольм.

— Есть ли какая-то особая ответственность или особая надежда интендантов, когда русский режиссер ставит русскую классическую оперу в Европе? И каково это — ставить «Онегина» без русских солистов?

— Следующая моя премьера — «Игрок» в Базеле. Причем Базель — это тоже такой режиссерский театр с историей, с такими серьезными постановками. Моя первая работа там была «Хованщина» — тоже не самая простая русская опера, с которой я пришел. Причем театр открывал сезон после реконструкции с новым интендантом — он рискнул, позвал никому не известного на тот момент русского режиссера и принял мое лихое предложение открыться страшной русской оперой «Хованщина». И все это как-то прокатило…

— У вас там был великий Владимир Маторин.

— Да, я с самого начала хотел именно его. Это было важно для моего спектакля. В «Игроке» тоже будут русские певцы. Но при этом я думаю, что в опере нет таких границ. Иногда пытаются, конечно, на русскую оперу найти хороших русских солистов, когда есть такая возможность, но в принципе это необязательно. Французские оперы поют не только французы, Вагнер доступен не только немецким певцам.

— Понятно, что спектакли в Европе идут короткое время — такова система. При этом ваши спектакли в Мариинке идут долгие годы, например «Отелло» или «Сказки Гофмана». Вы как-то следите за тем, в каком виде они предстают сейчас перед зрителем?

— Не могу следить. Поэтому все спектакли в разном состоянии. Дело в том, что «Отелло» я с самого начала не смог удержать, этот спектакль прошел в том виде, в котором хотел его видеть, буквально несколько раз. А потом приглашенные солисты приезжают и делают что хотят, и я не могу это контролировать. Более того, не считаю это нужным делать, если человек не хочет учитывать режиссерское решение. Дело не в том, русский это певец или иностранец, он обязан делать то, о чем они договорились с режиссером обоюдно на репетиции. Солист, если он впрыгивает в уже готовый спектакль, или должен полностью соблюдать все, что ему сказал ассистент, или отказаться от спектакля вообще, если что-то сильно не устраивает. Так устроен театр — это правила этикета. Будет неправильным прийти в гости, снять ботинки и поставить их на стол, а также попросить хозяев быстро вынести горячее, потому что я опаздываю. Так не принято себя вести ни в домах, ни в театрах.

— Но у нас такое возможно?

— Отдельные русские певцы считают (отдельные — это важно, так как, слава богу, их совсем немного и в основной массе русские певцы являются отличными актерами и имеют хорошую репутацию работы в команде), что если они приезжают, то могут играть свою роль так, как считают нужным, наплевав на структуру спектакля. Мне звонят и говорят, что я должен позвонить такому солисту и сказать ему об этом, так как ассистентов он не слушает. Да не буду я! С какой стати?! Зачем буду звонить?! Пусть делает что хочет. Я просто закрою глаза на это все и сделаю вид, что ни этих людей не существует, ни этого спектакля. Это обидно, но, в конце концов, психику и нервы выручает только такой ход: просто представить, что этого не существует.

Или есть такие спектакли, как «Енуфа», которому 11 лет, это фактически мой первый спектакль в Мариинском театре, и он существует в том же составе, за маленьким исключением. Я его давно не видел, но уверен, что плюс-минус это тот же спектакль, потому что это те же самые люди. Ведь раздрай происходит, когда случается смена состава. И дальше все зависит от порядочности, внимательности и профессионализма певцов и ассистентов, которые вводят солистов. Когда люди не могут что-то сделать, я отношусь с пониманием, — либо они молодые и у них мало сценического опыта, либо люди с другой психофизикой. Но если человек не хочет делать, потому что считает режиссера данного спектакля недостаточно умным, и будет играть свое… Ну, ребята, пожалуйста. И вообще я не считаю, что спектакли должны существовать годами. Они очень быстро морально устаревают.


«…НА ЧТО ШНУРОВ МНЕ СКАЗАЛ: «НУ ХОТЬ МАМУ ПОРАДУЮ, СЫГРАЮ В МАРИИНКЕ»

— Вы восстановили в Мариинке «Бенвенуто Челлини» и вернули на его сцену Сергея Шнурова. Выражение «оперный хайп», по-моему, используют все применительно к этому спектаклю. Действительно хотели хайпануть?

— В таком случае мы хайпанули за 10 лет до того, как появилось слово «хайп». Премьера спектакля «Бенвенуто Челлини» случилась 10 лет назад, я несколько раз объяснял, почему это делал. Собственно говоря, приглашение на спектакль стало поводом для знакомства с Сергеем Шнуровым. Когда-то я поставил эту оперу, а сейчас посмотрел — мне не понравилось то, что получилось. К слову о моральном устаревании. Мне так было стыдно, такое ощущение, что это было паническое извержение сумбурных режиссерских мыслей, бюро режиссерских находок, все, что плохо лежит, оказывалось на сцене в ту же минуту. Поэтому сейчас, когда возобновлял спектакль, как старший брат вычистил все и переговорил какие-то невнятные вещи, стараясь сохранить тот задор себя самого десятилетней давности.

— Сергей Шнуров будет постоянно играть в этом спектакле?

— Когда Сергей будет на гастролях, в спектакле будет человек, который не будет ничего говорить, будет просто ходить по точкам безмолвно. Дело в том, что в этой версии спектакля герой Шнурова очень сильно вплетен в мизансценическую цепочку, без его действия не произойдет следующего действия.

А Сережа появился там очень просто: сначала была первая версия — без драматического актера. И я понял, что люди не знают Бенвенуто Челлини даже приблизительно, то есть это похоже на какую-то марку среднестатистической итальянской обуви. Микеланджело Буонарроти все знают, но от Челлини фанатели все, включая самого Микеланджело. Но когда смотришь оперу, то только понимаешь, что это какой-то оперный персонаж. У тебя нет ощущения, что это реальная личность, он остается для тебя как Морозко или в крайнем случае как Евгений Онегин, то есть литературный персонаж. И почему-то я поставил себе цель, что надо как-то людям объяснить, кто это.

А он довольно противоречивый персонаж был, странный человек, который сам про себя написал толстенное жизнеописание, которое так и назвал «Жизнь Бенвенуто, сына маэстро Джованни Челлини, флорентийца, написанная им самим во Флоренции». Сейчас это уже не странно, футболисты в 15 лет садятся за автобиографию…

Это был настоящий человек Возрождения, который как солнце распространялся всюду, куда мог запихнуть свои лучи и светить. Он делал произведения искусства и вместе с тем прекрасно делал ювелирные изделия на потребу публики. Он очень много людей порешил, шпагой положил. Его все время пытались казнить, а он делал ювелирные шкатулки для Папы Римского, и тот его все время отмазывал, потому что не хотел потерять человека, который делает столь прекрасные безделушки для его покоев. И он был дико образованный, интеллектуальный человек…

В общем, мне нужен был человек, который равнобедренно образован (художник, музыкант, поэт и дуэлянт), может поддержать разговор про Гегеля с Кантом, а после сломать нос, если неубедительна будет беседа про Гегеля и Канта, человек, который делает произведения искусства и прекрасно справляется с безделушками на потребу публике. И тогда, еще не зная его, я почему-то методом исключения пришел к фигуре Сергея Владимировича Шнурова. Позвонил ему с таким странным предложением, на что он мне сказал: «Ну хоть маму порадую, сыграю в Мариинке». Так это все началось.

— Сам Шнуров говорит, что «играет Челлини эпохи Вырождения». Это верное определение?

— Да, все верно. Каждой эпохе свой Челлини. Там история в том, что на увертюре встречаются настоящий Бенвенуто Челлини и Сережа Шнуров в костюме Сережи Шнурова, дальше они меняются как футболисты футболками — только безделушками. Бенвенуто привлекают золотые ролексы Сережи и огромная цепь на шее, а Шнуров начинает присматриваться к ордену у Челлини, дальше они обмениваются этим цацками и костюмами. Таким образом, Челлини музыкальный остается на весь спектакль в костюме Шнурова, а Шнуров ходит в костюме эпохи Возрождения из книги Челлини и из его жизнеописания докладывает своими словами эпизоды из жизни Челлини. И это как бы такой взгляд уже мудрого человека на свои молодые проделки.

— Вы перед премьерой новой версии спектакля говорили, что привлекли Шнурова как главного рок-героя современной России. Но есть еще один человек, которого недавно умный журнал назвал главным рок-героем страны, — это Теодор Курентзис. Так кто же наш главный рок-герой сейчас: Шнуров или Курентзис?

— Безусловно, Теодор Курентзис.

— Почему?

— Я не знаю, но мне кажется, что ему было бы приятно. Теодор — это великий человек для меня: как музыкант, как деятель культуры, тут вопросов нет. Просто смотря, что такое рок…


«МНЕ ВЛЕЗТЬ В ШКУРУ 23-ЛЕТНЕГО ВАСИ БАРХАТОВА ПРАКТИЧЕСКИ НЕВОЗМОЖНО»

— Вы какое-то время занимались не только оперной режиссурой. Можно сказать, что отошли в результате от всего: и от драматического театра, и от кино, и от телевизионных проектов?

— Во-первых, как сказано в немножко другом контексте пьесы Вырыпаева «Бытие №2», «каждый мужчина в своей жизни должен попробовать хоть что-нибудь». Я считаю, что нельзя отказываться от каких-то смежных вещей, если тебе интересно это делать, даже если тебе это просто выгодно финансово. Мне кажется, что люди, которым не дают работу, придумали вот такие вещи, чтобы хаять людей, которым предлагают работу. Потому что 80 процентов великих опер были написаны как шабашка, то есть быстро и за хорошие деньги. И не только опера, но и музыкальные произведения, книги, постановки.

— А почему все-таки отошли от этого? Это сознательное решение или просто так обстоятельства сложились?

— Я всегда говорил, что до 30 с небольшим имею право вообще на все, дальше сконцентрируюсь на опере, скорее всего. Так и получилось.

— Или просто ваша супруга Асмик Григорян — сверхвостребованная певица, поэтому уехали в Европу и не можете сюда приезжать на телевизионные шабашки?

— Нет, я мотаюсь очень часто сюда, но телевидение мне неинтересно в том виде, в котором оно сейчас. Ну телевидение именно как программы, я не говорю о хороших сериалах, например. Говорю о телевидении с точки зрения каких-то шоу-программ, я это попробовал, все для себя понял, сейчас мне это неинтересно. Даже драматический театр — в какой-то степени тоже понял, что это не мой язык.

— Но, кажется, что-то из ваших драматических спектаклей еще идет в театрах.

— «Коварство и любовь» в питерском «Приюте комедианта». Сейчас, честно говоря, предпринял попытку эвтаназии этого спектакля, я просто считаю, что не должны постановки так долго идти. Они просят лично порепетировать, восстановить, а я не могу… Это как с «Бенвенуто Челлини». Опыт с Челлини мне напомнил, что не могу восстановить, не понимаю этого человека, то есть мне влезть в шкуру 23-летнего Васи Бархатова практически невозможно. Надо ставить заново, но это уже совсем другая история, особенно те вещи, которые были на таком молодецком драйве сделаны. По топливу, по вот этому двигателю внутреннего самосгорания «Бенвенуто Челлини» и «Коварство и любовь» очень похожи.


«БОЛЬШЕ ЧЕТЫРЕХ СПЕКТАКЛЕЙ В ГОД СДЕЛАТЬ ПО-ЧЕЛОВЕЧЕСКИ НЕВОЗМОЖНО, А ЛУЧШЕ ТРИ»

— Прошло больше десятка лет с вашего дебюта в оперной режиссуре, но вы по-прежнему очень молоды, в этом возрасте часто люди только начинают самостоятельно работать. Вам не странно себя ощущать таким почти классиком?

— Я так себя не ощущаю просто. И бывает очень по-разному. Сейчас в мире на подъеме в опере австралийский драматический режиссер Саймон Стоун. Он, мне кажется, даже моложе меня на несколько лет. Есть Тимофей Кулябин. И в принципе, когда я смотрю планы всех немецких театров, там люди вокруг моего возраста и моложе — это вполне нормально.

— Оперная режиссура — это теперь навсегда? Не ставите себе какие-то временные границы в профессии?

— Я знаю только несколько людей, совсем немногих, которым не изменил вкус и рассудок до самого последнего дня в их постановках. В целом всегда приходится говорить: «Помните вот те его спектакли? Вот это было да…»

— Но, скажем, Михаэль Ханеке снял свои главные фильмы в 70 лет.

— Да, здесь нет четкой формулы. Не знаю, но остановиться в какой-то момент нужно будет, чтобы как-то определиться. Все равно это такое довольно интенсивное и тяжелое производство — оперные спектакли. Я знаю, что больше четырех спектаклей в год сделать по-человечески невозможно, а лучше три. Четыре, если ты очень хорошо готов и все тебе кажется более или менее ясным. И где-то это должно иссякнуть. Тогда надо сесть, снова спокойно почитать книги, посмотреть фильмы, оглядеться, может быть, опять что-то наберется. Это же не железа, которая должна все время вырабатывать замечательные спектакли.

Артисты и администрация

Биография

Родился в 1983 г. Москве. В 2005 г. окончил факультет музыкального театра Российского института театрального искусства (мастерская Р. Немчинской).

Опера

В качестве режиссера и художника-постановщика осуществил постановку «Дневника исчезнувшего» Л. Яначека в театре «Геликон-опера» (2004 г.), поставил оперную дилогию «Директор музыки» («Сначала музыка, потом слова» А. Сальери и «Директор театра» В.-А. Моцарта) в Ростовском государственном музыкальном театре (2004 г.).

Осуществил несколько постановок в Мариинском театре:
«Москва, Черемушки» Д. Шостаковича (2006 г., режиссер и художник-постановщик)
«Енуфа» Л. Яначека (2007 г.)
«Бенвенуто Челлини» Г. Берлиоза (2007 г.)
«Отелло» Дж. Верди (2007 г.)
«Братья Карамазовы» А. Смелкова (2008 г.)
«Мертвые души» Р. Щедрина (2011 г.)
«Сказки Гофмана» Ж. Оффенбаха (2011 г.)

В 2010 г. дебютировал в Большом театре постановкой оперетты И. Штрауса «Летучая мышь».

В 2012 г. поставил оперу «Евгений Онегин» П. Чайковского в Литовской национальной опере.

Мюзикл
В 2007 г. поставил мюзикл «Призрак замка Кентервиль» В. Баскина в Иркутском музыкальном театре им. Н.М. Загурского, в 2009-м — мюзикл «Шербурские зонтики» М. Леграна в Санкт-петербургском государственном детском музыкальном театре «Карамболь».

Драма и кино
В 2009 г. впервые поставил спектакль в драматическом театре — «Разбойников» Ф. Шиллера в Московском драматическом театре им. А. Пушкина. 2011 г. — поставил «Коварство и любовь» Ф. Шиллера в петербургском театре «Приют комедианта».
Попробовал свои силы в кинематографе, став режиссером-постановщиком кинофильма «Атомный Иван» (московская кинокомпания «Телесто»), вышедшего на экран в 2012 г.

Шоу
В 2010 г. в рамках фестиваля российского искусства Rouskoff на сцене Национального театра Ниццы состоялась премьера театрализованного циркового шоу «Аврора. Спящая красавица» на музыку П. Чайковского (исполнители — артисты российского театра-цирка «Кракатук»).

«Сергей Шнуров – единственный, кто создает искусство, которое нравится широкой публике»

А вы проговариваете с руководством театров участие вашей жены, сопрано Асмик Григорян, в тех спектаклях, которые ставите?

Карьера Асмик сейчас развивается так стремительно, что ее рады видеть в любом театре. Но не во всех случаях это возможно по ее расписанию, в котором теперь сложно найти свободные даты. И потом, мне самому интересно наблюдать за ней не только в своих постановках — когда ее зовет, например, Парижская опера, конечно же, я советую ей принять это приглашение и никогда не принуждаю делать выбор в пользу моих спектаклей.

Вы были художественным руководителем оперной труппы Михайловского театра лишь один сезон. Как сегодня оцениваете опыт своей работы с Владимиром Кехманом?

Мы общаемся с ним, вот совсем недавно виделись на Зальцбургском фестивале, где Асмик весь август пела главную женскую партию в опере «Воццек». Я ведь не покидал Михайловский театр со скандалом. Это вообще не в моих привычках — оставлять после себя конфликтные ситуации: не хочется заходить потом в фойе театров, оглядываясь вокруг и думая, с кем ты сегодня здороваешься, а с кем нет. В таком режиме очень сложно жить, это лишняя нагрузка на организм. (Улыбается.)

С Валерием Гергиевым вы тоже сохранили хорошие отношения, когда приняли приглашение из Михайловского театра в 2013 году?

Это не был эдакий переход из «Кока-колы» в «Пепси». Я предупреждал его о своем желании поработать в Михайловском театре, советовался с ним. Людям свойственно додумывать то, чего нет: «Ага, Бархатов пошел на площадь Искусств — не иначе как назло Гергиеву!» Мариинский театр и Гергиев для меня всегда будут занимать особое место — так сложилось исторически. Все эти годы мы постоянно обсуждали с Валерием Абисаловичем названия опер, за которые я мог бы взяться, но в итоге так сложилось, что решили сделать новую редакцию «Бенвенуто Челлини» Берлиоза, которого я впервые выпустил в Мариинке в 2007 году.

Сколько шнуров прожило с Матильдой. Матильда Шнурова перестала общаться с родственниками, завоевав положение в обществе


| Русские группы

06.07.2018 00:13

Матильда Шнурова (настоящее имя Елена Мозговая) известна на Тусовке, как бывшая супруга лидера ленинградской группы Сергея Шнурова, Балерина и владелица ресторана «Кокок».

Также Матильда Шорнова Основательница собственной балетной школы «Айседора», девизом которой стала фраза «балет для всех!».

Матильда Шнурова (Елена Мозговая): Биография

Матильда Шорнова родилась 13 июля 1986 года в Воронежской области, в селе Лосево. При рождении родители девочки Владимир и Татьяна Мозговые дали дочери имя Елена. Спустя полтора года молодые развелись, и мать во второй раз вышла замуж за Владимира Нагорного.

Новая семья Поселился в селе Ливенка, где позже родился младший брат Елена — Игорь. Девочка ходила в сельскую школу, училась на тройку лучших и часто вела себя вызывающе.

Причиной может быть неоправданная жизнь ребенка в семье. Мать ушла от второго супруга, увлеченная Сахаджа Йогой. Женщина переехала в Воронеж, где стала зарабатывать себе на жизнь шитьем. Елена в свою очередь поселилась у родного отца, а потом забрела к бабушкам и провела некоторое время в Воронеже у мамы.

Матильда Шнурова (Елена Мозговая): Образование, Учеба

На пороге совершеннолетия решила попытать счастья в Москве: девушка мечтала учиться у директора факультета Вгика.


В столице Елене помогал солист группы «7б» Иван Демьян, который сам был из Воронежа. Молодой человек пригласил девушку жить на студию. Вскоре судьба Елены мозговой с продюсером популярного музыкального коллектива «Тату» Иваном Шаповаловым, который предложил девушке поработать в офисе продюсерского центра.

Вскоре у Елены завязался роман с фотографом Дмитрием Михеевым, который предложил сменить имя и стать Матильдой. Идея пришла в голову. Спустя время девушка решила сменить Москву на Санкт-Петербург.Петербург. На новом месте в биографии Матильды начался новый успешный период.

В Санкт-Петербурге Елена Мозговая поступила в Технологический университет, выбрав самый сложный факультет — биохимический. Елене в Петербурге было скучно, потому что в Москве у нее был «Миллион друзей», в кругу которого были Наталья Водянова, Анастасия Волочкова, Эдуард Лимонов.

Чтобы не пропустить новое место, девушка погрузилась в науку и, как он сам утверждает, «училась с безумным интересом».«В какой-то момент Матильда даже решила заняться научной деятельностью, но я познакомилась с будущим мужем Сергеем Шнуровым. Поэтому Матильда Шнурова — так сейчас изображена героиня — бросила науку. Я объяснила, что« в биохимической лаборатории работать нельзя. и быть женой Сергея Шнурова ».

Матильда Шнова (Елена Мозговая): Бизнес, Ресторан, Балетная школа


Вскоре эффектная брюнетка с выразительными глазами отвернулась от биохимии в ресторане и руководителя танцевальной школы, в том числе балетной.Последний шнур Матильды называется «Айседор». Открытие центра девушка объяснила, что в 16 лет увлекся балетом и ей понравилось это занятие.

В школу Матильды приглашены выпускники Академии имени А. Вагановой, солисты Русского балета и Мариинского театра. А внешние данные модели (при росте 170 см, вес менеджера не превышает 52 кг) и изящная пластика Матильды позволяли ей участвовать в постановках и театральных фотосессиях.

Что касается ресторанного бизнеса, то для Матильды Корд он начал с контроля над баром, который принадлежит ее мужу. Название первого заведения — «Синий Пушкин». У владельца бара «Тайм» Сергея катастрофически не хватало времени на контроль над бизнесом. Поэтому Матильде пришлось самой взяться за работу. В процессе девушка познакомилась с Поваром Игорем Гришечкиным. Идея создания ресторана, где Гришечкин занимался кухней.

Так и случилось.В самом начале осени 2012 года Матильда Шнурова нашла и сняла комнату. А в декабре 2012 года ресторан «Кокок» распахнул свои двери для первых посетителей. Для Питера это оказалось громким событием. Заведение быстро завоевало популярность. По итогам 2016 года «Кококок» уже занял 4-е место по популярности среди ресторанов города, а шеф-повар Игорь Гришечкин стал лучшим поваром Питера по версии «Где поесть».

Растущая популярность заведения позволила организаторам изменить адрес прописки ресторана: из подвала по улице Некрасова «Кококо» переехала на последний этаж гостиницы W St.Санкт-Петербург, где до этого создавалась французская кулинария Алена Дукасса.

Матильда Кордер с удовольствием раскрывает имена посетителей собственного заведения. Здесь известные специалисты — Авдота Смирнова с Анатолием Чубайсом, Вера Полёзкова, Полина Киженко, Ника Белоцерковская. Что касается Ники, Матильда призналась, что был ярым знатоком ее кулинарного таланта. Многие рецепты Матильды позаимствованы у Белоники.

Заведение «Кокок», которое на 100% принадлежит Шнуру, является ежегодной своеобразной визитной карточкой ресторана «Питер».Матильда с радостью делится, что часто встречает в ленте собственного «инстаграма» под фото фразу «Петербург — это Эрмитаж, Мариинский театр и Кококо.

С подачей шнура Матильды от создания четкой концепции: «Кокок» ориентирован на русскую кухню, где все блюда готовятся из сезонных продуктов, произрастающих в этой местности. В этом ресторане Шнура первым в городе удалось реализовать модный тренд местной кухни, о котором давно рассказали Peter’s рестораны.При этом меню заведения отличается особой изысканностью и разнообразием: помимо всеми любимого картофеля с селедкой здесь можно отведать стриканин, кручию, перепелов, тушеного кролика и даже фермерский бургер с чипсами из корня.

Матильда Шнурова (Елена Мозговая): Личная жизнь

Увидимся с сегодняшним мужем Сергеем Шнуровым, у Матильды случались романы и с другими известными мужчинами. Речь идет о романтических отношениях со знаменитым папарацци Дмитрием Михеевым, а также о непродолжительных отношениях с лидером музыкального коллектива «7б» Иваном Демьяном и актером Евгением Цыгановым.Но сама Матильда Корд эту информацию не подтверждает.

С Сергеем Кордом Матильда я познакомил общую девушку, которая живет в США. Первая встреча произошла в 2006 году на концерте Ленинградской группы. Матильда сразу очаровала эксцентричного музыканта, который сравнил красоту девушки с внешностью красавицы-лебедя из сукна Михаила Врубеля. Завершилось первое знакомство прогулкой по клубным клубам.

На тот момент скандальная рок-певица уже рассталась с Оксаной Акиньшиной и была на свободе.Прерванный роман сразу захватил Матильду и Сергея. С 2010 года возлюбленные стали жить вместе.

Матильда Шнурова утверждает, что с мужем чувствовала себя единым целым и не уставала открывать друг в друге новые грани. Супругам всегда было о чем поговорить, ведь оба гуманитарии и с высшим образованием (у Шановой два диплома).


Пара официально сочеталась браком и освященными отношениями в православной церкви. На свадьбе присутствовали спортивный комментатор Василий Уткин, актер Вилла Хаапасало, свидетелем оперировал оперный режиссер Василий Ворхатов.После свадьбы молодые поселились в центре Питера в квартире с видом на фонтан.

Шнуры не думали о продолжении рода. Матильда в интервью Ксении Собчак сообщила, что еще не готова стать мамой, а Сергей Шнуров даже пошутил или серьезно указал на нехватку жилплощади: по словам музыканта, для семьи нужно не менее 500 квадратные метры. Кроме того, у певицы уже есть двое детей от предыдущих браков.

Первая жена, 1992-1996 гг.

Впервые за 20 лет Сергей Шнуров стал Отцом. Но дочка Серафима не стала неожиданностью: Шнуровку решили создать вместе со своим однокурсником, с которым познакомились в Религиозно-философском институте при Санкт-Петербургской духовной академии. Сергей Шнуров сделал Марии предложение и ради жены, и новорожденной дочери, и привел и учебу, и увлечение музыкой. Молодой отец работал грузчиком, сторожем, столяром, но как только подросшая дочь стала ходить в сад, шнуры вернулись на репетиции: в планах Сергея и его сослуживцев вдовы Игоря было создание Ленинграда. Группа хулиганов.Творчество мужа Исмагиловой категорически не нравилось, студенческая семья распалась.

Шнур Серафима

Дочь Сергея Шнурова, 23 года


Серафима Шнурова — студентка филологического факультета Санкт-Петербургского государственного университета. Дочь художника давно живет собственной жизнью, занимается графическим дизайном и ретушью фотографий, увлекается поэзией. Отношения Сергея с дочерью не всегда складывались гладко: сначала мама мешала ей общаться с отцом из-за его скандальной группы, а затем Серафим баловал музыканта самой.

Популярные

В ноябре прошлого года у Серафима случился выкидыш на ранних сроках беременности, а недавно девушка вышла замуж за 27-летнего бармена Вячеслава Астанина.

Костицына Светлана

Вторая жена, 1999-2002 гг.

Брак со второй женой тоже оказался неродным, но продуктивным для шнура для музыканта. Костицын был музыкальным менеджером. Она возглавила группу «Пеп-Си» и взялась за организацию концертов Ленинграда.В 2000 году Светлана родила от пуповины сына Аполлона.

Акиньшина Оксана

Гражданская жена Сергея Шнурова, 2002-2007 гг.

Самый известный, скандальный и публичный роман Шнура. На момент знакомства с Сергеем актрисе Акиньшиной было 15 лет! Шнур — 30, и он был на пике своих загул. Практически сразу артисты порылись и заговорили о свадьбе, но дело не дошло. Миловидная любила устраивать громкие ссоры, чем планировать свадьбу и детям.В результате в Санкт-Петербурге появилась квартира и собака, которой осталась Оксана.

Юлия Коган

Солистка «Ленинград», 2007-2013 гг.


Коган окончил Театральную академию, а также работал на кондитерском производстве. Первый помог ей стать профессиональной певицей, второй научил твердо и без стеснения — оба навыка пригодились артистке в ленинградской группе. Шнуры прославили рыжую Юлю, и он подал ей в отставку, когда она решила заняться его собственным продвижением.Музыканту не понравилось, что Юля согласилась стать ведущей ток-шоу на канале «Ю», и решила расстаться с коллегой. Сейчас Юля занимается сольной карьерой и воспитывает дочь Лизу.

Матильда мозг

Третья жена с 2010 г.


«Она пошла, я Обомалл. Спрашивает:« Э! Как тебя зовут? «Она ответила:« Матильда ». Я сказал:« О *** »», — так Сергей Шнуров описал знакомство со своей третьей женой в интервью Elle .. Сергей и Матильда (настоящее имя — Елена) вместе почти 10 лет, шесть. из которых женаты.Матильда — ресторан, и она подключила его супругу к его бизнесу, сейчас по нити и мозгам управляет рестораном Ко-Ко-Ко в Санкт-Петербурге. Под влиянием супруга бывшая балерина охладила шнуры, повела внешность и занялась спортом.

Алиса Vox

Солистка «Ленинград», 2012-2016 гг.

Блондинка Алиса сменила красный коган. Алисе 28 лет, и за 4 года участия в творчестве группы она записала такие хиты, как «Патриот», «37-й», «Плачет и плачет».Но головорез Vox, конечно же, «Экспонат». Весной 2016 года артист решил начать со смелого шага и покинул коллектив: теперь певица будет выступать сольно.

Неожиданный уход Алисы из группы уже оброс множеством слухов. Так, по слухам, девушка подхватила «звездную болезнь», вызвавшую недовольство шнуром. Но директор «Ленинграда» Денис Вайко подчеркнул, что Сергей не ссорился с Алисой.

«Человеку стало сложно работать, такое бывает.Никто не ссорился, это рабочие моменты. Теперь вместо Алисы выступают Василиса и Флорида », — рассказал директор Ленинграда Life78 Денис Вейко.

Василиса и Флорида


Солисты «Ленинграда» с 2016 года

Жгучая брюнетка и кудрявая блондинка впервые составили группу на концерте в московском стадионе «Лайв» в клубе «Ленинград» 24 марта. О Василисе известно о том, что трехлетняя девочка, профессиональная певица, успешно выступила на «Новой волне». » конкурс.А Флорида Чантурия окончила эстрадно-джазовый факультет Санкт-Петербургского государственного института культуры.

В контакте с

Одноклассники.

Имя : Матильда Шнова (Елена Мозговая)

Знак зодиака: Рак

Возраст : 31 год

Место рождения : Воронеж, Россия

Рост : 170

Деятельность : ресторан

Семейное положение : замужем за Сергеем Шнуровым

Матильда Шорнова — посевная львица, владелица ресторана «Кокококская кухня», руководитель балетной школы «Айседора», девизом которой стала фраза «балет для всех!», Жена лидера скандального музыкального коллектива » Ленинград »Сергей Шнуров.

Биография Матильды Шнура начинается 13 июля 1986 года в Воронежской области, в селе Лосево. При рождении родители девочки Владимир и Татьяна Мозговы назвали ее Еленой. Спустя 1,5 года молодые развелись, и мать второй раз вышла замуж за Владимира Нагорного. Новая семья поселилась в селе Ливенка, где в определенное время родился младший единокровный брат Елены — Игорь. Девушка ходила в сельскую школу, училась на тройке и обычно вела себя вызывающе.

Причиной может быть неразрешенная жизнь ребенка в семье.Мать ушла и от второго мужа, увлеченного Сахаджа Йогой. Женщина переехала в Воронеж, где стала зарабатывать на жизнь шитьем. Елена, в свою очередь, поселилась у папы, а потом к бабушкам скиталась и какое-то время жила в Воронеже у мамы. Перед наступлением взрослой жизни решила попытать счастья в столице: девочка мечтала учиться у директора факультета Вгика.

В Москве помогал солист группы «7б» Иван Демьян, который сам был из Воронежа.Парень разрешил девушке жить на студии. Вскоре судьба Елены сложилась с продюсером известного музыкального коллектива «Тату» Иваном Шаповаловым, который предложил девушке поработать в офисе продюсерского центра.

Вскоре у Елены завязался роман с фотографом Дмитрием Михеевым, который предложил сменить имя и стать Матильдой. Идея пришла в голову. Спустя некоторое время девушка решила сменить Москву на Санкт-Петербург. На новом месте в жизни Матильды начался новый благополучный период.

В Санкт-Петербурге Елена Мозрекова стала студенткой технологического университета, выбрав самый сложный факультет — биохимический. Елене в Петербурге было скучно, так как в Москве у нее был «Миллион друзей», в кругу которого были Наталья Водянова, Анастасия Волочкова, Эдуард Лимонов.

Чтобы повеселиться на новом месте, девушка погрузилась в науку и, как он сам говорит, «училась с безумным интересом». В какой-то момент Матильда даже хотела заняться научной деятельностью, но встретилась с будущим супругом Сергеем Шорновым.Поэтому Матильда Шнурова — теперь героиня теперь — ушла из науки. Аргументирует тот факт, что «невозможно работать в биохимической лаборатории и быть женой Сергея Шнурова».

Вскоре эффектная брюнетка с выразительными глазами превратилась из биохимика в ресторан и руководителя танцевальной школы, в частности балета. Последний блеск Матильды дал имя «Асидор». Открытие центра девушка объяснила, что в 16 лет он был очарован балетом и этим занятием она должна была заниматься.

В школу она пригласила выпускников Академии имени А. Вагановой, солистов Русского балета и Мариинского театра. А внешние данные модели (при росте 170 сантиметров, голова менеджера не более 52 килограммов) и изящная пластика Матильды позволяли ей принимать участие в постановках и театральных фотосессиях.

Что касается ресторанного бизнеса, то для Matilda cord он начался с контроля над баром, который принадлежит супруге.Название первого заведения — «Синий Пушкин». Владелец бара Сергея, времени на дела не хватает. Соответственно, Матильда была вынуждена взяться за работу сама. В процессе она познакомилась с поваром Игорем Гришечкиным. Идея открытия ресторана, где Гришечкин занимался кухней.

Так вышло. В самом начале осени 2012 года Матильда Шнурова нашла и сдала комнату в аренду. А в декабре 2012 года ресторан «Кокок» распахнул свои двери для первых гостей.Для Петербурга это было громкое событие. Заведение быстро стало популярным. По итогам года «Кококок» уже занял 4 место по популярности среди ресторанов города, а шеф-повар Игорь Гришечкин стал лучшим поваром города Where to Eat.

Растущая популярность заведения дала возможность организаторам изменить адрес проживания ресторана: из подвала по улице Некрасова «Кокок» переехал на последний этаж гостиницы W St.-Петербург, где до этого работал французский кулинар Ален Дюписс.

Матильда Шнурова с удовольствием называет имена посетителей своего заведения. Сюда приезжают видные специалисты — Авдота Смирнова с Анатолием Чубайсом, Вера Полёзкова, Полина Киженко, Ника Белоцерковская. Что касается Ники, Матильда сообщила, что он был преданным знатоком ее кулинарного таланта. Многие рецепты Матильды взяли Белоники.

Заведение «Кокок», которое на 100 процентов принадлежит Шнуру — сегодня является своеобразной визитной карточкой ресторана «Питер».Матильда с удовольствием рассказывает, что часто встречается в ленте собственного «инстаграмма» под фото-фразой «Петербург — это Эрмитаж, Мариинский театр и Кококок».

Матильда Шнурова сформировала четкую концепцию заведения: «Кокок» ориентирован на русскую кухню, где все блюда готовятся из сезонных продуктов, произрастающих в этой местности. В этом ресторане, первом шнуре в городе, удалось реализовать модный тренд местной кухни, который рестораны Санкт-Петербурга.-Петербурге сказали. При этом меню заведения отличается особой изысканностью и разнообразием: помимо любимого «Картофеля с селедкой» здесь можно отведать стриканин, карась, перепелов, тушеного кролика и даже фермерский бургер с чипсами из подручей.

До встречи с нынешним супругом Сергеем Шорновым, у Матильды были романы и с другими известными мужчинами. Ходят слухи о романтических связях с известным папарацци Дмитрием Михеевым, а также о непродолжительных отношениях с лидером музыкальной группы «7б» Иваном Демьяном и актером Евгением Цыгановым.Но сама Матильда Шорова эту информацию не подтверждает.

С Сергеем Шнуровым Матильда познакомила общего друга, живущего в Америке. Первая встреча произошла в 2006 году на концерте ленинградской команды. Матильда сразу привлекла внимание эксцентричного музыканта, который сравнил красоту девушки с внешностью красавицы-лебедя из сукна Михаила Врубеля. На первом свидании пара прогулялась по клубам города.

На тот момент скандальный рок-певец уже расстался с Оксаной Акиньшиной и его сердце было свободно.Получившийся Роман сразу же захватил Матильду и Сергея. С 2010 года возлюбленные стали жить вместе. Матильда Шнурова говорит, что с супругом они чувствовали себя единым целым и не уставали друг в друге открывать новые грани. Паре всегда было о чем поговорить, так как оба люди гуманистические и с высшим образованием (у шнуров 2 диплома).

Пара официально узаконила свои отношения и освятила отношения в православной церкви. На свадебной церемонии присутствовали спортивный комментатор Василий Уткин, актер Вилла Хаапасало, свидетелем оперировал оперный режиссер Василий Вельхатов.После свадьбы супруги поселились в центре Петербурга в квартире с видом на фонтан.

Шнуры не думали о рождении детей. Матильда в беседе с Ксенией Собчак рассказала, что в этот момент не готова быть мама и Сергей Шнуров, или в шутку, серьезно ли указывалось на нехватку жилой площади: по мнению музыканта, не менее 500 квадратных метров нужно для семья. Всего у певицы уже есть 2 ребенка от предыдущих браков.

В прошлом году Матильда, кроме начатых ранее проектов и светской жизни, попробовала себя в продюсировании.Шнур оказал помощь журналисту Максиму Семесеку в издании книги «Ленинград. Невероятная I. Правдивая история».

В мае этого года поклонников поразила новость о том, что Матильда и Сергей Шнуров разошлись во взглядах после 8 лет совместной жизни. Супруги не захотели комментировать причины развода, попросив поклонников и СМИ не влиять на их личную жизнь.

Семейная автобиография оперного певца Маторина. Владимир Маторин

Владимир Маторин — умелец udu Ruska, sólista na divadlo Bolshoi, kavalír objednávky «pre zásluhy do Thinesland» III и IV титул, профессор.

Народил в Москве, выступил за штатный худ и педагогический inštitútu mena gnessins v triede Е. В. Иванов. Вячеслав 15 лет (1974-1991) средневековый в Москве Академическое Худобное Дивадло Поменоване по К. С. Станиславскому и вл. И. НЕМИРОВИЧ-ДАНЧЕНКО. В року 1989 бол Борис Годунов узнал ако самая лучшая опера в часе рока. В року 1991 года на Владимир Маторин стал солистом дивадла БОЛЬШОЙ. В своем репертуаре на начальной странице: Король Рене, Гремин («ИОЛАНТА» и «Евгений Онегин» Чайковский), Борис Годунов, Варлаам («Борис Годунов» Мусссоргский), Иван Сусанин («Живот пре краа» Глинка Галицкий, Конь Галицкий, «Князь Игорь» Бородина), Цар Додон («Золотой петушок» z rímskeho Corsakov), Discophe, Иван Хованский («Хованщина» Мусоргский), Мельник («Русалка» Даргомыжский), Старе Цыган («Acteco» Рахманинова), Дон Басилио ( «Севилья Бербер» Россини) а Лальшие.Celkovo vo svojom repertoári viac ako šesťdesiatm stranám.

Slávny basový Vladimir Matorina znel na najlepšie scény sveta. Певица Turné v Anglicku, Taliansko, rsko, Francúzsko, Belgicko, Holandsko, Nemecko, Španielsko, Švajčiarsko, Poľsko, Česká republika, Juhoslávia, Turecko, Grécko, Estónsko Česká, Us , Мексико, Новый Зеланд, на Кипре.

Aplikuje nielen popredných svetových divadiel, ale v prvom rade dobre vie a miluje v malých mestách Ruska.Byť tvorcom a vedúcim «charitatívnej nadácie pre oživenie kultúry a tradícií malých miest Ruska», koná veľa v ruskej provincii. V roku 2015 získal Vladimir Matorin ocenenie udelené ocenenie vlády Ruska za cyklus charitatívnych koncertov «majstrovské diela ruskej a svetovej classiky.

Národný akademický orchester nástrojov ľudu Ruska pomenovaného po N.Осипова П.

Национальный академический оркестр строений Луду Русскую поменявшую на Н. П. Осипова Едем с самым авторитетным оркестром света. В 2014 году на славе, построенной на 95 лет.

Оркестр большого творчества в 1919 году. Тото новые са ждало с растущим зауемом или оживанием русского человека худобного человека. Zdroje tímu stáli vynikajúcich hudobníkov: Balalatechik Boris Trojanovsky (1883-1951) a Двористер Петр Алексеев (1892-1960). Boli to tí, ktorí sa stali vodcami mladého orchestra, ktorý prvý koncert sa konal v Moskve v záhrade Hermitage.Už čoskoro to bolo tvarované na mnohých vedúcich koncertných miestach našej krajiny.

Б. Трояновский и П. Алексеев положил закладки оркестрового воспроизведения, которые были в приеме роков, звеневших и раскрытых. В будуке с большим количеством талантливых людей: Николай Голованов (1891-1953), Николай Братья (1901-1945), Дмитрий (1909-1954) Осипов, Виктор Смирнов (1904-1995), Виталий Гнутов (1976 1926- \\ t ), Виктор Дубровский (1927-1994), Анатолий Полетаев (narodený v roku 1935), Николай Калинин (1944-2004), Владимир Пулкин (narodený v roku 1951).Od roku 2009 vedie orchestra umelec udu Ruska, profesora, víťazov vládnej ceny Ruskej federácie, Владимир Андропов. Roky spolupráce s najvyššou úrovňou Мастера выразили особый рукописный оркестр, кто из них urobil rozpoznateľný a priniesol mu svetovú slávu.

Оркестр не только назового советского художника Николая Петровича Осипова. Jeho práca v orchestri (1940-1945) означил úplne novú etapu v kreatívnom živote tímu. Toto obdobie sa zhodovalo so začiatkom veľkej vlasteneckej vojny.V июня 1941 года в оркестре распустил. Takmer všetci umelci boli povolaní do armády a išli na prednú stranu. Боло к Н. П. Осипову, кто заоберал новеним времени, хядал оркестров на фронтах Великой властенцкой войны, кто умнила оркестр, который показывает свою жизнь. Наследне, Н. Осипов на подарке открыло богатство после единственного звука русского национального оркестра, преклонившего свой практический репертуар медсестры. S jeho svetlým оригинальный znelomom orchestra, pozornosť vedúcich sovietskych skladateľov (Н.Будшина, А. Новикова, А. Колминова и т. Д.), Кто обожал репертуар по этому поводу с водными сообщениями.

В 1946 году оркестр приделений назов Н. П. Осипов. В 1969 году получил титул «Академический».

V dôsledku mnohých rokov koncertných postupov sa orchester vytvoril okolo seba priateľskú a tvorivú atmosféru. Tím neustále spolupracuje s poprednými hudobníkmi — spevákmi, inštruktárom, skladateľmi a dirigentmi as mladými umelcami. В розных рокочах, vynikajúci majstri boli proti orchestru: Дьержера Н.Анносов, А. Гаук, В. Дударова, Вианоче, В. Федосеев; Певцы И. Архипова, И. БОГАЧЕВА, О. ВОРОНЕЦ, Л. ЗЫКИНА, Л. РУСЛАНОВА, А. Стрельченко, Е. Нестеренко, З. Соткилава, Б. Штоколов, А. Эйзен, Д. Хворостовский, В. Маторин; Výkončeci на udových nástrojoch В. Городовская (Гусли), А. Цыганков (Домра), Балалачники П. Непепорто, М. Рожков, А. Тихонов, А. Горбачов и много желающих людей.

Н. П. Осипова оркестр ведет активную творческую деятельность в нижнем концертном зале Москвы, Руска и Южного края.On bol trávaný v Rakúsku, Austrálii, Veľkej Británii, Nemecku, Grécku, Holandsku, Dánsku, Kanade, Kórei, Mexiku, Novom Zélande, Fínsku, Francúzsku, Švajčiarsku, Japonsku. Každá sezóna je poznačená výskytom úplne nových koncertných programov, a to tak pre dospelých, ako aj pre väčšinu mladých divákov. Так, в концертном сале П. И. Чайковского за последним ником более 60 новых программ, с некоторыми из многих культур, оставшихся от жизни Русской. Jedným z nich je predplatné pre deti «Веселый профессор» — уделенное внимание влады Ruskej federácie.

Jedinečný zvuk udových nástrojov, kultúry zvuku, najvyššia úroveň profesionálnych schopností, ktoré umožňujú orchester, aby obsadil, pestné miesto v mnojnochýchých.

Виктор Кузовлев

Виктор Кузовлев От года 2009 дирижент Народного академического оркестра строёв Луду Русского поменявшего по Н. П. Осипове. Худобник са народил в рок 1977 в Москве. Absolvent Ruskej akadémie hudby pomenoval po gnezínovej a postgraduálnej škole.В год 2005 в медзинародном магистерском суде на ведении В. Федосеева (2008), в Национальном художественном оркестре «Русская подведенная» В. СПИВАКОВ.

В. Кузовлев spolupracoval так Štátnymi operami в baletom Divadlom Udmurda Республика (Izhevsk), štátneho hudobného Divadla Астрахань, Amadey музыкальный театр стручок vedením О. Митрофанов, MOSKVA ŠTÁTUJÚCEJ HOPOVNÉHO DIVADLOU «Н. Басманной», KDE «МАГИЯ Flaute» vystúpenia Boli vykonané vystúpeniami «Bastient a Bastienne», «riaditeľ divadla», «Дон Жуан» В.МОЦАРТ, «Риголетто» Дж. Верди, «Евгений Онегин», «ИОЛАНТА», «ЩЕЛКУНЧИК», «ЛЕБЕДЬ« Язеро »П.И. Чайковского,« Прибех кашалтан »,« Моцарт а Сальери »,« Снегурочка »Н.А. Римского-Корсакова,« Леди Акулина »А. Потченко, «Ako sa žiť» V. Friedman, a alšie.

Hudobník sa opakovane zúčastnil v Moskve Jesenné festivaly, Всероссийский фестиваль современного искусства перед русским музыкальным оркестром «Music Russia», «Hudba všet kapý Казазарновская), festivaly venované 200. výročie ako Pushkin a 150.výročie narodenia J. Pucciniho, operného festivalu L. Kartašova (Норильск), Московский клуб, фестиваль «Августовский клуб», Фестиваль студенческого творчества.

Сполу с концертными исполнителями, Виктор Кузоввев предложил на Русской академии художеств поменять по Гнедини на Катедре оперы, направленной и назначенной на оркестровую оперу в 1998 году (одна из лучших) Студия на 2006 — , Дон Паскуале »,« Джанни Скикки »в ини. С того момента, как вы представили дивадельную студию в районе в розных местах Русской: Ульяновск, Норильск, Клин, Моршанск, Котовск, Мичуринск, Тамбов, Дубна.

Štátny akademický ruský zbor pomenoval A. V. Sveshnikova

História tímu vzniká v roku 1936, keď na základe hlasového súboru s ZSSR Radioomite, организованный легендарным Хреасисистером Александром Свешниковом, Штатный зал ЗССР бол vytvorený príkéodiamelensumelee. Dňa 26. februára 1937 sa prvý koncert tímu uskutočnil v stĺpcovej sále domu zväzu. Первыми представителями Štátnej agentúry boli poctený umelec RSFSR Александр Свешников (1936-1937, 1941-1980), профессор Москвы Николай Данилин (1937-1939).В жизни больше ведены славными водами: Игорь Агафонников (1980-1987), Владимир Минин (1987-1990), Евгений Тютанко (1991-1995), Игорь Раевский (1995-2007), Борис Тевлин (2008- \ 2012) . В наличии умелецкий ряд с учеником Бориса Тевлина Евгения Волкова.

Štátny súd ZSSR sa stal vlajkovou loďou domácej zborovej kreativity, ktorá dobyla medzinárodnú autoritu. Особенны миэсто медзи мнохими штатми штатныч поľнохосподарства Рахманинов под справой Александра Свешникова (1965) е майстровский диелом умелком, уделовал розне престижне оценки.

V repertoári kolektívnej — zborovej klasiky, hudby sovietskych a moderných skladateľov, ako aj exkluzívnych programov autorských práv: «Ruská zborová koncert», «Ruská zborová koncert», «ruská zborová koncert», «ruská zborová koncert», «ruská zborová koncert», «ruská zborová koncert», «ruská zborová koncert», «vk. «,» ruské a zahraničné sekulárne klasické «,» obľúbené piesne z minulého storočia «,» hymny a oslavy Ruska «,» piesne a pochody ruskej cisárskej armády «,» hudba revolúcí 1917 «a.

Významná úloha v tvorivej činnosti Štátnej agentúry zohráva účasť na jedinečných koncertných a divadelných projektoch.Medzi nimi koncert hravé na 70. výročie úplného oslobodenia Leningradu z fašistickej blokády («Ленинградцы. 900 дней в мене живота»), предста-вения «hrdinu nášho času» на 200. výroče úplného oslobodenia Leningradu z fašistickej blokády Свиридова и Жалшич. Štátny aktívny účastník medzinárodných festivalov. В последнем году он был построен на популярных концертных площадках Veľkej Británie, Francúzska, Japonska, Poľska, Lotyšska, Litvy, Moldavska, Gruzínska.

V roku 2010, štátnik zaznamenal na CD 12 zborov Sergeja Taneev pre slová Jacob Polonsky, v roku 2013, hymna Ruskej federácie v orchestrálnej verzii Яна Франкель (ASO MGAF, dirigent — Yuri ro Simvramogilon 2016), v roku. svetových zborových hier v Soči («Гимн Земли», Алексей Рыбникова je svetová premiéra).

V ramci spolupráce s tvorenou nadáciou SEA, štátny poľnohospodárstvo urobil koncertovú scénickú verziu opery «Кармен» Бизе (дирижент Михаил Симонян, режиссер Юрий Лаптев). S podporou nadácie sa koncert konal na počesť 80. výročia tímu na Historickej scéne divadla BOLSHOI. Tiež, oslavy výročia prešli v stĺpci sále domu odborov. Zvlášť jasná stránka v histórii tímu bola jeho účasť na medzinárodnom projekte «Russky deň na svete — Ruský deň»: V deň Národného sviatku Ruskej federácie dal zbor sólové kavoon 2015 (2017).

V roku 2018, s antológiou vojenskej piesne «Glory Ruskaya», štát Eden bol víťazom súťaže grantov predsedu Ruskej federácie. Výskum, vzdelávacie a koncertné aktivity v ramci projektu boli podporené autorizovanými zástupcami autora vo všetkých federálnych okresoch.

Евгений Волков са narodil v Получить доступ v Roku 1975. Vyštudoval teoretické oddelenie akademickej hudobnej školy v konzervatóriu v Получить доступ, vodičskej fakulte МГК (с vyznamenaním) а postgraduálnou školou (Trieda zborového vedenia Profesora Borisho Тевлин; Trieda опера-symfonického vedenia Profesora Игоря Дронова) .Од року 2000, учитель МГК, од року 2009 — доцент. В рокоч 2002–2008 гг. — Ведущая кармерсистерская комора Московского концерна под веденым Борисом Тевлином, в период 2008–2012 гг. — Главный Химестер. На звание Маэстро в год 2008 года с момента открытия Charmaster обновленный агент с именем по А. В. Свешникову, в 2011 году в качестве главного главного пользователя Хмейсистера, в период 2012 года — умелецкий ряд. Od roku 2013 je clenom Prezídia ALL-RUSE RUSE CHOIR.

V roku 1973 získal ii cenu medzinárodnej súťaže hudobníkov — výkonných umelcov v eneve.
V roku 1977 — ii cenu všetkých Únie súťaže spevákov pomenovaných po M. I. GLINKA.
V roku 1997 bol udelený názov «umelec ľudu Ruskej federácie».
V roku 2001 získal objednávku «za zásluhy do Thines» iv.
V roku 2008 bol udelený objednávku «zásluhy do Thines III.
V roku 2013 bola udelená medaila» na posilnenie spoločenstva «.
V roku 2014 získal udelený OSN OSN ODEN» jednotu.
» В 2015 году бола выделена цена влады Рускей федерации в области культуры.
V roku 2018 získal certifikát Ministerstva kultúry Ruska «pre príspevok k ruskej kultúre».
V roku 2019 získal objednávku priateľstva.

Životopis

Народил в Москве. В 1974 году абсольвовал Штатну худбу и педагогический курс (тераз русская академия худби) поменовала по гнезду в триеде Евгении Ивановой. В рокоч 1974-91 Средневековье в Москве Академические художественные дивизии по К.С. Станиславский а Вл.и. Немирович-Данченко. В року 1989 бол Борис Годунов узнал ако самая лучшая опера в часе рока.
Od roku 1991 vyučoval v Ruskej akadémii divadelného umenia, z 94. — profesor a vedúci oddelenia sólo spevu.
Солистская оперная труппа из Большого театра 1991

Репертуар

Во своём репертуаре в Большом театре зашёл на территорию страны:

Принц юрий. («Príbeh neviditeľnej tryy Kitege a Virgin Fevronia» Н. Римский-Корсаков)
Kráľ rena («ИОЛАНТА» П. Чайковский)
Дон Базилио («Севилья Бербер» Дж.Россини)
Борис Годунов, Варлаам («Борис Годунов» М. МУССОРСОРГСКИЙ)
Иван Сусанин («Život pre kráľa» / «Иван Сусанин» М. ГЛИНКА)
Гремин (Евгений Онегин П. Чайковский)
ГАЛИТКИЙ, КОНЧАК («Князь Игорь» А. Бородина)
Статочный цыган («АЛЕКО» С. РАХМАНИНОВА)
Цар Додон («Златый Кокресел» Н. Римский-Корсаков)
Дистана, Иван Хованский («Гованщина» М. МУССОРГСКИЙ)
Рамфис («АИДА» Дж.Верди)
Король Треф. («Láska pre tri pomaranče» С. ПРОКОФЬЕВ)
Mlynár («Русалка» А. Даргомыжский)
пес («Tsaristická nevesta» Н. Римский-Корсаков)
Мамык П. )
Kaz («Катерина Измайлова» Д. ШОСТАКОВИЧ)
iný
Celkom vo svojom repertoári viac ako šesťdesiatm stranám

Преглядка

Spieval na tie najlepšie scény sveta, s výletmi hovoril v Anglicku, Taliansku, rsku, Francúzsku, Belgicku, Holandsku, Nemecku, Španielsku, Švajčiarsku, Poľsku, Českeuresku, Českeure,,,, , Монгольско, Южная Корея, США, Канада, Мексико, Новая Зеландия, на Кипре.
V roku 1993 sa zúčastnili WEXFOR FESTIVAL (Írsko) vo formulácii opery P. Tchaikovského «Cherevichki». В том истом року бол титульная страна наблюдения в Борисе Годунове Veľké Ženevské divadlo .
В року 1994 года, в опере Н. Римского-Корсакова «MAY NIGHT» Kolínna filharmónia a Boris Godunová spieval Lyrické opery chicago .
V roku 1995 vedúci hlavy («МАЙСКАЯ НОЧЬ») vykonáva na festivale Wexford v rsku (режиссер Владимир Юровский).
В 1996 году Пела Досфини (Гованщина) v Opera nanta (Francúzsko), Boris Godunová Národné divadlo v Prahe a pmen (Boris Godunov) v Opera Montpellier (Francúzsko).
В рок 1997, Борис Годунова средневековый Хьюстон Гранд Опера (США).
V roku 1998 sa zúčastnil koncertného vykonávania opery «nabíjačky» P. Tchaikovsky v londýnskej koncertnej sále Festivalová hala (Kráľovská opora, дирижент Валерий Гергиев на вечеринке «s.ProkoFiev v The Bolshoi Ženevské divadlo av Buri-Bogatyr Party v koncerte vykonávaní opery «Kashing Immortal» n, Лондонский оркестр RIMSKY-KORSAKOV s londýnskym filharmóniovým orchestrom v hale Festival (Дневной свет, ).
В год 1999 года ховорил на партии Царь Додон в часе Краловская опера На улице Лондонский театр Судлерс Уэллс (Дирижент Геннадий Вианоче).
V roku 2001 наплнил Mendozova párty Lyon Opere (dirigent oleg caetani).
V roku 2002 naplnil párty Pimen (Boris Godunov) v Parížska národná opera Na fáze opery Bastille (Худобна глава с Джеймсом Конлоном, Франческа Замблело) партия Борис Годунович Кимелло, исполнитель Иван Годунов в Лионской опере produkcia s Mannheim Národné divadlo).
В 2003 году средневековая титульная страница в Опере Бориса Годунова в Дивадлах Окленд и Веллингтон (Новая Зеландия) на улице Барлаамовей партии при výkone kráľovskej opery na pódiu london Theatre
, Лондонский театр, Лондонский сад , Ковентский сад Джон Томлинсон, Сергей Ларин, Ольга Бородина, Сергей Лейфеерус, Владимир Ванеев).
В 2004 году уробил свой дебют на вечеринке в Нью-Йорке. Metropolitná opera (vodič spermie), Sang Pimen a Varlaam («Boris Godunov») v divadle Lisheo V Barcelone (Španielsko).
В року 2005 спльнил Барлаамова часть в Брюсельском районе Ла , ровно ако давка Тихон Щербатой и Ямчик Балага в Опере «Война и Свет» С. ПРОКОФЬЕВ Парижская улица на улице Владимирской площади, ).
В год 2006 года, версия для печати (риголетто) в Марсельская опера .
Budúci rok — Boris Timofeevichove časti («Леди Макбет Мценский уезд») во Велькей Женевском дивизионе, спарфуцилы в Опере Нанта, Варлаам в Рина В Штрасбурге I. дивидло в Мадриде.
V roku 2008 Sang Mendoza («pozorovanie v kláštore» S. PROKOFIEV) на pódiu Art Palác kráľovnej Sophia Vo Valencii, Quartal («Lady Macbeth Mtsensky County») на фестивале James Conôževa, Florentine hudmer , Florentine hudmer , Florentine hudmer režisér Lev Dodin, Stage 1998).
V roku 2013 bola vykonaná Borlaamská strana (Boris Godunov) v Bavorský stát Opere a aalej Festival Mníchov (Dirigent Kent Nagano, režisér Kalikto Bijito).
Zúčastnila в koncertného výkonu opery «carist nevesta» (Dogkin) на фестивале Линкольн-центр в Нью-Йорке на фестивале в Умение в Гонконге (дирижент Геннадий Рождество, 2014 и 2015).
В року 2015 наплнил страну Ивана Хованського («Гованщина») в Базилейском дивизионе (дирижент Кирилл Карабиц, рядом Василий Вельхатов).
В сезоне 2016/17 — Варлаам (Борис Годунов) в bavorskej štátnej opere.
V roku 2018 — Doggyna («Царистичка невеста») на сцене Дивадла Большого Шанхая (пр. Большая оперная труппа в Чине, дирижент ТУГАН СОЧИЕВ).

Dokonalí duchovnú hudbu. Vea koncertov. Najmä s sólovými koncerty hovorili v Bethoven sále Divadla Bolshoi, na vládnych koncertoch v Kremľa, na veľvyslanectvách Ruska v Paríži, Londýne, Ríme, v Berlíne, na mieste nemeckej. Штрнаш Симфония Д.Шостакович vykonáva v Монпелье (Francúzsko), hlasový cyklus «piesne a tanec smrti» М. Мусоргский пел в Антверпах.

Дискография

Medzi záznamy:

«Сорочинский ветер» М. Муссоргский — Черевик, дирижер В. Есипов, 1983
«АЛЕКО» С. РАХМАНИНОВА — Старый Цыган, режиссер Д. Китанеко, Gramproof, 1990
«Франческа да Римини» С. Рахманинова — Лунчотигенто А. Чистяков, 1992
«АЛЕКО» С. РАХМАНИНОВА — АЛЕКО, ДРУХОР А. Чистяков, Le Chant du Monde, 1994
«СОЗДАТЬ НОЧЬ» Н.Римский-Корсаков — глава, дирижер А. Лазарев, Каприччио, 1997
«Кашинг Бессмертный» — Буря-Богатырь, водич А. Чистяков.
«Скротение землеройки» В. Щебалина — Гидр.

Vytlači


Predseda charitatívnej nadácie Revival Kultúra malých miest Ruska.
Ľudový umelec Ruskej federácie. Laureát vlády Ruskej federácie.

Владимир Маторин на народил 2, 1948 в месте Москвы. Otec chlapca bol veliteľom vojenskej jednotky, takže detstvo prešli vo vojenských mestách.Во младенчестве миловал бледный лесом одлупол вшетко, чо почул или радиу. Jedným z nezabudnuteľných dojmov detstva bolo prvým výkonom v Divadle Bolshoi: Opera Roman-Korsakov «Tsaristická nevesta».

В року 1974, Владимир высудовал Ruskú akadémiu hudby Názov gnessins, kde jeho učiteľ bol Евгений Васильевич Иванов, кто выконал солистку Дивадла Большой. Matorin venoval sedemnásť rokov do Moskvy Akademické hudobné divadlo с именем по Константину Станиславскому и Владимиру Немировичу-Данченко.В року 1989 бол Борис Годунов узнал, ако медзинародна верейносť, Абы бола найлепсья опера asť roka.

Sólista opery Труппа дивадла Большого од року 1991. З тохо истэхо року учил Маторин на Руском институте дивадельной умении. Od roku 1994, na Ripothery z jedenástich rokov, bol profesorom a vedúcim oddelenia Vokálneho umenia.

Владимир Анатольевич средневековый на tých najlepších scénach sveta, povedal v Anglicku, Taliansku, Francúzsku, Belgicku, Holandsku, Nemecku, Španielsku, Švajčiarsku, USA, Kanade, Ziprelandu, Novy.Dôležitou súčasťou tvorivosti umelcov je koncerty v mestách Ruska, hovorí o rozhlasu a televízii, nahrávanie zvuku.

Почас того ребенка на ирландском фестивале Уэсфорда в Успехе Петра Чайковского оперы «Черевички». Заработана титульная страна бола спиевана в Борисе Годунове, Большой Женевске дивадло, выйконал главу главу в Опере Николая Римского-Корсакова «Môžu noc» в Колиненском кино.

В год 1999, Маторин оворил в Странный Царь Додон в Золотой Петешке в Краевской опере на подиу Лондонского театра Сэдлерс Уэллс.В год 2002 вышел на Парижскую сцену на сцене Опера Бастилия с Пименом партии для формул Борис Годунов. О рок не в средневековой опере Борис Годунов в Дивадлах Окленде в Веллингтоне, Новой Зеландии и в этой опере Барлаамовской части в краевской опере на подиу Лондина Ковент Гарден Дивадло во выробе Андрея Тарковского.

Дебутовал в Пименовой стране в Нью-Йоркской Метрополитен-Опера Дивадло. В року 2008 храл štvrťročnú stranu в Опере Дмитрия Шостаковича «Леди Макбет Мценский уезд» в Театре Maggio Musicale Fiorentino, Талианско.Нескор, умелец выкончал страну Афран на рок-оперу Александр Градский «Майстер Маргарита».

Владимир Маторин он узнал ако йеден из найлепшич умельцов духовной худбы, sprevádzaný Múzeum Capella «Московский Кремль» под ведущим Геннадием Дмитриаком с программами из пьес русских ортодоксальных цирков. На výročnom večeri umelca, patriarcha Moskva a všetky Rusko Alexy II navštívili Divadlo Bolshoi.

Do apríla 2019 spevák, ako vedúci nadácie «oživenie kultúry a tradície malých miest Ruska», plní veľa s charitatívnymi koncerty в русской провинции: Зарайск, Суздаль, Александровме, Шнайский район, Владимир Кинеш.Poplatky z koncertov idú do výstavby a update chrámov, cirkevné školy.

V Ruskom kultúrnom fonde 12. septembra 2019 Slávnostný ceremoniál udeľovania štátneho a rezortného ocenenia Ministerstva kultúrneho a umenia profilu. Министр культуры Владимир Мединский уделил Владимира Анатольевича Маторина порады общества — заслуги во внутренней культуре в стране, медии, продолжительности плодотворной активности.

Оценка и знание Владимира Маторина

Objednávka priateľstva (29.апрель 2019) — Ve prký príspevok k rozvoju domácej kultúry a umenia, mnoho rokov plodnej činnosti

Objednávka «za zásluhy do vlasti» титулу III (29. апреля 2008 г.) — pre veľký príspevok k rozvoju domáceho hudobného umenia и много роковых творений чинности

OBJEDNÁVKA «PRE MERITU NA TREKULNOU» IV (22. марта 2001 г.) — Veľký príspevok k rozvoju domáceho hudobného a divadelného umenia

Ľudový umelec Ruskej federácie (1997)

Наследник умелец Русской (1986)

II премия z medzinárodnej súťaže umelcov hudobníkov v eneve (1973) Discophe, Иван Хованский (Хованщина М.Муссорсский)
Рамфис («Аида» Я. Верди)
Король Треф («Láska pre tri pomaranče» С. ПРОКОФЬЕВ)
Мельник («Русалка» А. Даргомыжский)
Собачка («Царистицкая невеста» Н. Римского-Корсакова)
Мамаров («Набиячка» П. Чайковский)
Кяз («Катерина Измайлова» Д. ШОСТАКОВИЧ)

Владимир Маторин — udový umelec Ruska, sólista Divadla Bolshoi Ruska, profesora, predsedu «Renesančného fondu kultúry a tradícií malých miest Ruska», Кавалер Кондера «за слухой до власти IV ступени».На боле udelený objednávku «предварительно zásluhy сделать vlasti III», poradie svatého preglejky князь Даниил г Москвы бол udelený pamätnými značkami medailami mnohých všeobecných, charitatívnych vojenských vlasteneckých organizácií, «prvý Витязь ľudovej ставок «Uznanie» Laureat Medzinárodnej ставки Шолохова. — 2009.

Владимир Маторин je jedným z najväčších majstrov ruskej opernej scény. Držiak silného, ​​jedinečného hlasového hlasu a živého konania.

Владимир Маторин са народил вырасталь в Москве.В року 1974 абсолвовал поставу Хионию, кде ее учитель бол Э.И.ИВАНОВ, славный бас Большой дивадла болтяж в минулости. Ako študent 5. ročníka mesta Matorin v roku 1974 sa stal laureátom medzinárodnej súťaže spevákov v eneve av roku 1975 po skončení inštitútu — víťazom súťaže všetkých Union Sokalists.

Už viac ako 15 rokov, Matorin Sang v Moskve Academic Hudobné divadlo. Станиславский, Станиславский и Немирович-Данченко, кто доказал свою способность на тейто сцена реализации Борисовской страны в опере Борис Годунов М.П.Морусоргский.

Od roku 1991 bol Matorin sólkom Divadla Bolshoi Ruska. V Divadle Bolshoi a na scénach divadiel sveta pľuvili viac ako 60 strán, ako sú: Борис Годунов, Варлаам и Пимен v Опере М.П. Мусоргсский «Борис Годунов», Кончак и князь Галицкий в опере А.П. Бородина «Князь Игорь», Иван Хованский и Дисты в Опере М.П. МУССОРГСКИЙ «ХОВАНЩИНА», Иван Сусанин в Опере М.И.Глинки «Живот пре краа», Король Рена в Опере П.И. Чайковский «ИОЛАНТА», принц Гремин в Опере П.И. Чайковский «Евгений Онегин»,

Борис Тимофеевич в Опере «Катерина Измайлова» Ддшостакович, Царь Додон в Опере Н.А. Роман Корсаков «Золотой петушок», Король Треф в Опере С. Прокофьево «Ласка за три помощи», Дон Базилио в Опере Д. Трезини «Севильский цирюльник», Рамфис v Опере Й.верди «Аида», Спарафучил v Опере Дж. Верди «Риголетто», «Нос» ДДШОСТАКОВИЧ, «ВЛАСТНОСТИ В КЛАСТЕ» ПРОКОФОСЬЕВ А.И.

Výkon Boris Godunovej bol hodnotený ako najlepšia úloha opery za rok výročia m.П.Морусоргский. В тейто стране спэвак ховорил нилен в Москве, але ай в Большом театре (Женева), в Терст (Талианско), Окленде и Велингтоне (Новая Зеландия), в Хоустоне (США) и в Лирик-опера в Чикагу (США).

V koncertných sálach Moskvy, Ruska a v zahraničí s veľkým úspechom sú koncerty MATEI, vrátane duchovnej hudby, hlasových textov ruských и zahraničných skladateov, udovís rožitéov.

Profesor Matorin vedie k aktívnej pedagogickej práci. Do roku 2007 zamieril hlasové oddelenie v Ruskej akadémii divadelného umenia.

Poslucháči mnohých krajín sveta sú oboznámení s prácou Vladimir Motors, on stlačil scény divadiel Talianska, Veľkej Británie, Francúzska, Nemecka, USA, Švajčiarska, Španielsíká Novúšúska órska.

Опера пеньяны Маторин Автобиографи келуарга. Владимир Маторин

Владимир Маторин. — Артис Ракят Русь, соло в Театре Большого театра, кавалер дари перинтах «Унтук заслуги ке танахер» III дан IV иджаза, профессор.

Дилахиркан в Москве, диал. Дари Музик Негери и педагогический институт им. Гнесиных им. Келаса Э. В. Иванов. Lebih daripada 15 tahun (1974-1991) menyanyi di teater muzik akademik Москва ян динамакан селепас К. С. Станиславский дан ВЛ. И. Немирович-Данченко. Пада тахун 1989, Борис Годунов diiktiraf sebagai bahagian opera terbaik tahun ini. Пада тахун 1991, Владимир Маторин меняет соло в Театре Большого театра. Далам репертуарня термасук пихак-пихак: Раджа Рене, Гремин («Иоланта» дан «Евгений Онгин» Чайковский), Борис Годунов, Варлаам («Борис Годунов» Мусоргский), Иван Сусанин («Кехидупан унтук раджа» Глинка), Конча Галицкий ( «Князь Игорь» Бородина), Царь Додон («Золотой петушок» дари Роман Корсаков), Дистоф, Иван Хованский («Хованщина» Мусоргский), Мельник («Русалка» Даргомыжский), Старый Цыган («Алеко» Рахманинова), Дон Басилио ( «Севилья Бербер» Россини) дан лайн.Secara keseluruhan, dalam repertoirnya lebih daripada enam puluh pihak.

Бас Владимир Маторина янь terkenal berbunyi pada adegan terbaik di dunia. Penyanyi melawat di England, Itali, Ирландия, Perancis, Бельгия, Беланда, Джерман, Сепаньол, Швейцария, Польша, Республика Чехия, Югославия, Турки, Греция, Эстония, Узбекистан, Украина, Китай, Джепун, Монголия, Корея Селатан, Америка Сярикат, Канада, Мексика, Новая Зеландия, Кипр.

Dia terpakai bukan sahaja mengetuai teater dunia, tetapi pertama sekali dia tahu dengan baik dan cinta di bandar-bandar kecil di Rusia.Menjadi Pencipta дан Kepala «Yayasan Amal Untuk Kebangkitan Kebudayaan дан Tradisi Pekan Kecil Rusia», dia banyak bertindak di wilayah Rusia. Пада тахун 2015, Владимир Маторин telah dianugerahkan Anugerah Anugerah Kerajaan Rusia untuk Китаран Консерт Амаль «Шедевры русского дана Дуня Классик — Бандар-бандар кесил». Пада тахун 2018, beliau menerima Anugerah Jabatan Tertinggi Kementerian Kebudayaan Persekutuan Rusia — Кираса «Untuk sumbangan kepada budaya Rusia».

Orkestra Akademik Kebangsaan Instrumen Rakyat Rusia yang dinamakan selepas N.Осипова П.

Orkestra Akademik Kebangsaan Instrumen Rakyat Rusia янь динамакан селепас Н. П. Осипова Ia adalah salah satu orkestra yang paling terkenal дан berwibawa di dunia. Пада тахун 2014, пасукан ян димулиакан берусия 95 тахун.

Orkestra telah diwujudkan pada tahun 1919. Tempoh ini bertepatan dengan minat yang semakin meningkat dalam kebangkitan semula seni muzikal rakyat Rusia. Sumber pasukan berdiri pemuzik yang luar biasa: Балалатечик Борис Трояновский (1883-1951) дан Двористер Петр Алексеев (1892-1960).Я адалах мерека янь менджади пемимпин оркестра муда, консерт пертама янь берлаку ди Москва ди Таманский Эрмитаж. Суда лама тидак лама лаги ia bertepuk tangan di banyak tempat konsert terkemuka di negara kita.

Б. Трояновский дан П. Алексеев meletakkan asas kemahiran eksekutif orkestral, yang selama bertahun-tahun telah bertambah baik dan dibangunkan. Pada masa akan datang, pasukan itu diketuai oleh ramai pemuzik berbakat: Николай Голованов (1891-1953), Братья Николай (1901-1945) дан Дмитрий (1909-1954) Осипов, Виктор Смирнов (1904-1995), Виталий Гнутов (1926- 1976), Виктор Дубровский (1927-1994), Анатолий Полетаев (dilahirkan pada tahun 1935), Николай Калинин (1944-2004), Владимир Пулкин (dilahirkan pada tahun 1951).Седжак тахун 2009, Orkestra diketuai oleh Artis Rakyat Rusia, профессор, Пеменанг Хадиа Кераджаан Персекутуан Русия, Владимир Андропов. Тахун-тахун керджасама денган туан-туан перингкат тертингги телах мембентук тулисан танган кхас Оркестра, янь менджадикання дикенали антара лайн дан мембава белиау кемасихуран дуния.

Orkestra membersawa нама пемузик Советский ян семерланг Николай Петрович Осипов. Kerja-Nya di orkestra (1940-1945) menandakan tahap yang baru dalam kehidupan kreatif pasukan.Tempoh ini bertepatan dengan permulaan perang patriotik yang hebat. Пада булан июнь 1941, оркестра дибубаркан. Hampir semua artis dipanggil Untuk tentera дан перги ке депан. Иа адалах Н. П. Осипов ян терлибат далам пемулихан пасукан, менчари оркестран ди бахагиан депан перанг патриотик ян хебат, ян мемболехкан оркестра менерускан кевуджудання. Сетерусня, Н. Осипов Берджая мембука pendengar kekayaan дан keunikan bunyi Orkestra Kebangsaan Rusia, ян мана тидак ада батасан репертуар. Денган ян церах дан асли мембунйикан оркестра, перхатийский композитор советский ян теркемука (Н.Будашина, А. Новикова, А. Холминова, длл.), Ян мемперкаякан, репертуар пасукан денган тулисан асал.

Pada tahun 1946, orkestra telah diberikan nama Н. П. Осипов. Пада тахун 1969, пасукан иту менерима таджук кехорматан «Академик».

Хасил дарипада баньяк тахун амалан консерт, оркестра телах мембентук диринья себагай суасана ян месра дан креатиф. Pasukan ini sentiasa bekerjasama dengan pemuzik terkemuka — penyanyi, Instrumentalis, komposer dan konduktor dan dengan pemain muda.Далам тахун ян бербеза, туан-туань янь семерланг менентанг Оркестра: Дьержера Н. Анносов, А. Гаук, В. Дударова, Крисмас, В. Федосеев; Пеняный И. Архипова, И. Богачева, О. Воронец, Л. Зыкина, Л. Русланова, А. Стрельченко, Е. Нестеренко, З. Соткилава, Б. Штоколов, А. Эйзен, Д. Хворостовский, В. Маторин; Penghibur mengenai Instrumen rakyat В. Городовская (Гусли), А. Цыганков (Домра), Балалаченики П. Непепорто, М. Рожков, А. Тихонов, А. Горбачев дан баняк пемузик лайн.

Н. П.Osipova Orchestra mengetuai aktiviti kreatif dan pendidikan aktif di dewan konsert terbaik di Moscow, Rusia dan negara-negara lain. Dia dipuji di Austria, Австралия, Великобритания, Джерман, Греция, Беланда, Дания, Канада, Корея, Мексика, Новая Зеландия, Финляндия, Перансис, Швейцария, Джепун. Setiap musim ditandai dengan kemunculan program konsert yang benar-benar baru, baik untuk orang dewasa dan untuk penonton yang paling muda. Олег Иту, ди Деван Консерт П. И. Чайковский седжак беберапа тахун ян лалу, лебих дарипада 60 программа бару телах диседиакан, кебаньякання телах менджади перистива утама кехидупан будая Россия.Салах сеоранг дарипада мерека адалах лангганан унтук канак-канак «Професор смешно» — Анугера Анугера Кераджаан Персекутуан Россия.

Bunyi unik Instrumen rakyat, budaya bunyi, tahap kemahiran profesional yang berprestasi tinggimbolehkan orkestra menduduki tempat yang terhormat dalam beberapa fenomen yang paling terang dari seni Russia.

Виктор Кузовлев.

Виктор Кузовлев sejak tahun 2009 adalah konduktor Orkestra Akademik Kebangsaan Instrumen Rakyat Rusia yang dinamakan sempena N.П. Осипов. Pemuzik dilahirkan pada tahun 1977 в Москве. Lulusan Akademi Muzik Rusia янь dinamakan selepas Sekolah Gnesinic дан Siswazah. Сеоранг келас индук антарабангса ян менджаланкан В. Федосеева (2008) телах дихадири, пада тахун 2005, ди оркестра Filharmonic kebangsaan Rusia di bawah kepimpinan В. Спиваков.

В. Кузовлев bekerjasama dengan Teater Opera dan Balet Negeri Republik Udmurda (ИЖЕВСК), Астраханский государственный музыкальный театр, Музыкальный театр Amadey di bawah kepimpinan O.Митрофанова, Московский государственный музыкальный театр «ди Басманная», ди мана «сихир» Персембахан телах диджаланкан олех персембахан «Bastient dan Bastienne», «Pengarah Theater», «Don Juan» V. Моцарт, «Риголетто» Дж. Верди, «Евгений Онегин», «Иоланта», «Щелкунчик», «Лебедь», «Тасик» Пи. Чайковский, «Сказка о царе Салтане», «Моцарт дан Сальери», «Снегурочка» Н. А. Римского-Корсакова, «Дама акулина» А. Потченко, «Багаймана унту хидуп беркахвин» В. Фридман, дан лайн-лайн.

Pemuzik telah berulang kali mengambil bahagian dalam perayaan Московская осень, Фестиваль всероссийской музыки Modern Untuk Orchestra Rusia «Музыка Русиа», «Музыка унтук Семуа»Кетуа Л. Казарновская), Фестиваль Посвящается ЖИВОТНУЮ Малайзия Пушкин дан уланг тахун кэ-150 келахиран Дж. Пуччини, Фестиваль оперы Л. Карташова (Норильск), Келаб Москва, Фестиваль «Огос Клуб», Фестиваль Festos kreativiti pelajar.

Bersama dengan aktiviti konsert, Viktor Kuzovvev beroperasi di Akademi Muzik Rusia yang dinamakan selepas Gnesini di Jabatan Latihan Opera dan Pengangkutan Orkestra (sejak tahun 2006 — Profesor Madya) dan persemba di Opera Studio «Персембахан, Дон Паскуале», «Джанни Скикки» дан Лайн Лайн.Dengan penyertaannya mengenai persembahan studio teater berlaku di bandar-bandar yang berbeza di Russia: Ульяновск, Норильск, Клин, Моршанск, Котовск, Мичуринск, Тамбов, Дубна.

Хор академика Русия Ян динамакан Свешникова А.В.

Sejarah pasukan itu berasal dari tahun 1936, apabila berdasarkan ensemble vokal dengan Radiooms СССР, ян дианджуркан олех Хриасисистер ян легенда Александр Свешников, коир негери СССР телах дивуджудкаван олех перинтах СССР Джавуджудкаван олех перинтах СССР.Пада, 26 февраля 1937 г., концерт pertama pasukan berlaku di dewan ruang rumah Kesatuan. Para pemimpin pertama Agensi Negeri adalah artis yang dihormati dari RSFSR Александр Свешников (1936-1937, 1941-1980) и профессор Московской консерватории Николай Данилин (1937-1939). Pada masa akan datang, paduan suara itu diketuai oleh konduktor terkenal: Игорь Агафонников (1980-1987), Владимир Минин (1987-1990), Евгений Тютанко (1991-1995), Игорь Раевский (1995-2007), Борис Тевлин (2008- 2012). Pada masa ini, pengarah artistik pasukan adalah pelajar Борис Тевлин Евгений Волков.

Махкама Негери СССР менджади пердана креативити хоровой доместик, янь менаклуки пихак беркуаса антарабангса. Темпат ян истимева ди каланган баньяк негери пертаниан негара Рахманинов ди бавах пентадбиран Александр Свешников (1965) адалах карья пелакон, менганугерахкан пельбагай анугерах берпрестиж.

Далам репертуар класик коллектиф — хоровой, музыкальный композитер советский дан моден, серта программа хак ципта эксклусиф: «Консерт Хорал Русь», «Музик Ортодокс Дуня», «композитер — мюрид Свешниковская», «сыроедение русания» «Русия дан асинг секулярный класс», «лагу кегемаран абад ян лалу», «пуджян дан перайан Русия», «лагу дан пераракан тентера имперская Россия», «Музик револуси 1917 года» дан ян лайн.

Peranan penting dalam aktiviti kreatif Agensi Negeri memainkan penyertaan dalam projek konsert dan teater yang unik. Антаранья, консерт янг сука бермейн уланг тахун ке-70 пембебасан пенух Ленинград дари секатан Фасис («Ленинградцы. 900 хари далам нама кехидупан»), персембахан «вира маса кита» кепада уланг тахунтов ке-200 дари Келахун дари Михаил тахун керан-200 «Музик себагай насиб» ке уланг тахун ке-100 Георгия Свиридова дан лайн-лайн. Песерта актиф негара фестиваль антарабангса.Далам тахун-тахун кебелаканган иници, пасукан иту телах тампил ди темпат консерват теркемука ди Великобритании, Перанцис, Джепун, Польша, Латвия, Литва, Молдова, Грузия.

Pada tahun 2010, perusahaan yang direkodkan pada CD 12 Хор Сергея Танеева Untuk kata-kata Jacob Polonsky, pada tahun 2013, lagu Persekutuan Rusia dalam versi Orkestral Яна Франкель (ASO MGAF, konduktor 2016, Mencipta a Phunon) унтук консерт терахир пермайнан хоровая дуния ди Сочи («Гимн Земли», Алексей Рыбникова адалах пердана дуния).

Себагай себахаган дарипада керджасама денган Яясан Лаут Тербука, Пертанианский негери мембуат версии консерт-ян инда дари Опера «Кармен» Бизе (кондуктор Михаил Симонян, пенгарах Юрий Легангтев). Dengan sokongan Yayasan, konsert telah diadakan untuk menghormati ulang tahun ke-80 pasukan di tempat bersejarah Театр Большой. Джуга, perayaan ulang tahun yang diluluskan di dewan lajur rumah kesatuan. Terutamanya halaman terang dalam sejarah pasukan adalah penyertaannya dalam projek antarabangsa «Hari Rusia di dunia — Hari Rusia»: Pada hari cuti kebangsaan Persekutuan Rusia, The Choir memberikan konsert solo di Havoi Paris (2015), Барбадос, Париж, Париж, 2015 г. Иерусалим (2017).

Pada tahun 2018, dengan antologi lagu tentera «Glory Russkaya», negeri Eden adalah pemenang pertandingan geran Presiden Persekutuan Rusia. Aktiviti penyelidikan, pendidikan дан konsert di bawah projek itu disokong oleh wakil-wakil yang diberi kuasa oleh penulis di semua daerah persekutuan.

Евгений Волков, выступающий в Москве на тахуне 1975 года. Белые лулус дари Джабатан Теоретическая школа, Музыка, Академик Консерватори, Москва, Fakulti Konduktor-Choir MGK (dengan Kepujian) и Sekolah Sisphala Profit, профессор; Игорь Дронова).Седжак тахун 2000, сеоранг гуру MGK, седжак 2009 — профессор Мадья. Пада тахун 2002-2008. — Memimpin ruang Kamersister dari konservatori Moscow di bawah kepimpinan Boris Tevlin, pada tahun 2008-2012. — Кетуа Химестер. Pada jemputan Maestro pada tahun 2008, beliau mengambil jawatan Charmaster Agensi Negara yang dinamakan sempena A. V. Sveshnikov, pada tahun 2011, beliau menjadi pasukan Khmeisister utama, pada tahun 2012 — Pengarah Artistik. Седжак тахун 2013, президиум соранг ахли масяракат коир Всероссийский.

Pada tahun 1973, beliau menerima II Hadiah Pertandingan Antarabangsa Pemuzik-Pemuzik di Geneva.
Pada tahun 1977 — II Hadiah pertandingan semua kesatuan vokalis yang dinamakan sempena М. И. Глинка.
Пада тахун 1997, таджук «Artis Rakyat Persekutuan Rusia» дианугерахкан.
Pada tahun 2001, beliau dianugerahkan perintah «Untuk заслуга ке tanahair» IV иджаза.
Pada tahun 2008, beliau dianugerahkan perintah «Untuk заслуга ке darjah III III.
Pada tahun 2013, pingat» Untuk mengukuhkan Komanwel «telah dianugerahkan.
Пада тахун 2014, beliau telah dianugerahkan Bangsa-Bangsa Bersatu Oden «Perpaduan» («Untuk Akta Untuk kepentingan orang-orang»).
Пада тахун 2015, хадиа Кераджаан Персекутуан Русия далам биданг кебудаян дианугерахкан.
Pada tahun 2018, beliau telah dianugerahkan Breakmark Kementerian Kebudayaan Rusia «Untuk sumbangan kepada budaya Rusia».
Pada tahun 2019, beliau dianugerahkan perintah persahabatan.

Биографи

Дилахиркан ди Москва. Pada tahun 1974, beliau lulus dari Muzik Negeri дан Institut Pedagogi (sekarang Akademi Muzik Rusia) ян динамакан селепас Гнесинич ди келас Евгения Иванова.Пада Тахун 1974-91. Sang di teater muzik akademik Moscow yang dinamakan selepas K.S. Станиславский дан вл.и. Немирович-Данченко. Пада тахун 1989, Борис Годунов diiktiraf sebagai bahagian opera terbaik tahun ini.
Sejak tahun 1991, beliau telah mengajar di Akademi Seni Teater Rusia, дари 94. — Profesor dan ketua jabatan nyanyian Solo.
Solois rombongan opera Teater Bolshoi adalah sejak tahun 1991

Репертуар.

Далам репертуар beliau di Teater Bolshoi termasuk pihak-pihak berikut:

Путера Юрий. («Кисах Китеге Гред Невидимка дан Богородица Феврония» Н. Римского-Корсакова)
Раджа Рена. («Иоланта» П. Чайковского)
Дон Базилио. («Севильский бербер» Дж. Россини)
Борис Годунов, Варлаам («Борис Годунов» М. Мусоргский)
Иван Сусанин. («Кэхидупан унтук раджа» / «Иван Сусанин» М. Глинка)
Гремин. (Евгений Онегин П. Чайковский)
Галицкий, Кончак. («Путера Игорь» А. Бородина)
Цыганский лама («Алеко» С.Рахманинова)
Царь Додон. («Золотой петушок» Н. Римского-Корсакова)
Дистан, Иван Хованский («Гованщина» М. Мусоргского)
Рамфис. («Аида» Дж. Верди)
Король Треф. («Cinta untuk tiga oren» С. Прокофьева)
Миллер. («Русалка» А. Даргомыжского)
Анжин («Пенгантин Царист» Н. Римского-Корсакова)
Мамёв. («Трещина» П. Чайковского)
Имам («Катерина Измайлова» Д.Шостаковича)
лайн
Secara keseluruhan dalam repertoir beliau lebih daripada enam puluh pihak

Пеланконган

Sang pada adegan terbaik di dunia, dengan lawatan bercakap di England, Itali, Ирландия, Perancis, Бельгия, Belanda, Jerman, Sepanyol, Швейцария, Польша, Республика Чехия, Югославия, Турки, Греция, Эстония, Узбекистан, Украина, Китай, Джепун , Монголия, Корея Селатан, Америка Сярикат, Канада, Мексика, Новая Зеландия, Кипр.
Pada tahun 1993, mengambil bahagian dalam WEXFOR FESTIVAL (Ирландия) dalam perumusan Opera P.Чайковский «Черевички». Пада тахун ян сама, партия таджук это меню Бориса Годунова Театр в Женеве. .
Пада тахун 1994, белые памятные партии открывающего Н. Римского-Корсакова «Малам Малам» ди Кельнская филармония. , дан Борис Годунова меняный Лирическая опера Чикаго. .
Pada tahun 1995, ketua kepala («Малам Малам») ян дилакукан ди Фестиваль Уэксфорд ди Ирландия (кондуктор Владимир Юровский).
Pada tahun 1996, Dosfini Sang (Hovanshchina) dalam Opera Nanta. (Перанцис), Борис Годунова далам Театр Кебангсаан в Праге дан Пимен (Борис Годунов) далам Опера Монпелье. (Перанцис).
Пада тахун 1997, Борис Годунова меняный Хьюстон Гранд Опера. (США).
Пада тахун 1998, beliau mengambil bahagian dalam pelaksanaan Konsert Opera «Pengecas» П. Чайковский ди деван консерт Лондон Деван фестиваль. (Королевская опера, кондуктор Валерий Гергиев), исполнитель партии Мендосы оперы «Сова дари Биара» С.Прокофьев ди Театр Большого Женевы дан ди Парти Бури-Богатыц далам пелаксанаан концерт Опера «Кашинг бессмертный» п. Римский-Корсаков из оркестра Лондонской филармонии Девана Фестиваль Девана. (Кондуктор Александр Лазарев).
Пада тахун 1999, beliau bercakap dalam parti Царь Додон («Золотой петушок») dalam permainan Opera Diraja Di atas pentas Teater London Sudlers Wells (кондуктор Геннадий Рождественский).
Pada tahun 2001, beliau memenuhi parti Mendoz di Lyon Opere. (кондуктор Олег Каэтани).
Pada tahun 2002, beliau memenuhi parti Pimen (Boris Godunov) dalam Opera Kebangsaan Paris. Ди перингкат Опера Бастилия (музыкальный исполнитель и концерт Джеймс Конлон, Пенгара Франческа Замблело) и партия Бориса Годунова в Лионской опере (кондуктор Иван Фишер, певец Филип Кхейммельман, исполнитель певицы Филип Кхейммельман, исполнитель музыки из театра Мангейма).
Пада тахун 2003, каждый день меняя часть оперы Бориса Годунова театра Окленда и Веллингтона (Новая Зеландия) и все партии Опера Барлаам ян сама далам пелаксанаан Опера Дираджа ди Перингкат театр Лондон. таман Ковент (Менгентикан Андрей Тарковский, кондуктор Семен Буллз, антара ракан-ракан Джон Томлинсон, Сергей Ларин, Ольга Бородина, Сергей Лейфеерус, Владимир Ванеев).
Пада тахун 2004, самый первый участник Нью-Йоркского театра Пихака Пимен Опера Метрополитен. (Быки Семен кондуктор), Sang Pimen dan Varlaam («Борис Годунов») в Театре Lisheo. Di Barcelona (Сепаньол).
Pada tahun 2005, beliau memenuhi parti Barlaam di Teater Brussels La Monne., serta kumpulan Тихон Щербатой дан Ямчик Балага далам Опера «Перанг дан Дуня» С. Прокофьева Опера Кебангсаан Париж. Ди перингкат Опера Бастилия (кондуктор Владимир Юровский, Пенгара Пенгара Франческа Замблело).
Pada tahun 2006, beliau memenuhi sparafucil parti (rigoletto) dalam Marseille Oper. .
Тахун депан — бахаган Борис Тимофеевич («Леди Макбет Мценского уезда») ди Театр Великой Женевы, Спарфусилий ди Опера Нанта, Варлаам В Рейнская опера. Di Strasbourg I. teater Real. di Madrid.
Pada tahun 2008, Sang Mendoza («memerhatikan di Biara» С. Прокофьев) di atas pentas Istana Seni Queen Sophia Di Valencia, Quartal («Lady Macbeth Mtsensky County») на фестивале «Muzik Florentine May» ( Conluder, Pengarah Lion Dodin, Peringkat 1998).
Pada tahun 2013, parti Borlaam dilakukan (Boris Godunov) dalam Баварская государственная опера. дан пада Мюнхенский оперный фестиваль. (Кондуктор Кент Нагано, pengarah Kalikto Bijito).
Beliau mengambil bahagian dalam prestasi consert Opera «Pengantin Tsarist» (Dogkin) di Festival Pusat Lincoln di New York dan Festival Seni di Hong Kong (кондуктор Геннадий Крисмас, 2014 и 2015).
Пада тахун 2015, beliau memenuhi Партия Ивана Хованского («Гованщина») Театра Базеля (кондуктор Кирилл Карабиц, пенгарах Василий Вельхатов).
Pada musim 2016/17 — Варлаам (Борис Годунов) ди Opera Negara Bavarian.
Pada tahun 2018 — Doggyna («Pengantin Tsarist») в театре Большого Шанхая (lawatan dari landasan opera besar di China, кондуктор Туган Сохиев).

Menyempurnakan muzik rohani. Баняк концерт. Хусусня, новый концерт соло в Деване Бетховен в Большом театре, в Кремле в зале, в Париже, Лондоне, Риме, Берлине, в темпе кеджадской оперы Джерман (Берлин), в Сенате Перанциса. Фуртиент Симфония Д. Шостакович ян дилакукан ди Монпелье (Перансис), лагу-лагу Вокал «Танец смерти» М. Мусоргский меняни ди Антверпен.

Дискография.

Antara номер:

«Сорочинская ярмарка» м.Мусоргский — Черевик, кондуктор В. Есипов, 1983
«Алеко» С. Рахманинова — Старый Цыган, кондуктор Д. Китанеко, грампровер, 1990
«Франческа да Римини» С. Рахманинова — Лунчотто Малатест, кондуктор
ков А., 1992 Алеко «С. Рахманинова — Алеко, кондуктор А. Чистяков, Le Chant du Monde, 1994
» Малам Малам «Н. Римский-Корсаков — Кетуа, Кондуктор А. Лазарев, Capriccio, 1997
» Кашинг бессмертных «- Бурья-Богатырь , кондуктор А. Чистяков.
«Укрощение строптивой» В.Щебалина — Гортензия.

Цетак


Pengerusi Budaya Revival Yayasan Kebangkitan di bandar-bandar kecil di Rusia.
Artis Rakyat Persekutuan Rusia. Лауреат дари кераджаан Персекутуан Россия.

Владимир Маторин диляхиркан пада 2 мая 1948 ди Бандар Москва. Бапа budak lelaki itu adalah komander unit tentera, jadi zaman kanak-kanak berlalu di bandar-bandar tentera. Пада тахун-тахун муда, сука берсиар-сиар мелалуи хутан дан менгупас сегала ян диденгар ди радио. Салах сату тангапан ян тидак дапат дилупакан заман канак-канак адалах персембахан пертама ди Театр Большого театра: Опера Романа-Корсакова «Пенгантин Царист».

Пада тахун 1974, Владимир лулус дари Академи Музик Русия нама Гнесиных, ди мана гуруня адалах Евгений Васильевич Иванов, ян мелакукан пеняны Большой театр. Маторин mendedikasikan tujuh belas tahun ke teater muzik akademik Moscow янь динамакан селепас Константин Станиславский дан Владимир Немирович-Данченко. Пада тахун 1989, Борис Годунов diiktiraf sebagai orang awam untuk menjadi bahagian operasi terbaik tahun ini.

Соло в ромбонской опере Театр Большой Седжак Тахун 1991.Дари Тахун Ян сама, Маторин Менгаджар ди Института России старший театр. Sejak tahun 1994, pada Ripotery of Eleven tahun, beliau adalah seorang profesor дан ketua Jabatan Seni Vokal.

Владимир Анатольевич меняет член тербайк ди Дуния, Диберитаху ди Англия, Италия, Перансис, Бельгия, Беланда, Джерман, Сепаньол, Швейцария, Америка Сярикат, Канада, Мексика, Новая Зеландия, Кипр. Sebahagian penting dalam kreativiti artis adalah konsert di bandar-bandar Rusia, bercakap di radio dan televisyen, rakaman bunyi.

Dalam tempoh ini, artis itu mengambil bahagian dalam Festival Wesford Ireland dalam susun atur Опера Петра Чайковского «Черевички». Пада маса ян сама, партия таджук это менюны ди Бориса Годунова, Большой Женевский театр, дан юга мелакукан кетуа кепала ди Первого Николая Римского-Корсакова «Малам Малам» ди Кельнской филармонии.

Пада тахун 1999, Matorin bercakap dalam parti Tsar Dodon di Emas Petushka dalam permainan Opera Diraja di pentas Лондонский театр Сэдлерс Уэллс.Pada tahun 2002 dia tampil di Opera Kebangsaan Paris di adegan Opera Bastille dengan Parti Pimen dalam perumusan Борис Годунов. Сетахун кемудян, театр оперы «Борис Годунов» в Окленде и Веллингтоне, Новая Зеландия и партия Opera Barlaam yang sama dalam permainan Opera Diraja di pentas Лондонский театр Ковент-Гарден и Андрей Тарковский.

Дебютная партия Пимен-ди-Театр Опера Метрополитен Нью-Йорк. Pada tahun 2008, beliau memainkan parti suku tahunan di Oper Дмитрий Шостакович «Леди Макбет Мценский уезд» в театре Maggio Musicale Fiorentino, Италия.Кемудян, artis melakukan parti Afran di Opera Rock Александр Градский «Мастер и Маргарита».

Владимир Маторин diiktiraf sebagai salah satu penghibur terbaik muzik rohani, disertai oleh Muzium Capella «Московский Кремль» ди bawah kepimpinan Геннадий Дмитрияк dengan program dari lagu-lagu Gereja Ortodoks Rusia. Пада малам уланг тахун артис, патриарк Москвы дан сема Русия Алексий II мелават Театр Большой.

Менджеланг апрель 2019, пеньяньи, себагай кетуа яясан «кебангкитан будая дан традиси бандар-бандар кесил ди Русия», мелакукан баньяк денган консерт амаль ди вилайах Россия: Зарайск, Суздаль, Александров, Шуа, Кинешмэ, Коллегия-Вологда, Вологда Залесский.Caj dari konsert pergi ke pembinaan дан pemulihan kuil, sekolah gereja.

Dalam Dana Budaya Rusia 12 сентября 2019 Upacara pemberian penghargaan negeri dan jabatan profil Kementerian Kebudayaan dan Seni. Menteri Kebudayaan Владимир Мединский menganugerahkan Владимир Анатольевич Маторина Орден Дружбы — унтук заслуга далам пембангунан будая дан сени доместик, СМИ, активити янь бербуах джангка панджанг.

Анугера дан Пенгиктирафан Владимир Маторина

Perintah Persahabatan (29 апреля 2019 г.) — Untuk sumbangan besar kepada pembangunan budaya dan seni Domestik, bertahun-tahun aktiviti yang bermanfaat

Перинтах «Унтук заслуга ке танахер» дари Иджаза III (29 апреля 2008 г.) — Унтук сумбанган ян бесар кепада пембангунан сени музик доместик дан бертахун-тахун активити креатиф

Perintah «Untuk merit ke tanahair» Ijazah IV (22 Mac, 2001) — Untuk sumbangan yang besar kepada pembangunan seni muzik dan teater Domestik

Artis Rakyat Persekutuan, Россия (1997)

Артис Ян Дихормати Россия (1986)

II Hadiah Pertandingan Antarabangsa Pemuzik Artis di Geneva (1973) Дистоф, Иван Хованский (Хованщина М.Мусоргский)
Рамфис («Аида» Дж. Верди)
Царь Треф («Cinta untuk Tiga Orenes» С. Прокофьев)
Мельник («Русалка» А. Даргомыжский)
Doggyne («Царь-пенгантин» Н. Римский-Корсаков)
Мамаров («Пенгекас» П. Чайковский)
Имам («Катерина Измайлова» Д. Шостакович)

Владимир Маторин — Артис Ракят Русиа, ​​Соло-Театр Большой России, Профессор, Пенгеруси «Дана Кебангсаан Ренессанс дан Традиси Кота Кечил Русия», Кавалер дари перинтах «За заслуги перед танахир Иджаза Иджаза».Beliau telah dianugerahkan perintah itu «Untuk заслуга ке Ratherland III», perintah Pepori Papan Kudus Daniel dari Moscow, dianugerahkan dengan tanda-tanda дан пингат ян тидак дапат дилупакан дари баньяк органисаси умумангтиаканал данри «пингатантиаканал-данри» «. Лауреат Международного Шолоховского Хадия — 2009.

Владимир Маторин адалах намаз сату дарипада туан тербесар адеган опера Русия. Pemegang Суара Суара Ян Куат Дан Уник Дан Bertekanan Ян Джелас.

Владимир Маторин дилахиркан и дибесаркан в Москве. Пада тахун 1974, Beliau lulus dari Institut Himonia, ди мана гурунья адалах e.i.IVanov, бас янь теркенал дари Театр Большой джуга пада маса лалу. Sebagai pelajar tahun ke-5 Matorin pada tahun 1974, beliau menjadi pemenang dari persaingan antarabangsa vokalis di Geneva, dan pada tahun 1975 selepas akhir Institut — pemenang pertandingan vokalis Kesatuan Kesatuan.

Selama lebih dari 15 tahun, Matorin menyanyikan di Teater Muzik Akademik Moscow.Станиславский дан Станиславский дан Немирович-Данченко, сети менялесайкан тугасня ди темпат кеджадиан ini dengan pelaksanaan Parti Boris di Opera Борис Годунов М.П. Морусоргский.

Седжак тахун 1991, Маторин телах менджади соло в Театре Большого Руси. Di Teater Bolshoi dan pada tabir teater di dunia, meludahkan lebih daripada 60 pihak, seperti: Boris Godunov, Varlaam dan Pimen di Oper M.P. Мусоргский «Борис Годунов», Кончак дан Путера Галицкий ди Опера А.п. Бородина «Князь Игорь», Иван Хованский дан дисты далам Опер М.П. Мусоргский «Гованщина», Иван Сусанин ди Опер М.И. Глинки «Кехидупан унтук Раджа», Раджа Рена ди Опера П.И. Чайковский «Иоланта», князь Гремин ди Опер П.И. Чайковский «Евгений Онегин»,

Борис Тимофеевич далам Опера «Катерина Измайлова» Д.Д. Шостакович, Царь Додон ди Опер Н.А. Рома Корсаков «Золотой петушок», Король Треф ди Опер С.С. Трезини «Севильский цирюльник», Рамфис ди Опер Дж.верди «Аида», SparaFucil di Opere J .. Верди «Риголетто», «хидунг» Ддшостакович, «sendiri di biara» Прокофьев дан лайн.

Престаси Борис Годунова динилай себагай перанан опера тербайк баги уланг тахун тахун М.П. Морусоргский. Dalam parti ini, penyanyi itu bercakap bukan sahaja di Moscow, tetapi juga di Teater Besar (Женева), ди Триест (Италия), Окленд дан Велингтон (Новая Зеландия), ди Хьюстон (Америка Syarikat) и Lirik-Opera di Chicago (Америка Syarikat) ).

Ди деван консерт Москва, Россия дан ди луар негара денган кеджаяан бесар адалах концерт дари матори, термасук музик рохани, лирик вокал композитор русия дан асинг, лагу ракят, романтик антик.

Профессор Маторин мембава кепада керджа педагогики янь актиф. Sehingga tahun 2007, beliau mengetuai Jabatan Vokal di Akademi Seni Teater Rusia.

Pendengar banyak negara di dunia sudah biasa dengan kerja-kerja Mators Владимир, diamemas adegan teater Itali, Великобритания, Перансис, Джерман, Америка Сярикат, Швейцария, Сепаньол, Ирландия, Новая Зеландия, Джепун, Корея, Китай, berjaya dilakukan sebagai pelukis солистная программа консерт.

Motorin Opera spevák.Владимир Маторин

Hlas, ktorý dobyl svet

S jedným z najlepších basov sveta, učiteľom pomeru, umelca ľudu Ruska, Владимир Мородина и его манжелка, худобник Светлана Морорина, осуд ма осуд принесол на Медзинародный телекинофор «сполу». Tento manželský pár je nemožné, aby sa zamiloval: talent a rozsah obratnosti zločinca, jeho obrovský zmysel до юмора и энциклопедии vedomostí dokonale sa dostanú spolu srásional, jemnou profvetligenciou.Придите к тому их kolossálny výkon, nekompromisný v prevádzke a hlbokej vzájomnej citlivosti — a dostanete najobľúbenejší portrét nádherného kreatívneho a rodinného duetu.

— Владимир Анатольевич, je ažké si predstaviť: 25 rokov na scéne divadla Bolshoi … publikum Anglicka, Taliansko, Francúzsko, Belgicko, Holandsko, Nemecko, Španielsko, Švajčiarsko,,,,,, Канада, Новый Зеланд, Кипр. Патриарх Алексий II посетил свою песнь предслов на вашем компакт-диске «Наблюдение русской ортодоксальной церкви».Патриарх Кирилл вас приделил рад, Даниил Москва на благотворительном концерте в кладбище Новодевичьих. Ste kavaler objednávok «za zásluhy do vlasti» IV a III. Ako sa stalo, že chlapec, ktorého detstvo a mládež prešlo v vojenských mestách od hlavného mesta, dosiahol také nemysliteľné hudobné výšky?

— Pre všetky zákony logiky som sa naozaj musel stať armádou a nie spevákom. Práved bol kompletný sv. Georgea Cavalier, за ktorý dostal šľachta. Эта моя старая сказка на войне заслугам больше уделила приказ Ленина.Отец абсольвовал Дзержинский академия и подавал вояков вздушней обраны. A hoci všetko moje detstvo prešlo vo vojenských mestách, ale stále som sa podarilo narodiť v Moskve, na Tverskaya. Táto okolnosť, prvý päťdesiat rokov svojho života bol veľmi hrdý. Вжядом к тому, я в дивидле Большой не су жядне солисти народов в Москве. Шаляпин приехал из Казаны, ходил штудовал в Тифлисе, Неждановей — в Одессе, Собинов — в Саратове. Tieto «diamanty» išli v celej krajine.

Ako môj otec mal niekoľko hviezd na prenasledovaní, naša rodina bola odstránená z centra — в Балашихе, Ногинску, Тверь.Ale spomenul som si, kedy môj najmladší brat kúpil klavír, pretože som sa neštudoval na klavír. Zdá sa, že z toho istého dôvodu som sa oženil s klaviristom: vždy zažil posvätnú trepidáciu pred tým, ktorí môžu hrať na nástroji.

— Нет, pamätáte si na váš prvý kontakt s «živou» hudbou?

«Pamätám si, že chlapec zo susedného vchodu pozval na návštevu a požiadal svoju matku, aby niečo hrala.» Tanec malých labutí «знало, что потом si si si myslel s mo000 Čnie!

— A «výkony» školských rokov sa konali vo your biografii?

— Čo takto ?! В priekopníckom veku kvôli vynikajúcemu dievčenskému očiam sa to mohlo dostať von do okna alebo chodiť okolo odkvapu.Мохол от mať ihlu v drôte, aby sa rozrezal svetlo v celej škole. Zdá sa, že pre násilnú náladu, som si vybral predseda Pioneer Squad. Ale Komsomol bol skromný. Išiel som do práce za 16 rokov asistentom Telegraphového sprievodcu, vyčistil zariadenia. Потом практиковал ako elektrikár v vojenskej jednotke.

— А ако са ускорнило вступ на худбу?

— Zrejme, stále cez mamu. Napísala texty, ktoré boli vykonané na rádiu, a niečo sa stalo. A sedel som vedľa a sklonil som sa.Mimochodom, Láska rádia tiež zostala: Stále zapnem prijímač a počúvam klasickú hudbu s radosťou.

— Новые ваши художественные образования в Inštitúte Gnedsin sa zhodovalo s obdobím «Zlatým únikom» hlasov?

— Ано. Som veľmi šťastný človek: všetci učitelia ma milovali a miloval som ich. Боли старшие. Každý už odišiel. Boh mi dal možnosť stráviť každý z nich na lastnej ceste.

Штудовал с Евгением Васильевичем Ивановой — я наша над херна баса, умелец люди Казахстана.Počas vojny prišiel do veľkého divadla. Popredné strany Sang. В том случае, если вы боле вене отличия басов — Пирогов, Михайлов, большой молодой, талантливый Петров и Лыновов. O prístupe — Эйзен и Ведников.

Подня попробовал коморы сом штудовал з Елены Богдановней сенкевич. Bol to prvý dirigent v Rusku. Выштудовала Одесса в Концерваториуме Санкт-Петербурга. Елена Богдановна бола уже старая, невидела нич. Ale keď som urobil chybu, povedala: «Dieťa, v treťom takt — je tu bod. Ešte raz prosím».

Mal som nádherný koncertný koncert — Вера Яковлевна Шубина, с которой вышел свой собственный пролет в день 1973 в Женеве.

Мал сом в šťastie: I «NÁZKOU NÁZKOU» VNÚTKUJÚCEHO DIVADLU SACHAROV. А Майя Леопольдовна Мельцер — Студент Стани-Славие, кто представил до худобнего дивадла. Станиславский и Немирович-Данченко, начавшие со мной Гереттская партия, Гремина и Базилио с общественностью в Севилье. Tieto tri výkony boli stále dodané samotným Stanislavským.

— Ваш манжел е человекобник, клавириста. Ak to nie je tajomstvo, ako ste sa stretchli?

— Наша сложная драматургия.Zúčastnili sme sa koncertných prednášok, ktoré organoval inštitút. Сом средневековья Светлана Граль. Moja súdna kamarátka sa jej stala. A poda zákona pánov, dokonca aj na «prísneho priateľa» nebolo možné. Ale keď im nehodili, naše aktívne priateľstvo a kreativita sa zmenila na búrlivú, šialenú romantiku. Toto «medové týždne» trvá doteraz, cítim sa nekonečne v láske.

«Але мои смэ са зознамили ай скор», ховор маторина Светлана. — v prvom roku práce na Inštitúte. Gnezínová moja trya bola doplnená spevákov, ktorú som musel vyškoli hru na klavíri.Na konci hodiny, všetci požiadali o hranie a učiť svoj hlasový repertoár s nimi, čo som urobil s veľkým potešením, ako som pracoval ako koncert. Chlapci čakali na svojom odbočení a potom si všimol iného študenta, ktorý bol skromne sedí v rohu, čakal na súdnictvo. Владимир Маторин бол з иней попробуй, не моё. Десять вечеров на слове: «Môžem tiež piť?» Dajte si poznámky средневековый «пророк»: «духовный тритим». Средневековый лен štyri frázy, вшетко, чо сом достал на студеном довнутре. Pretože takýto tón nikdy predtým nepočul.Bola to taká nasýtená krása a sila zvuku, ktorú som dokonca prestal hrať: «Môj Boh, aký hlas je в ústave! Je to nevyhnutné!» Tento pocit bol zachovaný na život. Doteraz — počujem tento tembre — tmavý zamat s kovovou pýchou a «umieranie». Aj keď som nahnevaný, aj keď prisahám, stojí za to otvoriť ústa — to je všetko … Som pripravený odpustiť všetko. Okrem toho som fascinoval kombináciu vzhľadu Владимира Анатольевича — его пожелал a ohromujúca charizmu — sedím v hale a všetky moje myšlienky idú niekde.Chytím sa na skutočnosť, že nemôžem odtrhnúť! Morodin je, samozrejme, balvan, fenomén v našom umení. «

— Владимир Анатольевич, со Светлановой štyridsať rokov a vaše záujmy zostali podobné všetkým týmto rokom?

— Стало са до šastné. Svetlana miluje hudbu a milujem ju. Učí, a ja som tiež začal učiť, oceňujete kolosálnu trpezlivosť mojej ženy. Rozumel som, aký druh titanickej práce je mladý, sú tuhé — génius, a preto musíte znova povedať, a dvaja povedať dvaja dvadsať dvadsaťkrát, aby ste dosiahli výsledky z nich.Ale boli sme tak! Окрем тохо Светлана и криштово чистый муж. Veľmi zásadný, pokiaľ ide o moju kreativitu. Je to moja najprísnejšia kritika.

— Aké pocity zažívajú umelec, padajúci na štádium divadla Bolshoi?

?…

— Pamätám си, že budúci kolegovia okamžite hrali vtip: «Poznáte Naše tradície Budete са mýliť Рац, vodič Vas zastaví Druhýkrát nebude ани pripomienky Jednoducho VAM prestanete PLATIT pozornosť Samozrejme, môžete са postaviť, эля zároveň Виет, že до Dirigent už neexistuje, a preto tu nefunguje.«

Chystáte sa na pódiu, vyznávam, znepokojený strašne: Len sa nemám mýliť! Ale koniec koncov, som sa dostal do veľkej 17 rokov práce v Stanislavskom a Nirovich-Danchenko Divadle. Бола на колосальную школу. Po príchode do veľkého divadla, nebol som nováčik: Bol som okamžite ponúknutý na vykonanie niekoľkých veľkých strán — Susanin, Gremina, Rene, Godunov …

— Ako sa «hviezda» cíti ako sám na pódiu?

«Neviem, ako sa» hviezda «cíti, ale každý umelec cíti predovšetkým reverznej strane povolania.Сом 10 практических ходин за день, стоя в красном облаке и все еще оставшийся кажды деň по добу шистич ходин «Паша». 25 pracovných dní o šesť znásobených. Toto je pomer verejných aktivít a «postavenie». A doteraz 200-násobne nestružujú to isté, sprievod vás neuvoľní.

— Máte obľúbenú úlohu?

— Môj scénický život bol šťastne. Naozaj milujem Boris Godunova, hral na výrobu rôznych riaditeľov. Pre basy je to veľmi náročná úloha. Zvlášť по реализации Shalyapinu, ke a tam bola aj tradícia nielen dobrého spevu, ale aj herec.Milujem Susaninu. Susanin je психологический ahší ako Godun. Пречо? Susanin je smutný, túži, jeho duša bolí pre Rusko. Večný poznámka … Потом свадьба dcéry. Потом prídu nepriatelia, otočí ich do lesa. Štáty sú niekoľko: obavy na začiatku, potom — radosť na svadbu. Потом smútok zmiešaný s hrdinom na konci.

S «Борис Годунов» Лажшее. Претоже Борис я особа, взяла в двоих детей своего живота. Toto je neznámy človek. Spočiatku znižuje radosť, že teraz prináša Abacus so všetkými jeho chorými želaniami.Ale na druhej strane, ako šikovný človek, chápe to, že teraz je «zachytený» vo svojom vysokom poste tých, ktorí budú hľadať vinný. Bude sa cítiť zle, že sa to stane …

A druhý vrchol — po šiestich rokoch — deň, keď si Godunov myslí o osude štátu a rodiny a chápe, že vylievanie krvi dieťaa sa vracia hrozným autom. Toto desivé zablokovanie je ažké hrať. Godunov zomrie, a človek (umelec) nie je daný simulovať smrť, takže táto strana je ažká nielen, či je to, ale aj psychoologicky: zrazenina pocitov a halucinácií.

Москва правда

Владимир Маторин: «Lietím, keď spievam!»

Маторин — absolútne Šťastný človek — Umelec Ludi Руска, korunovaný všetkými druhmi vavrínov, priniesol láskou АКО Silu MAT obyčajných smrteľníkov, Profesora ruskej divadelnej Akademie zároveň, akýsi «herec Actorch» s istým svetlom v očiach Dieta v Jeho srdci. Ale hlavná vec tu, spieva len to, čo sa mi páči. A on je stále trochu — možno je to tajomstvo úspechu, odráža Владимир Маторин.

— Владимир Анатольевич, кто вас непожиада, абы стэ пожидали о раду — чо е потребнэ, а сталь добрым оперным спевак?

— Её потребнэ, самозрейме, максимум тужбы и самозрейме максимум шнясти.Ako to bolo so mnou, a myslím, že mám stále dobrý spevák. Takže to šťastie s učiteľmi, keď študujete. Napríklad som bol veľmi šťastný. Выштудовал сом Ústavu Gneselini v roku 1974 a viac ako tucet učiteľov bolo nájdených a naučilo ma. Samozrejme, spevák musí veľa pracovať, ale ako pracova, povedala: «Никто неховори». Богужей, в скуточности, ако к уроку, кэю я вечная оправа дивадла Большой на обзоре. Dvadsa rokov som vyvinula schopnosť myslieť si umelecké obrazy a ak ste predtým, keď som spieval, videl som riadok z piesne, teraz obrázok, obraz, ktorý by sa mal stať na pozemku.Okrem toho by sa umelec mal neustále rozvíjať, pretože aj keď dostaliplom, potrebujem prax, pretože ani konzervatórium, ani na Inštitúte Gneselini alebo iných zariadení neexistuje žiadna prax spievania prax spievania prax spievania prax. Ale musíte si zvyknúť na prechádzku po scéne. Sedí v hale, všetko sa zdá byť krásne a žiaduce, a na pódiu, potom brada je prilepená a bezodkladne spievať, затем kostým nie je pohodlný a všetko je pohodlný a všetko je pohodlný a všetko je pohodlný a všetko je pohodlný a všetko je need upraviť. Tu nie je všetko vidieť divákom z haly. Россини поведал: «Хлас, хлас а хлас а Карузо поведал, он потребовал примарне памят».Hovoriť veľa šarže, učiť sa, učiť sa, a niekedy sa zdá, že sa tento materiál nikdy neučíš. Потом стал на выровненном, эль тераз са музите научный спектакль и график в ровном месте. Niekedy sa partner ukáže, že nie je správne, ale vľavo a druhá otázka vzniká v hlave — spievam čiaru, urobil chybu, alebo som urobil chybu? Okrem toho je spev tvrdý nielen fyzicky, okrem prekonávania zdravia, existuje aj prekonanie priestoru. Hypnotizuje verejnosť, sólisti, zbor — sám myslieť, dobre, pozrime sa na to, čo budete spať na nás, máte problémy s inými domami a všetko, čo prinášajú do haly.Som veľmi cítim Aura haly a je dôležité, aby v hale boli výraznejší ľudia. Neodstraňujem tých, ktorí chcú spievať, po tom všetkom, Opera dokázala, otočila sa 400 rokov, že žije a prosperuje. A mládež prichádza a infikuje. A tiež rád spievať skutočnosť, že existuje mnoho Alash.

— Скуточне, окрем классики юдовей, духовный худбы, романс. Ако са сталу? A čo vám je stále bližšie?

— Pravdepodobne je všetko rovnako blízko. Ale mám zvláštny postoj k duchovnej hudbe.Dlho som bol ateist a v mojom prípade, keď som bol komunista, cirkev bola opäť nebezpečná chodiť. Потом на улице за 42 года и на улице Будуци рок ма взяли во вельком. A časy sa stali iným: Zrazu všetko sa zmenilo — v stĺpci sa oslavuje tisícročia krstu Ruska a nebolo možné odtrhnúť. Trpel som toľko, že som sa rozhodol uvoľniť záznam, Pán naozaj povzbudil, a tam boli sponzori. Najdôležitejšou vecou je, keď spievate cirkevnú hudbu, vstúpime do inej osoby ráno, plná sily a chápete, že nie je možné, aby som nedal, takže som pravdepodobne držal na pódiu rodiu.

— Kedy ste sa cítili, že sa chcete stať opera spevák?

— Vlastne som sa musel stať vojenským mužom, pretože mám všetkých predkov armády — veľký dedko, plný George Cavalier, otec vojny vyliezol na chlapca. A ke sa rozhodol môj osud, otec ponúkol vstúpiť do vojenskej školy. Ale v tom čase som mal hrdlo, a ja som išiel počúvať konzervatórium Moskvy. Nebrali ma, ale navrhli, aby sa pokúsili v gneturku, a ani som nevedel, čo to bolo. Alej všetko bolo úspešné.

В скуточности сом во своей младости сом чцел наподобний никого луди — Магомаев, Хайль, Кобзон и ОТ. Všetci predstierali, okrem hil, v opernej, a chcel som byť umelcom operety, páčilo sa mi, že všetko bolo krásne oblečené, a koniec je vždy šťastný, že budem hovoriť pijro Plotva кто нема худобне взделание. Ale keď som začal pochopiť opera žánru, uvedomil som si, že opera nebola komiksová — čím viac počúvate, tým viac. Napríklad prvý výkon, ktorý som sa pozrel do veľkého — «carist nevesta», videl som ten rok dvanásť krát.Opera si представила все самые лучшие úspechy — оркестр, глас, маľба атď. А самозрейме сом си выбрал оперу.

— Predtým, než sa dostanete do divadla Bolshoi, pracovali ste 17 v divadle Stanislavského. Nebolo mi úto odísť, ako ste sa stretchli s veľkým?

— V skutočnosti, vo veľkom som prišiel do pomerne zrelého veku. Мал сом 43 роков. Jeden komiksový prípad je s tým spojený, keď bol plánovaný na uvonenie časopisu «Mládež Mládež divadla Bolshoi», редактор эл. Почты, «že kvôli mne mal časopis na premenovanie» на «новом меню».Alší prípad: Akonáhle som prišiel k veľkému, domnievam sa, že to bolo poukázané zmeniť štýl z dobrých motívov. Поведали, že musíte hľadať absolútnu akademicu, aby ste boli pevnejší, vyhodiť tváre, aby ste urobili vážnu pompéznu tvár. Akonáhle som išiel na scénu, ale priatelia po tom, čo si to odstránil, aby to opakovalo. (Smiech) ak vážne som sa dostal do divadla na šťastnú náhoda. Mnohokrát som počúval veľký čas, ale v kapele, v ktorom som bol zaneprázdnený, a to je úloha high basy, všetky voľné pracovné miesta boli zaneprázdnení.Veké svetlá a Petrov, Vednikov a Eisen, Reehetin, Vernigor, boli stále nažive a plné sily a Nesterenko, prišiel Frost. Потом уже позвонили. Але в Станиславском дивизионе — Najlepšie divadlo sveta sa mi páčilo. Okrem toho som bol strašne šťastný, v prvom roku som urobil tri úlohy, v druhej — sedem, tri roky som vstúpil do celého repertoáru a na váhu pracovného času spieval v tomto divadle 33 strany. Bolo to škoda, ale odišiel som na to, bohužiaľ, keď sa zlomil na polovicu, a to mierne vyhladené rozdelenie.Во своём велькіч моіч првіч првей роль больше моё обубене со детства Борис Годунов и Иван Сусанин. A som o tom veľmi šťastný.

— Prehliadkate veľa do zahraničia. Nikdy tam nebol pokušenie zosta, pretože nie je tajomstvom, že tam platia viac a pohodlnejšie podmienky?

— Som veľmi ruština, takže nikdy nedošlo k pokušeniu. Spočiatku, keď tam bola jedna cesta ročne, chýbali obdiv, tam bolo veľa veľmi úžasných, nie podobných nám a priorganized turné a v správaní udí.A teraz, ke musíte žiť väčšinu roka v iných krajinách, je to ešte ažké, pretože nikto si nemyslí, koľko potrebujete stráviť silu, krv a pot, ale viditeľné lenkvety. Okrem toho existuje obrovská stupnica ruských hodnôt a sovietskych hodnôt — особое приатество ľudí, národov. Mám priateľov, s ktorými ideme spolu 30-40 rokov, ktorí by ma prijali, mám hrobu predkov, rodičov, detí, vnúčatá. Всеко!

«Máte dobrú skúsenosť s výkonom komiksových strán — Дон Базилио, Мендозо, Царь Додон, Король Треф, эль zároveň máte stále hrdinskú basu.»Je tu nejaké rozpory, bolo to ahké pracova na týchto stranách?

— В скуточности сом абсолютный бас, претожь можем уробь всеько. Alšou vecou je, že existujú стереотипия. Ale nemôžem hrať len jednu úlohu — Дон Кихот, aj keď Kalyagin, sám, povedz mi, nezvyčajné, pre Don Quixte Phishique hral. Tam je tajomstvo, že som vyriešil — komédia a tragédia majú veľa spoločného, ​​\ u200blínia medzi nimi je veľmi jemný a človek môže ahko ísť na druhú. Okrem toho, v hudbe hmotnosť nuansy, ktorá umožňuje to translatetova inak.

— Ako sa pripravujete pre každé spektrálne?

Prichádzam k výkonu, papríklad Boris Godunov už Boris a nie je rozptyovaný v tomto čase na cudzích veciach. Som si istý, že ak prídete sami, zostanú na pódiu, ale len v make-upu a oblečení charakteru.

— Akonáhle som našiel svojich fanúšikov v spore, na ktorého obraz vašich dvoch strán CORONA — Susanin a Godunov ste boli stelesnení najrealistickejším. A ste bližšie?

— «Иван Сусанин» — это опера для мужчин и женщин.Ale je tu veľmi zaujímavá dramaturgia — нестабильная ситуация в Rusku, neexistuje žiadny kráľ, dcéra sa ožencia príliš skoro, ale všetko je zriadené — kráľ je zvolený na, nepriatelia sa objérazujújújújú. А Сусанин чапе, е е е е потребн е з ч р а н н е й дом, дэдину, прето челе руско. Tam je smrť, эль je to nejaká postupná. В Борис Годунов это все. По прве, Борис Годунова страна, написанная перед Баритоном, и основные звуки интенсификации. Okrem toho, v Borise sa nachádzajú protichodné nožnice — on je kráľom, Pánom, ale nemôže ukázať, čo má rád.

— Hral si veľa rôznych Borisov Godunov, zúčastnil sa na obrovskom počte produkcií tohto výkonu. Čo sa ti najviac páčilo?

— Byť úprimný až do konca, mám rád formulciu Stanislavského divadla. Водич Евгений Колобов поужил редактировать раду авто. Указал новый вступ, неэксистовал жядний ползкий акт и Борис а Пимен Лайн са стали веľми выпуклыми ясными, že пода моо назору веľке плюс. Alšie brilantné prostredie bolo vložené v MBLEEGOT riaditeľovi riaditeľa Stanislav Gaudasinsky, ktorý to stál, nesený cez seba a urobil to tak.Семен Шепард в очень хорошем состоянии. Во велькоме «Борис Годунов» — майстровское тело — заурядное рождение Федора Федоровского умельца и дирижент Николай Голованов положил надерный худобный склад. Skutočnosť, že výkon je už 57 rokov, hovorí za seba. Блестящий номер Will-Neil utiahne súčasných spevákov na úroveň Titánov, na ktorých bol nastavený.

— ili ste v roznych časoch, videli ste rôzne generácie udí. Cítite rozdiel «potom a teraz» alebo, ako sa hovorí, čas je vždy rovnaký?

— Zdá sa mi, že počas mojej mladosti boli udia stále viac zdvorilí, navzájom pozorní.Teraz je vzťah viac komerčnej, pravdepodobne. Ale v každom prípade som v privilegovanej pozícii, nemám nikde tlačiť, pretože ja, v skutočnosti, v Moskve len niekoľko trás — dom, divadlo, Kreme, Chata.

— Čo si myslíte, že umelec by mal byť bezohľadný, alebo naopak?

— Musia existovať prvky bezohľadnosti, ale prístup je nevyhnutne presný. Na druhej strane to všetko závisí od hudby, napríklad nemecká hudba vyžaduje väčší výpočet.

— Kto je pre vás najprísnejší sudca?

— Je moja matka, ale teraz je zriedka dostávať do prestavenia.Главный критик я моя жена -Moy ConcertMester, с тем, кто не устает сполу а cítime sa veľmi jemne a chápať. Existujú priatelia, ktorí ma milujú a každý hodnotí svojím vlastným spôsobom — niekto kreatívny pohľad, niekto — s emocionálnym, niekomu — s hudobným, atď. Ale čestne, pracujem toľko rokov a samozrejme poznám všetko sám.

— Ako sa cítite v súčasnosti — ste šťastní, plné nových nápadov alebo ešte niečo chýbaš?

— S vekom som revidoval svoje názory, prehodnotili moje úlohy a papríklad môj súčasný Gremin už nie je ten predtým.Chcel by som hrať veľa hrať, napriek tomu, že som už hral 88 rolí. Мыслим си, že tajomstvo veľkého umelca je, že bez ohľadu na to, koľko ocenení, rolí atď. Mali by vždy dosť. Rád som sa zúčastnil Ruslana a Lyudmila a Falstafa je pre mňa jednoducho napísaná. Naozaj mi chýba Don Basilio со днями Севильи, poda «Porgi a Bess» Gershvin, «projekty v kláštore» ProkoFiev. Ale bohužiaľ, dobré výkony, ktoré milujem a v ktorom som významný nie sú umiestnené na novú scénu. Mám však šťastný osud — vyberiem roly a spievam devä na jednu úlohu, ktoré sa mi páči.Chcem, spievam duchovnú hudbu, chcem ísť do zahraničia a spievam tam. Снивала сом или так животе все младенцы. Som šťastný muž v manželstve, akujem Bohu nažive rodičom. Nemám voný čas, pretože som tiež hlava hlasového oddelenia, profesor Ruskej divadelnej akadémie. Píšem knihu na pomoc študentskému spevu alebo abecedu speváka. Telefón sa neustále valí. Dlhé bezsenné noci v Paríži, odkiaľ som sa nevrátil, myslel som si, že môj život je teraz ako Niagara Falls. A toto je šťastie! Koniec koncov, najdôležitejšia vec v živote je nekonečná práca.

topivotopisný odkaz

Маторин Владимир Анатольевич

Umelec ľudu Ruska, Laureáta medzinárodných súťaží, profesora, prezident (predseda) Nadácia na podporu kultúry malých miest Ruska

Народил са 2, 1948 в Москве. Отек — Маторин Анатолий Иванович (народены 1925), вояк, плюковник, большой велитёной части; Vedúci, pracoval ako vedúci personálneho oddelenia Tver zjednoteného litterárneho a umeleckého múzea. Матка — Мария Мария Тарасовна (1925 г. народена.), Počas vojnových rokov pracoval ako turner v továrni, potom žena v domácnosti. Жите в Твери. Манжель — Орлова Светлана Сергеевна, старший преподаватель Ruskej akadémie hudby (RAM).
Syn armády, Владимир држал свое детство в vojenských mestách, aj v regióne Moskvy. Chlapec rád rád prechádzal cez les a niekedy počul o rádiu, ktorý bol povinný najmä jeho primárnym hudobným vzdelaním, s výnimkou pripútanosti k hudbe, štepeným v rodine (матка споревана). V päťdesiatych a šesťdesiatych rokoch minulého storočia boli operné presstavenia často vysielané na rádiu, a много арий из них, Володя, ведель srdce.Санта-Матка, pomáhajú domov na farme a pamätné piesne, романтика. Tento spev na dvoch hlasoch bol vždy process «posvätného». Подросток chcel napodobniť moslimský Magomayev, Eduard, pane … Páči sa mi krásne mužské hlasy. Stále sa radujú v klavíri. Ke vyrastal, klavír v Dome nebol — nástroj kúpil neskôr, mladší brat. Незабудневный дом детства бол првым výkonom, videným v divadle Bolshoi, — Опера Романа Корсакова «carist nevesta».
Maorina Bass в том месте, где находилась — од своего дедка, кто «Василий» так, чтобы болеть, когда он находится в alšej obci.Avšak o kariére speváka Владимир на začiatku nemyslel. Z vojenskej dynastie — Veľký dedko bol kompletným sv. Георгеом Кавалером — приравнял к военной службе. Je pravda, že som tiež sníval o tom, že sa stal Historikom, dokonca riskoval, že prijímať prijímacie skúšky na Historickej fakulte, neposkytla mier a necharnú túžbu spievať. Stalo sa však, že po absolvovaní strednej školy, kde sa podieľal na rôznych kruhoch, a predovšetkým v dramatickom (najmä milovaní čítať básne z scény), a tiež často spochybára.A v roku 1967, na trvanie matky, ktorý mal tiež syna v umelcov, sa ešte rozhodol vyskúšať svoje šťastie в vokáloch a bol prijatý ako prvý na prípravné oddelenie, ao dva roky neskójtých, v 1. .
Odvtedy в Владимир Morrician stal sprevádzaným šťastím. Jeho učiteľom bol Евгений Васильевич Иванов, jeden z Bolsheyevských povodí Theathoi Theater (sólista v rokoch 1944-1958), pozoruhodný umelec Don Basilio Party v Seville Tsirbier, J.Россини, Мельника в «Русалке» А.С. Даргомыжский, Мефистохолс в Фауста Ш. Gunno, ktorý mal obrovskú silu hudobného a scénického datovania. Большой заповедник до языка и резерва M.L. Мельцер, штудент
К.С. Stanislavský, ktorý, samozrejme, najviac priaznivý účinok ovplyvnil malebnú prípravu budúcich majstrov. Vďačnosť pripomína spevák a alších svojich mentorov — С.С. САЧАРОВ, В.Я. Шубин. Všeobecne platí, že Morodin zvažuje svojich učiteľov všetkých predchodcov — Bass — z Chaliapiny do Vedernikov a Nesterenku.
V študentských rokoch, jeden z prvých víťazstiev prišiel: V roku 1973 sa Владимир Маторин zúčastnil medzinárodnej súťaže výkonných umelcov v eneve, kde dostal druhú медаил a strieborn. O štyri roky neskôr získal názov laureátu на VIII ВСЕОБЩЕСТВЕННОМ ВОКАЛИСТОВОМ ГОСПОДАРСТВЕ СЛУЖИБ ПОТРЕБУЙСИЧ ГЛИНКА (druhá prémia a strieborná medaila).
В год 1974 года больше талантливых абсолютных GMPI pomenovaný po Gneziji, s ohľadom na súťaž, bol prijatý v Troupe z Moskvy Hudobného divadla pomenovaného po K.С. Станиславский и Вл.и. Немирович-Данченко. Jeho Rýchle kreatívne stúpanie tu začalo. Veľký vplyv na tvorbu umelca bol hlavným riaditeľom divadla L.D. Михайлов, с кем-то отправил много своих ролей. Na tejto scéne spevák strávil nezvyčajne nasýtené roky, pre 15 sezón, vykonalo takmer celý basový repertoár. Morinín sa nevybral žiadnym úlohám a priniesol ho nielen veľkou etagistovou skúsenosťou, ale aj status absolútnej basy schopnej vyjadriť sa do rôznych rolí. Počnúc stránkami spoločnosti Gremina, Zareetsky v Opere «Evgeny Onegin» (Stanislavský výroba) и malých rolí Variekter (Syarone v «TUSKE», домовладелец Бенуа v «Čechách» J.Pucchini), Morinin vytvoril celú galériu veľkých a centrálnych obrázkov, vrátane A v klasických operetách (Zuppa v «Gypsy Baron» I. Salman, Martin v «Kľúčom na chodníku» J..) s operáciami. В серии светлого праце тохто обдобия, кто корнивал страну Борис Годуновей (в првом, авторском выдании Моссоргсской оперы), там боло рыбы-обходы Мендоза в «Хооп в класторе»
SS Pgorgie v. Дон Базилио v Севилья Барбер, Дж.Россини, Кинг Рене в Илоанте, Чуб в Черевички П.И. Чайковский, глава в «СОЗДАТЬ НОЧЬ» Н.А. Роман Корсаков, Черевик в Сорочинском ветеране, т.т. Мусоргсский и Дальши (len 33 strán). Mnohí z nich ukázali dar umelca ako nádherný umelec charakteristických, grotesk rolí. Je to absolútne polárne, ale nie menej pôsobivé bolo ďalším hrdinom matorínu tej doby — päsť strážky v Opera Khrennikovi «v búrke» -Prematicky rozsiahly, tragédia obraz.
Але по том всем, Борис, бол Борису Годунову, кто принял участие на скуточном знании.Вжľадом к тому, в его младости, првікрат видл а почул опере Мусоргский в дивадле Большой, образ русского краня спревадзал свой творческий осуд. Fragmenty Borisovej strany Vystúpil na záverečnej skúške v Inštitúte Gnesin. О нём нескоро, о кем в ленинградском ряду Станиславом Гаудасинским, может быть реализация на турне в улохе Тальянска в улохе пмен в Борис Годунов, Маторин неочакованный перед собой пожиадал: «Непосредственно? Укажите са, е, чтобы боло потребнее. Добры. «Так сом лен добры» — prekvapujúci sa, povedal spevák.Riaditeľ má záujem o to, kto to môže potvrdiť. «Nikto, a ja som to netrhal kdekoľvek inde, ale spievam», наследовала иста одпове. V roku 1989, keď 150. výročie narodenia Mussorgsky, Boris Godunov, ktorý vykonáva Vladimir MAtori v hre hudobného divadla pomenovaného po Stanislavskom a Nemirovich-Danchenko, bola uznaná medzinárodnou rodosbouverij.
Na začiatku osemdesiatych rokov minulého storočia, Morinin prvýkrát pôsobí ako hosťujúci sólista v predstaveniach divadla Bolshoi, kde on opakovane, ale neúspešne konkurnzný konkurnzný konkurnčný kde.Идея оперы «ИОЛАНТА» (КОРОЛЬ Рене) и Севильский базилиер (Дон Базилио). В року 1984 на звание Э.Ф. Светлана в премьере оперы «Прибег невиданной судьбы Цитема и Богородицы Февронии» Роман Корсаков (Князь Юрий).
90. роков — защита рока 2000-х — преквитаюця датания а славы спевака. Od roku 1991 je sólistom divadla Bolshoi, brilantne debutuje na veľkej scéne v stranách Ivana Susanina a Boris Godunovej, okamžite zaujal pozíciu prvej basy. Pre súčasného umelca bolo nové kolo kreativity: väčšie nastavenie, iná kvalita výkonnej školy.Morodina zaberá v mnohých premiéroch, kde vykonáva v hlavných basových strán: Galitsky («Князь Игорь» Ap Borodina
BA Pokrovsky, 1993), Царь Додон («Golden Petišok» NA Rimsky-Korsakov, hudoblanovný vodca, hudoblanovný vodca, hudoblanovný vodca, 1996) Рамфис («Аида» Дж. Верди, 1997), Король Треф («Láska do troch pomarančov»
С.С. ПрокоФиев, ряды П. Устинов, 1997), Мельник («Русалка» А.С. Даргомыжского, 2000), Дистане (Хованщина М.П. Мусоргский , 2002). В год 1997 года больше всего титул умельца ľudu Ruska.
Jeden z liviteov brilantných pleiads Basov v Bolshaya, Владимир Маторин má сильный глас особого тимбру, творческий творческий розыгрыш, неодолятый ржачный призер, свежий красивый дракон. «Владимир Маторин — Spevák je nádherný a, samozrejme, umelec s veľkým písmenom …» Odhaduje zručnosť spevák-umelca sólistov solóstom divadelného umelca BOLSHOI DIVADOU RUSKA GALICHENA OLEI. — Príroda veľkoryso mu dal vynikajúci hlas, článok, Herectický темперамент… Следуйте morodinu je rovnako zaujímavá, ako počúvať. Obrazy vytvorené umelcom sú nažive, dotýkajú duše, a preto je každý z jeho výkonu jedinečný. «
V galérii obrázkov umelca (a vo svojom repertoárii, viac ako 65), obdarených originálnym Translatecom, sú rovnako spoľahlivé, také rozmanité úlohy, ako je Ivan Susanin, Gremin je, Konchardansko, Distane … Susanin Osobitne nemá zhŕňanie, nie wobble Charakter, ale jednoduchý ruský roľník, ktorý zomrie pre Rusko, zomrie za kráľa a vlasti, chráni svoj domov, cti svoje deti.Najmä miluje Aria, «Pravda udia», ktorá vníma ako modlitba, kde Susanin vo svojej hodinovej hodinovej hodine, smútiaci o jeho synovi a dcére, sa obráti na Boha: «Pane, budete ma posilniť …». Podľa samotného umelca išiel na obrázok Susanin z MD. МИХАЙЛОВА — први ясный дойм детства, кеш сом видел а почул великий умелец тейто страны на старый черный и белый телевидения. Na začiatku deväťdesiatych rokov minulého storočia Vladimir Matorin Sang Ivan Susanin v iPatiavskom kláštore mesta Kostroma — na samom mieste, kde došlo k Historickým udalostiam opery — výkon bol potom vysielzaný v televízanyН. Лазарев). Болт «перекличка», relé spevák generácie v desaťročiach. Там же Jeden významný vzor v «крайне басов», pokiaľ sa Rusko povolalo, — ruské basy kedykoľvek, spravidla boli vlastenci, ktoré pravdepodobne z veľkej časti z repertoáru, z obrázková Domás. Jeden z najväčších majstrov opernej scény, ktorého talent uctieva sveta, Владимир Маторин v tomto zmysle nie je výnimkou: Ko Susaninove cesty tiež preto, že je Kostróm, že tu je pôvodi smírés, nemejný strón са крана за русь… «. Počas prehliadky Divadla Bolshoi v St.Petersburg v roku 1998, sála na Ivan Susanin (vedená MF Ermler) doslova zúrila: úspech trestného činu v obnovenej klasickej výrobene L.V.
Sparkovaný komediálny talent umelca, plný plnej v prevádzke Zlatého Cockerela a «Láska pre tri pomaranče». «… Čo je najvhodnejšie v Morrician? Multi-facetovaný, pôvodná originalita … alší zmysel pre humor, «napísal jeden z najlepších operných divadelných divadla na konci dvadsiateho storočia Андрей Уборщик.- В сервисном записях герца-спевака, ведя трагикей Сусанина и знании, Остривер и комикс «Роял Юдия» — Додон на краю TREF. A môžem svedčiť, že vzhľad «Augustickej osoby» so svojím «nádvorím» на pódiu vyvoláva tón prestavení, čo im dáva neplechu a sviežosť a jednomyseľne veselá a grazúcia haly. «
Hlavný fenomén moderného opery — Boris Godunov vykonával zločincom. Táto strana, v. Веллингтон дивадла (Новая Зеландия), Народное дивадло Прага, Хьюстон Гранд Опера (США), и врчолом иехо славы.Herec reinkarnácie, on je daný rolia rôznych, utrpení a plačúcimi slzmi «zločineckého kráľa Borisu», кто в объяву во всех красных крыльях величественного и надежного. Podľa jeho vlastného uznania, udský umelec «sa uklonil jeho hrdinovi, je jeho myse. Boris chcel šťastie pre Rusko, ale dovolil Hlad a Mor. Jeho svedomý je trápené, ale vrch hrdos?» morodínu je najdôležitejšia. Singer-Herec, vytvára svoje vlastné, nie podobné inému, neoddelivému v jeho malebnom obraze.šokovaný v художника tomto obraze на pódiu Divadelného divadelného divadelného люду Большого Divaderenského люда považoval svoju povinnosť zachytiť хо АКО Борис Годунов на obrovskom portréte (270×185), ktorý са Stal zameraním verejnosti verejnosti verejnosti verejnosti verejnosti Začiatok dvadsiateho storočia.
С неустойчивым úspechom, умелец vykonával в охранении в иней части оперы «Борис Годунов». Varlama a pmen, средневековый v mnohých divadlách sveta a predovšetkým v londýne «Ковент-Гарден» (výroba Andrei Tarkovského) и Парижской надней оперой.Avšak, všetky riaditeľské verzie Veľkej opery uprednostňovali referenčné vyhlásenie Leonidu Baratova, ktorý žil na scéne divadla BOLSHOI po dobu šiestich desaročí.
Národné dedičstvo, «veké basy» divadla Bolshoi sa nazýva Владимир Маторина во своей власти на заграницах, кде на звезде простирается ако надерный хрдина русской худобы. Ale bez ohľadu na to, čo spevák vykonával, vždy rozpoznateľný a vždy jedinečný, — Rena King v Ioolante, stará cigánska v Aleko, Galitsky v Prince Igor, ako pomerne vyjadrená o précié divamelca , nielen majiteľ krásneho hlasu je viditeľný, ale aj umelec, ktorý má svoj vlastný pohad na obrázok, na divadle, pre život… A to všetko dáva svoju prácu v rade skutočne ruského umenia — Z tradícií Dargomyzhského, Tchaikovského, Shalyapinu, Ostuzheva, Stanislavského, Golovanovho, Pirogovej, Baratovellícço súcit v audítore sympatie, empatizovať svojich hrdinov.
Zdá sa, že umelec nikdy neprestal pracovať, nikdy neprestal pracovať. Zvlášť nad najažšie ako Ivan Susanin a Boris , кто успешен принайменшом, абы са приближили к доконалости — наплнение их Федора Шаляпину, эль досахну тэнто идеал еште неболь шопный никому.»
Владимир Маторин -» Kráľ «komorného žánru. Solieky sólových koncertov v hale Moskovského konzervatória, koncertnej sály PI Tchaikovsky, Stĺpec Hall, Moskva Kreme, Bethoven Hall of the Bolshoichrávávášká románskych, ruských ľudových piesní, nezvyčajne inšpirovať poslucháčov.Morrician koncerty v duete so svojou ženou — nádherným sprievodom Светлана Орлова, Svestia Divadla Bolshoiho alebo orchestra ruských ľudových nástrojov sú vždy konjugovať s obrovským особенным самим. Nie menej ako vokálna forma, ktorá je charakteristická pre všetkých spevákov, je to znepokojený stavou haly: ľudia prichádzajú s koncertom s akými pocitmi, do divadla, ako jeho umenia.
Je nepravdepodobné, že by ste mohli zavolať spevák teraz, koncertná aktivita by bola taká národná a neeteliária, — je skutočne obľúbený udí.A kto iný je tak v Matorinski ochutený, vyvolaní žartovej piesne «Street, Street» Dubyuk, «Bloch» Musssorgssky alebo hnev «spolu v Petrohrade», nadšenci dlhotrvajúcich ľudov romch … Pushkinove básne — «Мелика» Даргомыжский, «Пророк» Римский Корсков, «охень горы в крви» ГЛИНКА АЛЕБО «RHINESE LINKA THE BROKUJÚCEHO JE V komore, ako v opernom repertoári. zmysle, tradične tradične, ak si spomeniete na Veľkú basu z Shalyapinu na Ivanovi Petrova a ognivtsev.
Skutočne ruský bass, Владимир Маторин с непоровненным potešením vykonáva ruské ľudové piesne, без ktorého nepredstavuje ich kreatívny život. В том дедичстве над культурой Руська, кто отвара неконечные прилежности перед умельца, види предовшетким скуточным ходом ľudských vzťahov, дальше udských vzťahov, дальше ť my Hovoriť v mnohých krajinách sveta, spevák sledoval, rovnako jednoducho, bez toho, aby potreboval preložiť, ruskú pieseň vo všetkých jeho jednoduchosti a undescrimination nájde cestu?
ŠPECIÁLNA STRÁNKA KĽÚČOVACIEHO MAJETOSTI — CHARTY RUSKEJ Pravoslávneho kostolu. Jeden z najlepších umelcov duchovnej hudby, často vykonáva sprevádzaný kaplnkou Moskva Kremľového múzea pod vedením Геннадий Дмитряк с программами из пьесы Русской ортодоксальной цирковой (струнной), Георговой, Строкин, Строкин Hudba, spevák je v skutočnosti presvedčený, ako keby «súťaží» s náboženstvom v jej čistení, rafinácii. On sám bol pokrstený za 42 rokov a za rok som si istý, že Boží rybolov, stal sa sólistom Divadla Bolshoiho.A nie je nič prekvapujúce, že patriarcha Moskvy a všetkého Ruska Alexy II prišiel k výročiu večeru umelca v divadle Bolshoi, ktorý ocenila odvolanie umelca na bohatý speváci, avecloo dj vyhľadávaním raz odmietnutý a takmer zabudnutý high umenie, storočia pravoslávnej cirkvi, jemne uložená v lampách «.
На защите двух сторон, Владимир Маторин создал завесу на подпору культуры малый мир Русская, через несколько минут, поведане с благотворительными концертами в русской области, Александров, Ивановская область, Александров, Зарайск, Владимир — Зарайск, Шарайск, Владимир.. Toto už bolo fenomén nášho kultúrneho života. Он лауреат конкурса «Александровские вечеринки», заложен в 1996 году в регионе Владимир.
Head-Názov spevák, on Touring do zahraničia, hovorí o najlepších operačných scénach, v Taliansku, Francúzsku, Belgicku, Nemecku, Veľkej Británii, USA, Švajčiarsku, Nové Španiká avi, Поделились на Фестивале Вексфор (Эрско, 1993, 1995), где храл улоху клубов в «Черевички» Чайковского, главной страны в опере «Борис Годунов» в стране славы в «МАЙСКОЙ НОЧИ» Роман Корсаков (режиссер Владимир Юровский).В 1998 году в концертном исполнении оперы «Набережные» Чайковского в Лондонском концертном зале «Фестивальный зал» (Королевская опера, водич Валерий Гергиев). В 1999 году «Говорил на стороне Края Додона» («Золотой петушок Романа Корсакова») в Лондонской Королевской опере (дирижер Геннадий Вианоче). В року 2004, о дебюте уробил на митрополит оперней фазе в Pimen Party против Бориса Годунова. «Говорил с концертами на руских вельвысланецтиев» в Парижи, Лондине, Риме, Берлине, в Сенате Франсуска. «Nespielam, zdá sa, že len v Afrike,» Umelec určuje geografiu svojich turistických výletov v jeho humornej spôsobom, ktorý je pre neho.
Najväčšou česť pre umelca je však spievať v divadle Bolshoi. Прето никды немалое покушение побыту в заграничи. Окрем тохо, Владимир Маторина ani nezastaví možnosť porušiť prestížnu zmluvu, ak čaká na svoju vlastnú scénu v jeho živote. Takže to bolo napríklad v deň slávnosti výročia Shalyapínu, keď bola spomienka veľkej speváka venovaná výkonu Boris Godunov.
Profesor Matorin vykonáva pedagogickú prácu: Od roku 1991 sa vyučoval v Rati (Ruská akadémia divadelného umenia), kde od roku 1994 viedol oddelenie sólo Spevu.
Medzi záznamy z speváka: «Борис Годунов» (Пимен, дирижент В.И. Федосеев, 1980; Борис Годунов, дирижент Эв Колобов, 1991), «Франческа да Римини» (Лунчотто Маласто, дирижент А.Н. Чистыков, 1992), «АЛЕКО» (АЛЕКО) , дирижент Чистяков, 1994), «СОЗДАТЬ НОЧЬ» (глава, дирижент Лазарев, 1997), «Кашинг бессмертный» (Буря-Богатырь, Водич Уборщик, 1998). V roku 1997, za požehnanie patriarchu Moskvy a všetkých Ruska, Alexy II, umelec zaznamenal CD «chovky ruskej ortodoxnej cirkvi» (дирижент Г.А. Дмитряк).V deväťdesiatych rokoch minulého storočia sa video štúdio divadla Bolshoi uskutočnilo videozáznamy «Ivan Susanin» и «Láska za tri pomaranče» s účasťou speváka, выдала фильм «Владимир Matorsyrana. Резисера В. ООЦЦОВ).
V roku 2001, na 225. výročie Divadla Bolshoi, spevák získal objednávku «za zásluhy do Thines» iv.
В.А. Matorin — priaznivca tvrdej disciplíny a sebakontroly v mene milovanej profesie a zahusťuje nekonečnú smädu na zlepšenie.Priateľský muž. Ivot miluje všetko, čo je krásne a poteší dušu. Za každých okolností nikdy nestráca zmysel pre humor. Priatelia s umelcami pozná cenu reálneho maľby.
Ак к час доволи, е потешеным почуавым нэлен оперативное представительство, але ай напріклад зазнамы оркестра Мория, вызера добре повойнове фильмы., Niekedy to jednoducho uvažuje z balkóna svojho bytu. Sa nachádzajú filozofickým odrazom. Ke je to ažké, je zachránené klasickou poéskou: чита Байрона, Пушкин, Лермонтов, Есенин, Твраровский… ije s Bohom v duši, vo večnom boji o zručnosti, pre kreativitu v umení. V lete každoročne cestuje do regiónu Volga — vytiahne ho do polí, lesov, kde, priestor, tak potrebný ruskou osobou.
ije a pracuje v Moskve.


Predseda charitatívnej nadácie Revival Kultúra malých miest Ruska.
Ľudový umelec Ruskej federácie. Laureát vlády Ruskej federácie.

Владимир Маторин на народил 2, 1948 в месте Москвы. Otec chlapca bol veliteľom vojenskej jednotky, takže detstvo prešli vo vojenských mestách.Во младенчестве миловал бледный лесом одлупол вшетко, чо почул или радиу. Jedným z nezabudnuteľných dojmov detstva bolo prvým výkonom v Divadle Bolshoi: Opera Roman-Korsakov «Tsaristická nevesta».

В року 1974, Владимир высудовал Ruskú akadémiu hudby Názov gnessins, kde jeho učiteľ bol Евгений Васильевич Иванов, кто выконал солистку Дивадла Большой. Matorin venoval sedemnásť rokov do Moskvy Akademické hudobné divadlo с именем по Константину Станиславскому и Владимиру Немировичу-Данченко.В року 1989 бол Борис Годунов узнал, ако медзинародна верейносť, Абы бола найлепсья опера asť roka.

Sólista opery Труппа дивадла Большого од року 1991. З тохо истэхо року учил Маторин на Руском институте дивадельной умении. Od roku 1994, na Ripothery z jedenástich rokov, bol profesorom a vedúcim oddelenia Vokálneho umenia.

Владимир Анатольевич средневековый на tých najlepších scénach sveta, povedal v Anglicku, Taliansku, Francúzsku, Belgicku, Holandsku, Nemecku, Španielsku, Švajčiarsku, USA, Kanade, Ziprelandu, Novy.Dôležitou súčasťou tvorivosti umelcov je koncerty v mestách Ruska, hovorí o rozhlasu a televízii, nahrávanie zvuku.

Почас того ребенка на ирландском фестивале Уэсфорда в Успехе Петра Чайковского оперы «Черевички». Заработана титульная страна бола спиевана в Борисе Годунове, Большой Женевске дивадло, выйконал главу главу в Опере Николая Римского-Корсакова «Môžu noc» в Колиненском кино.

В год 1999, Маторин оворил в Странный Царь Додон в Золотой Петешке в Краевской опере на подиу Лондонского театра Сэдлерс Уэллс.В год 2002 вышел на Парижскую сцену на сцене Опера Бастилия с Пименом партии для формул Борис Годунов. О рок не в средневековой опере Борис Годунов в Дивадлах Окленде в Веллингтоне, Новой Зеландии и в этой опере Барлаамовской части в краевской опере на подиу Лондина Ковент Гарден Дивадло во выробе Андрея Тарковского.

Дебутовал в Пименовой стране в Нью-Йоркской Метрополитен-Опера Дивадло. В року 2008 храл štvrťročnú stranu в Опере Дмитрия Шостаковича «Леди Макбет Мценский уезд» в Театре Maggio Musicale Fiorentino, Талианско.Нескор, умелец выкончал страну Афран на рок-оперу Александр Градский «Майстер Маргарита».

Владимир Маторин он узнал ако йеден из найлепшич умельцов духовной худбы, sprevádzaný Múzeum Capella «Московский Кремль» под ведущим Геннадием Дмитриаком с программами из пьес русских ортодоксальных цирков. На výročnom večeri umelca, patriarcha Moskva a všetky Rusko Alexy II navštívili Divadlo Bolshoi.

Do apríla 2019 spevák, ako vedúci nadácie «oživenie kultúry a tradície malých miest Ruska», plní veľa s charitatívnymi koncerty в русской провинции: Зарайск, Суздаль, Александровме, Шнайский район, Владимир Кинеш.Poplatky z koncertov idú do výstavby a update chrámov, cirkevné školy.

V Ruskom kultúrnom fonde 12. septembra 2019 Slávnostný ceremoniál udeľovania štátneho a rezortného ocenenia Ministerstva kultúrneho a umenia profilu. Министр культуры Владимир Мединский уделил Владимира Анатольевича Маторина порады общества — заслуги во внутренней культуре в стране, медии, продолжительности плодотворной активности.

Оценка и знание Владимира Маторина

Objednávka priateľstva (29.апрель 2019) — Ve prký príspevok k rozvoju domácej kultúry a umenia, mnoho rokov plodnej činnosti

Objednávka «za zásluhy do vlasti» титулу III (29. апреля 2008 г.) — pre veľký príspevok k rozvoju domáceho hudobného umenia и много роковых творений чинности

OBJEDNÁVKA «PRE MERITU NA TREKULNOU» IV (22. марта 2001 г.) — Veľký príspevok k rozvoju domáceho hudobného a divadelného umenia

Ľudový umelec Ruskej federácie (1997)

Наследник умелец Русской (1986)

II премия z medzinárodnej súťaže umelcov hudobníkov v eneve (1973) Discophe, Иван Хованский (Хованщина М.Муссорсский)
Рамфис («Аида» Я. Верди)
Король Треф («Láska pre tri pomaranče» С. ПРОКОФЬЕВ)
Мельник («Русалка» А. Даргомыжский)
Собачка («Царистицкая невеста» Н. Римского-Корсакова)
Мамаров («Набиячка» П. Чайковский)
Кяз («Катерина Измайлова» Д. ШОСТАКОВИЧ)

V roku 1973 získal ii cenu medzinárodnej súťaže hudobníkov — výkonných umelcov v eneve.
V roku 1977 — ii cenu všetkých Únie súťaže spevákov pomenovaných po M. I. GLINKA.
V roku 1997 bol udelený názov «umelec ľudu Ruskej federácie».
V roku 2001 získal objednávku «za zásluhy do Thines» iv.
V roku 2008 bol udelený objednávku «zásluhy do Thines III.
V roku 2013 bola udelená medaila» na posilnenie spoločenstva «.
V roku 2014 získal udelený OSN OSN ODEN» jednotu.
» V roku 2015 bola udelená cena vlády Ruskej federácie v oblasti kultúry.
V roku 2018 získal certifikát Ministerstva kultúry Ruska «pre príspevok k ruskej kultúre.»
V roku 2019 získá priaten.

Životopis

Народил в Москве. В 1974 году абсольвовал Штатну худбу и педагогический курс (тераз русская академия худби) поменовала по гнезду в триеде Евгении Ивановой. В рокоч 1974-91 Средневековье в Москве Академические художественные дивизии по К.С. Станиславский а Вл.и. Немирович-Данченко. В року 1989 бол Борис Годунов узнал ако самая лучшая опера в часе рока.
Od roku 1991 vyučoval v Ruskej akadémii divadelného umenia, z 94. — profesor a vedúci oddelenia sólo spevu.
Солистская оперная труппа из Большого театра 1991

Репертуар

Во своём репертуаре в Большом театре зашёл на территорию страны:

Принц юрий. («Príbeh neviditeľnej tryy Kitege a Virgin Fevronia» Н. Римский-Корсаков)
Kráľ rena («ИОЛАНТА» П. Чайковский)
Дон Базилио («Севилья Бербер» Дж. Россини)
Год («Борис Годунов» М. МУССОРСОРГСКИЙ)
Иван Сусанин («Život pre kráľa» / «Иван Сусанин» М.ГЛИНКА)
Гремин (Евгений Онегин П. Чайковский)
ГАЛИТКИЙ, КОНЧАК («Князь Игорь» А. Бородина)
Статочный цыган («АЛЕКО» С. РАХМАНИНОВА)
Цар Додон («Златый Кокресел» Н. Римский-Корсаков)
Дистана, Иван Хованский («Гованщина» М. МУССОРГСКИЙ)
Рамфис («АИДА» Дж. ВЕРДИ)
Король Треф. («Láska pre tri pomaranče» С. ПРОКОФЬЕВ)
Mlynár («Русалка» А.Даргомыжский)
pes («Царистицкая невеста» Н. Римского-Корсакова)
Мамы («Трещина» П. Чайковский)
Kaz («Катерина Измайлова» Д. ШОСТАКОВИЧ) ако šesťdesiatm stranám

Преглядка

Spieval na tie najlepšie scény sveta, s výletmi hovoril v Anglicku, Taliansku, rsku, Francúzsku, Belgicku, Holandsku, Nemecku, Španielsku, Švajčiarsku, Poľsku, Českeuresku, Českeure,,,, , Монгольско, Южная Корея, США, Канада, Мексико, Новая Зеландия, на Кипре.
V roku 1993 sa zúčastnili WEXFOR FESTIVAL (Írsko) vo formulácii opery P. Tchaikovského «Cherevichki». В том истом року бол титульная страна наблюдения в Борисе Годунове Veľké Ženevské divadlo .
В року 1994 года, в опере Н. Римского-Корсакова «MAY NIGHT» Kolínna filharmónia a Boris Godunová spieval Lyrické opery chicago .
V roku 1995 vedúci hlavy («МАЙСКАЯ НОЧЬ») vykonáva na festivale Wexford v rsku (режиссер Владимир Юровский).
В 1996 году Пела Досфини (Гованщина) v Opera nanta (Francúzsko), Boris Godunová Národné divadlo v Prahe a pmen (Boris Godunov) v Opera Montpellier (Francúzsko).
В рок 1997, Борис Годунова средневековый Хьюстон Гранд Опера (США).
V roku 1998 sa zúčastnil koncertného vykonávania opery «nabíjačky» P. Tchaikovsky v londýnskej koncertnej sále Festivalová hala (Kráľovská opora, дирижент Валерий Гергиев на вечеринке «s.ProkoFiev v The Bolshoi Ženevské divadlo av Buri-Bogatyr Party v koncerte vykonávaní opery «Kashing Immortal» n, Лондонский оркестр RIMSKY-KORSAKOV s londýnskym filharmóniovým orchestrom v hale Festival (Дневной свет, ).
В год 1999 года ховорил на партии Царь Додон в часе Краловская опера На улице Лондонский театр Судлерс Уэллс (Дирижент Геннадий Вианоче).
V roku 2001 наплнил Mendozova párty Lyon Opere (dirigent oleg caetani).
V roku 2002 naplnil párty Pimen (Boris Godunov) v Parížska národná opera Na fáze opery Bastille (Худобна глава с Джеймсом Конлоном, Франческа Замблело) партия Борис Годунович Кимелло, исполнитель Иван Годунов в Лионской опере produkcia s Mannheim Národné divadlo).
В 2003 году средневековая титульная страница в Опере Бориса Годунова в Дивадлах Окленд и Веллингтон (Новая Зеландия) на улице Барлаамовей партии при výkone kráľovskej opery na pódiu london Theatre
, Лондонский театр, Лондонский сад
, Ковентский сад Джон Томлинсон, Сергей Ларин, Ольга Бородина, Сергей Лейфеерус, Владимир Ванеев).
В 2004 году уробил свой дебют на вечеринке в Нью-Йорке. Metropolitná opera (vodič spermie), Sang Pimen a Varlaam («Boris Godunov») v divadle Lisheo V Barcelone (Španielsko).
В року 2005 спльнил Барлаамова часть в Брюсельском районе Ла , ровно ако давка Тихон Щербатой и Ямчик Балага в Опере «Война и Свет» С. ПРОКОФЬЕВ Парижская улица на улице Владимирской площади, ).
В год 2006 года, версия для печати (риголетто) в Марсельская опера .
Budúci rok — Boris Timofeevichove časti («Леди Макбет Мценский уезд») во Велькей Женевском дивизионе, спарфуцилы в Опере Нанта, Варлаам в Рина В Штрасбурге I. дивидло в Мадриде.
V roku 2008 Sang Mendoza («pozorovanie v kláštore» S. PROKOFIEV) на pódiu Art Palác kráľovnej Sophia Vo Valencii, Quartal («Lady Macbeth Mtsensky County») на фестивале James Conôževa, Florentine hudmer , Florentine hudmer , Florentine hudmer režisér Lev Dodin, Stage 1998).
V roku 2013 bola vykonaná Borlaamská strana (Boris Godunov) v Bavorský stát Opere a aalej Festival Mníchov (Dirigent Kent Nagano, režisér Kalikto Bijito).
Zúčastnila в koncertného výkonu opery «carist nevesta» (Dogkin) на фестивале Линкольн-центр в Нью-Йорке на фестивале в Умение в Гонконге (дирижент Геннадий Рождество, 2014 и 2015).
В року 2015 наплнил страну Ивана Хованського («Гованщина») в Базилейском дивизионе (дирижент Кирилл Карабиц, рядом Василий Вельхатов).
В сезоне 2016/17 — Варлаам (Борис Годунов) в bavorskej štátnej opere.
V roku 2018 — Doggyna («Царистичка невеста») на сцене Дивадла Большого Шанхая (пр. Большая оперная труппа в Чине, дирижент ТУГАН СОЧИЕВ).

Dokonalí duchovnú hudbu. Vea koncertov. Najmä s sólovými koncerty hovorili v Bethoven sále Divadla Bolshoi, na vládnych koncertoch v Kremľa, na veľvyslanectvách Ruska v Paríži, Londýne, Ríme, v Berlíne, na mieste nemeckej. Штрнаш Симфония Д.Шостакович vykonáva v Монпелье (Francúzsko), hlasový cyklus «piesne a tanec smrti» М. Мусоргский пел в Антверпах.

Дискография

Medzi záznamy:

«Сорочинский ветер» М. Муссоргский — Черевик, дирижер В. Есипов, 1983
«АЛЕКО» С. РАХМАНИНОВА — Старый Цыган, режиссер Д. Китанеко, Gramproof, 1990
«Франческа да Римини» С. Рахманинова — Лунчотигенто А. Чистяков, 1992
«АЛЕКО» С. РАХМАНИНОВА — АЛЕКО, ДРУХОР А. Чистяков, Le Chant du Monde, 1994
«СОЗДАТЬ НОЧЬ» Н.Римский-Корсаков — глава, дирижер А. Лазарев, Каприччио, 1997
«Кашинг Бессмертный» — Буря-Богатырь, водич А. Чистяков.
«Скротение землеройки» В. Щебалина — Гидр.

Vytlači

Владимир Маторин на народе 2, 1948 в Москве в военной семье (отца плуковник, великие чести). Владимирова детства прешла в vojenských mestách. Podľa vlastných spomienok, chlapec miloval blúdi lesom a odlúpne všetko počuť o rádiu. Незабуденный дом детства в Большом театре — Опера Роман Корсаков «Царистицкая невеста».

Carier začať

V roku 1974 absolvoval Institute pre Gnedsin (teraz Ruská akadémia hudby pomenovala po gneziji), kde jeho učiteľ bol Evgeny Vasilyevich Ivanov, tiež sólista Divadla Bolshoi v95. Okrem iných učiteľov si spevák pamätá S. S. SACHAROV, M. L. Meltzer, V. Ya. Шубин.

1974-1991 Владимир Анатольевич венованы до Москвы Академическое Худобное дивадло поменовано на К. С. Станиславском и В. И. НЕМИРОВИЧ-ДАНЧЕНКО. V roku 1989 bol Boris Godunov uznaný ako medzinárodná hudobná publicita najlepšej operačnej strany roka.

Vyučovacie aktivity

Od roku 1991 sa učil v Ruskej akadémii divadelného umenia, od roku 1994 do roku 2005 — profesor a vedúci oddelenia hlasového umenia.

Солистка Большого театра.

Солистка оперней скупины Дивадла Большой от Року 1991. Е.Ф. Светланов бол позваны в рок 1990 на выконание принца Юрия в оперней прибежу невидимого град, Китеге и Панны Феврония Корсакова Н.А. Римский-Корсаков. V repertoári umelca o 90 strán.

Средневековый на связи najlepšie scény sveta, s výletmi hovoril v Anglicku, Taliansku, rsku, Francúzsku, Belgicku, Holandsku, Nemecku, Španielsku, Švajčiarsku, Poľsku, Estójéska,,,,,, Японско, Монгольско, Южная Корея, США, Канада, Мексико, Новый Зеланд, на Кипре.

Dôležitou súčasťou tvorivosti umelcov je koncerty v mestách Ruska, hovorí o rozhlasu a televízii, nahrávanie zvuku.

В год 1993 на фестивале Весфорд (Эрско) в опере П. Чайковского «Черевички». В том истом року бола титульная страна наблюдения в Борисе Годунове, Большой Дивадло Женевы.

В року 1994 сплніл страну хлавы в Опере Н. Римского-Корсакова «СОЗДАЙТЕ НОЧЬ» в Колинском филхармоне и Борисе Годунова пел в Лирической опере Чикаго. V roku 1995 vedúci hlavy («môže nočná noc» vykonaná na festivale WEXFOR v rsku (дирижент Владимир Юровский).

В року 1996 Пил Досфини (Хованщина) — Опера Нанта (Французско), Борис Годунова в Народном дивизионе — Праге а Пимен (Борис Годунов) — Опера

V roku 1973 získal ii cenu medzinárodnej súťaže hudobníkov — výkonných umelcov v eneve.
V roku 1977 — ii cenu všetkých Únie súťaže spevákov pomenovaných po M. I. GLINKA.
V roku 1997 bol udelený názov «umelec ľudu Ruskej federácie».
V roku 2001 získal objednávku «za zásluhy do Thines» iv.
V roku 2008 bol udelený objednávku «zásluhy do Thines III.
В год 2013 бола выделена медайла «на поселение сполоченства».
V roku 2014 získal udelený OSN OSN ODEN «Jednotu».
V roku 2015 bola udelená cena vlády Ruskej federácie v oblasti kultúry.
V roku 2018 získal certifikát Ministerstva kultúry Ruska «pre príspevok k ruskej kultúre».
V roku 2019 získal objednávku priateľstva.

Životopis

Народил в Москве. В 1974 году абсольвовал Штатну худбу и педагогический курс (тераз русская академия худби) поменовала по гнезду в триеде Евгении Ивановой.В рокоч 1974-91 Средневековье в Москве Академические художественные дивизии по К.С. Станиславский а Вл.и. Немирович-Данченко. В року 1989 бол Борис Годунов узнал ако самая лучшая опера в часе рока.
Od roku 1991 vyučoval v Ruskej akadémii divadelného umenia, z 94. — profesor a vedúci oddelenia sólo spevu.
Солистская оперная труппа из Большого театра 1991

Репертуар

Во своём репертуаре в Большом театре зашёл на территорию страны:

Принц юрий. («Príbeh neviditeľnej tryy Kitege a Virgin Fevronia» Н. Римский-Корсаков)
Kráľ rena («ИОЛАНТА» П. Чайковский)
Дон Базилио («Севилья Бербер» Дж. Россини)
Год («Борис Годунов» М. МУССОРСОРГСКИЙ)
Иван Сусанин («Život pre kráľa» / «Иван Сусанин» М. ГЛИНКА)
Гремин (Евгений Онегин П. Чайковский)
ГАЛИТКИЙ, КОНЧАК («Князь Игорь» А. Бородина)
Статочный цыган («АЛЕКО» С.РАХМАНИНОВА)
Цар Додон («Златый петух» Н. Римский-Корсаков)
Дистана, Иван Хованский («Гованщина» М. МУССОРГСКИЙ)
Рамфис («АИДА» Дж. ВЕРДИ)
Король Треф. («Láska pre tri pomaranče» С. ПРОКОФЬЕВ)
Mlynár («Русалка» А. Даргомыжский)
пес («Tsaristická nevesta» Н. Римский-Корсаков)
Мамык П. )
Kaz («Катерина Измайлова» Д.ШОСТАКОВИЧ)
iný
Celkom vo svojom repertoári viac ako šesťdesiatm stranám

Преглядка

Spieval na tie najlepšie scény sveta, s výletmi hovoril v Anglicku, Taliansku, rsku, Francúzsku, Belgicku, Holandsku, Nemecku, Španielsku, Švajčiarsku, Poľsku, Českeuresku, Českeure,,,, , Монгольско, Южная Корея, США, Канада, Мексико, Новая Зеландия, на Кипре.
V roku 1993 sa zúčastnili WEXFOR FESTIVAL (Írsko) vo formulácii opery P.Чайковского «Черевички». В том истом року бол титульная страна наблюдения в Борисе Годунове Veľké Ženevské divadlo .
В року 1994 года, в опере Н. Римского-Корсакова «MAY NIGHT» Kolínna filharmónia a Boris Godunová spieval Lyrické opery chicago .
V roku 1995 vedúci hlavy («МАЙСКАЯ НОЧЬ») vykonáva na festivale Wexford v rsku (режиссер Владимир Юровский).
В 1996 году Пела Досфини (Гованщина) v Opera nanta (Francúzsko), Boris Godunová Národné divadlo v Prahe a pmen (Boris Godunov) v Opera Montpellier (Francúzsko).
В рок 1997, Борис Годунова средневековый Хьюстон Гранд Опера (США).
V roku 1998 sa zúčastnil koncertného vykonávania opery «nabíjačky» P. Tchaikovsky v londýnskej koncertnej sále Festivalová hala (Kráľovská opora, dirigent Bélés de Operai «Музыкальный театр» S. av Buri-Bogatyr Party в концерте vykonávaní opery «Kashing Immortal» n, RIMSKY-KORSAKOV s Londýnskym filharmóniovým orchestrom v hale Festivalová hala (дирижент Александр Лазарев).
В год 1999 года ховорил на партии Царь Додон в часе Краловская опера На улице Лондонский театр Судлерс Уэллс (Дирижент Геннадий Вианоче).
V roku 2001 наплнил Mendozova párty Lyon Opere (dirigent oleg caetani).
V roku 2002 naplnil párty Pimen (Boris Godunov) v Parížska národná opera Na fáze opery Bastille (Худобна глава с Джеймсом Конлоном, Франческа Замблело) партия Борис Годунович Кимелло, исполнитель Иван Годунов в Лионской опере produkcia s Mannheim Národné divadlo).
В 2003 году средневековая титульная страница в Опере Бориса Годунова в Дивадлах Окленд и Веллингтон (Новая Зеландия) на улице Барлаамовей партии при výkone kráľovskej opery na pódiu london Theatre
, Лондонский театр, Лондонский сад
, Ковентский сад Джон Томлинсон, Сергей Ларин, Ольга Бородина, Сергей Лейфеерус, Владимир Ванеев).
В 2004 году уробил свой дебют на вечеринке в Нью-Йорке. Metropolitná opera (vodič spermie), Sang Pimen a Varlaam («Boris Godunov») v divadle Lisheo V Barcelone (Španielsko).
В року 2005 спльнил Барлаамова часть в Брюсельском районе Ла , ровно ако давка Тихон Щербатой и Ямчик Балага в Опере «Война и Свет» С. ПРОКОФЬЕВ Парижская улица на улице Владимирской площади, ).
В год 2006 года, версия для печати (риголетто) в Марсельская опера .
Budúci rok — Boris Timofeevichove časti («Леди Макбет Мценский уезд») во Велькей Женевском дивизионе, спарфуцилы в Опере Нанта, Варлаам в Рина В Штрасбурге I. divadlo v Madride.
V roku 2008 Sang Mendoza («pozorovanie v kláštore» S. PROKOFIEV) на pódiu Art Palác kráľovnej Sophia Vo Valencii, Quartal («Lady Macbeth Mtsensky County») на фестивале James Conôževa, Florentine hudmer , Florentine hudmer , Florentine hudmer režisér Lev Dodin, Stage 1998).
V roku 2013 bola vykonaná Borlaamská strana (Boris Godunov) v Bavorský stát Opere a aalej Festival Mníchov (Dirigent Kent Nagano, režisér Kalikto Bijito).
Zúčastnila в koncertného výkonu opery «carist nevesta» (Dogkin) на фестивале Линкольн-центр в Нью-Йорке на фестивале в Умение в Гонконге (дирижент Геннадий Рождество, 2014 и 2015).
В року 2015 наплнил страну Ивана Хованського («Гованщина») в Базилейском дивизионе (дирижент Кирилл Карабиц, рядом Василий Вельхатов).
В сезоне 2016/17 — Варлаам (Борис Годунов) в bavorskej štátnej opere.
V roku 2018 — Doggyna («Царистичка невеста») на сцене Дивадла Большого Шанхая (пр. Большая оперная труппа в Чине, дирижент ТУГАН СОЧИЕВ).

Dokonalí duchovnú hudbu. Vea koncertov. Najmä s sólovými koncerty hovorili v Bethoven sále Divadla Bolshoi, na vládnych koncertoch v Kremľa, na veľvyslanectvách Ruska v Paríži, Londýne, Ríme, v Berlíne, na mieste nemeckej. Штрнасья Симфония Д. Шостакович выконава в Монпелье (Французско), золотой цикл «Песня и танец смрити» М. Мусоргский пел в Антверпахе.

Дискография

Medzi záznamy:

«Сорочинский ветер» м.Муссоргский — Черевик, дирижер В. Есипов, 1983
«АЛЕКО» С. РАХМАНИНОВА — Старый Цыган, режиссер Д. Китанеко, Gramproof, 1990
«Франческа да Римини» С. Рахманинова — Лунчотто Малатест, дирижент А. Чистяков, 1992
АЛЕКО «С. РАХМАНИНОВА — АЛЕКО, ДРУХОР А. Чистяков, Le Chant du Monde, 1994
» СОЗДАТЬ НОЧЬ «Н. Римский-Корсаков — глава, дирижент А. Лазарев, Каприччио, 1997
» Кашинг Бессмертный «- Бурья-Богатырь, водич А. Чистяков.
«Скротение землеройки» В. Щебалина — Гидр.

Vytlači

Nuevo Marinka desde el interior de cómo se organization el nuevo teatro y por qué está. Los marcos más brillantes de la apertura del teatro Мариинский.

En el Teatro Mariinsky, somos 1-2 veces al año, por regla general. operaciones italianas. El estreno de la pera Giuseppe Verdi «Noche Siciliana» (I Vespri Siciliani) en abril de 2017.

Desde que se abrió la nueva escena de las mariinas, caemos en las actaciones exclusivamente en ella.Los huéspedes de la ciudad, вероятно, сын más interesantes para visitar la escena histórica, pero nosotros, como residence permanentes ahora también les gusta la nueva escena. En mi opinión, la sala está disñada para la audiencia mucho más comfortiente: en el parter de las primeras filas a esta última levantamiento suave Y los sillones están ubicados en una orden de ajedrez. Así que incluso si estás sentado gente altaTodo será perfectamente visible. En la etapa histórica, es muy diffícil sentarse cómodamente en Benoire, Belfare y en lugares, que se ellelan del centro y están más cerca de la escena.Las sillas altas no deben poder sentarse en el frío. Cuello muy cansado cuando miras algunas horas de una manera. En la nueva escena de la silla se despliega hacia la escena, cada fila subsiguiente es más alta que la otra y se encuentra en un orden de verificador. Por lo tanto, puedes tomar casi cualquier lugar.

Normalmente compro boletos en línea. Hay una oportunidad para aumentar el Precio y la ubicación para ser óptimo. Mis lugares Favoritos son el maryter 22 una fila del medio (nadie está sentado en la parte posterior, сольные персонажи в Бенуаре в una distancia decente).Por lo general, estos lugares son ligeramente más baratos que en el pardero en su коньюнто, y la vista y la acústica son hermosas. Todavía nos gustan los asientos laterales 1-3 y 26-28 en la fila del siglo XIX.

Antes de 15 hay un ampio pasaje y mira bastante cómodo.

Si los precios de estos boletos están mordiendo, generalmente tomamos la serie Benoop 3 de espacio 1-2.


En el diagrama, parecían estar en la escena, pero de hecho, cerca del centro.



Por lo general, es Precisamente para estos lugares, el Precio es más bajo en una buena ubicación y revisión. Y normalmente operan especiales.

Sobre el estreno de la velada siciliana. En la versión original, la acción tiene lugar en Palermo 1282 y se retorcía alrededor del levantamiento de sicilianos contra las autoridades de los franceses. En la declaración del teatro Mariinsky, la acción se transfirió a Nueva York en 1920 durante la ley seca y el mafiosi italiano (los mismos sicilianos) в Америке.Палермо — это соло-ресторан в ресторане в стиле «Кабо-ла-Аксьон». Por lo tanto, la producción resultó ser más comprensible para el público en general. Hermosos paisajes, disfraces, acción dinámica y espectacular. En mi opinión, es un pasatiempo más entretenido que tocar el arte. Pero, en general nos gustó.


Миэль оникс маринки-2

Валерий Гергиев: «¡Queríamos construir un verdadero barrio teatral!»


Dos edificios absolutamente contrastantes unidos nombre común «», Como si dos hermanos, los mayores y los más jóvenes, con una diferencia de 230 nos, están muy cerca, sosteniendo la mano de un puente de cristal.10 nuevos de construcción y 22 mil millones de rublos, por lo que se encarnan nuevos proyecto único. Маэстро Гергиев, Satisfecho con su cerranes, se está preparando activamente para el descubrimiento. escena nueva 2 de mayo, en su cumpleaños de aniversario.

Solución arquitectónica

Su aniversario, 60 năm, Валерий Гергиев, художественный директор El Teatro Mariinsky, cuyo Socio General es el Banco VTB, según lo aceptado por los verdaderos amantes de su caso, se Celebrará en el escenario, en la nueva etapa del teatro moderno y de alta tecnología Мариинский-2.

«Queríamos construir no solo nuevo teatro .. ¡Nuestra tarea es mucho global: un verdadero trimestre teatral! Me parece que esta idea tuvo éxito por Complete! ¡El nuevo teatro es hermoso y se adapta perfectamente a la composición teatro del viejo» sala de conciertos! «- Compartió sus impresiones de Valery Gergiev después de una prueba acústica en una nueva etapa, donde llamaron a los periodistas para evalar la calidad del sonido y la decoración interna del teatro.

De hecho, con arquitectos y constructores, Мариинский no se desarrolló inicialmente.Ese proyecto createa satisfecho, pero no era viable, entonces el Concepto inicialmente aprobado en forma de cúpula parecía demasiado frito para la parte histórica de la ciudad. В конце, приглашаем канадского Джека Даймонда, un especialista con talento, en cuyas cuentas de edificios con famosos mundiales, como Sydney Harmann Hall в Вашингтоне, Hall de Conciertos «House Symphony» в Монреале, Centro para artes escénicas en St. Catharina en Canadá, Centro para las artes escénicas «Tiempos del año» в Торонто и muchos otros.Este último, por cierto, inspiró a Valery Abisalovich para cooperar con el diamante. «Vi esta desireción e impresionó! Quiero decir que ahora es considerado. Modelo moderno Diseño salones teatral. Solo Image, de 2000, hay menos de un cuarto para establecerse desde la escena a una distancia de más de 30 metros. Esto da el efecto de» la presente Participación de la audiencia en la acción del escenario. Y en cualquier lugar, el espectador no tiene ninguna interferencia en la visión de la escena. Y en nosotros en muchos teatros venden incluso tales boletos, ¿de dónde absoluto est? En el nuevo Marinka no habrá tal cosa, ¡toda la audiencia estará satisfecha! »- Le dice a Валерий Гергиев.

Y, de hecho, los periodistas, durante una prueba acústica, moviéndose por el pasillo de un asiento italiano suave a otro, desde el parquet hasta el balcón, confirmado por unanimidad, ¡la escena es visible en todas partes!

Para los bosques de construcción.

En San Petersburgo, se desarrolla de manera tan histórica que los edificios clásicos que conan la mayor parte de la arquitectura de la ciudad consisten en tres components Principales: una base de piedra or ladrillo de tres a seis pisos de altura; Proporciones verticales con aberturas Regularares de ventanas y cierta fascación de la fachada en forma de una ampia variedad de columnatas, porticores sobre las entradas, así como techos de metal conventanas de mansard, chimeneas y otros elementos del techo.La decisión asustiva de Mariinsky-2 es solo translation moderna Son estos components: una base de piedra con una altura de aproximadamente 5 a 6 pisos y aberturas de la ventana vertical, y en lugar de pórtico clásico para фасциально-классический фасад designación de las entradas, se Introductionjeron grandes erkers de la vidrio portador.

Enormes ventanas de vidrio tienen su propia idea, cuando te paras en el vestíbulo del teatro, el espacio se Expde y toda la calle se abre, con mayor Precisión, también es un sentimiento, como si te coniertas en parte de esta calle y mayoría, que es Ubicado muy cerca.Observas a todos lo que está sucediendo fuera de la ventana, ves a los transeúntes en la calle, y son y lo que está sucediendo en el vestíbulo del teatro. La decoración interior es única a su manera. Es tanto parte del Disño externo. Фойе decorado con paneles de cobre ónix. Esta piedra fue comprada específicamente en Irán, llevada a San Petersburgo, donde vio cuidadosamente en las placas y la molienda. Общая площадь декораций и аппроксимадаменте 4 000 м², куадрадос и высота панели мас гранд-ан-си-эс-де-унос, 12 метро.Джек Даймонд dijo que era un color que se eligió y el material no es por casualidad, cuando por la noche, frente a la actación en la luz de las luces del teatro y arrojan una insinuación de miel a las calles, el teatro se transformará y Adquirió una vista solemne.

Prueba acústica

La main ocasión en que los periodistas se recolectaron en el nuevo Mariinsky, con una prueba acústica en una ampia sala visual para los asientos de 2000. El evento está interesado un gran número de Los medios de comunicación están realmente esperando la seperando la seperando ingreso de la «apertura de la década» en la gente.

Валерий Гергич анимо персональные фрагменты лас óperas Чайковский, Верди и Мусоргский. Desde las primeras notas, quedó cla la acústica es realmente increíble! E incluso si no eres un profesional en esta área, es imposible no notar sonido único — Como si los músicos no jueguen. foso de orquesta, y a tu alrededor. El arquitecto diamante en una entrevista en una entrevista fue la atención sobre el hecho de que fue el sonido que se convirtió en el centro de su estructura, dadas muchas características de sonido, este teatro unnico fue Disñado.

La solución de la sala más visual se basa en una forma comprobada y confiable para teatro de la pera — Herradura en forma. Sin embargo, hay una diferencia aquí en teatro histórico La refracción de los sonidos de baja, media y alta frecuencia se llevó a cabo, como regla general, a través de los elementos decorativos clásicos: columnas de varias escalas, la curvatura del frente de los frente балконы, así como los bajorrelieves de Putti y Guirnaldas Ornamentales. El Equivalente moderno se logró de una manera más orgánica.El modernismo se encuentra en una forma especial de bulto de toda la sala visual y, en special, la pared trasera. La acústica natural se crea utilizando paredes de yeso. Hecho a manoHecho de tiras sólidas de yeso de varias sizes. La naturalidad del sonido da al revestimiento de madera del abeto резонанте, y la madera para el acabado no llegó en las juntas, sino que se curó de troncos de una sola pieza, lo que es de specific importancia para la acústica.

Entre Bastidores

La calidad del sonido insta satisfecha con el con el dioyentes, y la mayoría de los oyentes, críticos y periodistas delicado, y cuando se abrió la cortina, la increíble profundidad de la escena fue golpeada, ¡80 метро! За кулисами нового Мариинского театра значимо отличается исторический театр оперы: Técnicamente, este es un milagro de automatización con producción avanzada, artística y locales administrativos.Con un orgullo special, le dice a Valery Gergiev sobre las nuevas características del teatro, ahora, gracias a lo moderno. Equipo técnico Escenas, puede poner incluso la configuración más Difícil en el paisaje. Si antes para la recopilación y el análisis de algunos elementos del escenario, era necesario gastar hasta 5 días, por lo que se installpro produciendo la interrupción forzada en el repertorio, entonces no habrá tal cosa en la nueva escena. Marka-2 trabajará sin issues, brindando el número máximo de obras maestras teatrales.»Con el equipo técnico actual, podemos mostrar en la mañana. Desempeño infantilY en la noche, para dar lo más escenográfico. Producción Compassada» Al mismo tiempo, al mismo tiempo, en la escena del ensayo, un Ensayo general la puede zona de instalación, las decoraciones de la siguiente rendimiento se pueden ensamblar, y en el muelle de carga, cargar o descargar otros paisajes. También se planifica que el nuevo teatro asegurará la producción del inventoryario necesario para edificios nuevos y antiguos.

Fue agradablemente sorprendido y otras Innovaciones, por ejemplo, un estudio auto-grabado, en el que el sonido en tiempo real caerá de la escena. Он включает телевизор с возможностями передачи в формате HD.

Валерий Гергиев decidió mostrar a los periodistas y lo que generalmente está oculto de los ojos incitar, una parte de servicio del teatro con cubiertos, salas de ensayo, pasillos yhabiertos. Todo se piensa en las cosas más pequeñas: современный дизайн, независимая акустическая система и все салоны пара энсайос, естественные природные грандиозные системы.Los lugares en el nuevo teatro serán suficientes para todos: общая площадь Нуэво-Маринки — 80 000 кубометров метро. M, pero el edificio, vale la pena señalar, no se ve demasiado enorme. En el nuevo teatro, siete pisos por encima del suelo y tres pisos subterráneos. Además de escena major Hay un ensayo y arierrasen (Parte trasera Escenas), salas de ensayo para coro, orquesta, plataformas de cámara en el lobby, anfiteatro en el techo. El vestíbulo tiene una «esquina» especial, que se llama «espacio de cámara», y allí, justo en numerosos pasos, se pueden dar 300 espectadores para escuchar un programa separado.Y desde el alojamiento en el techo del anfiteatro, se abre un maravilloso Panorama de San Petersburgo. Этот анфитеатр с емкостью для 200 человек используется на фестивале музыки «Estrellas de las noches blancas».

La apertura de Mariinsky-2 promete ser estañada. Илендар Абдразаков, Ольга Бородина, Пласидо Доминго, Анна Нетребко, Алексей Марков, Евгений Никитин, Рене Папе, Екатерина Семенчук, Миклаил Петренко, Сергей Семишкарь, Екатерина Кондаурова, Ульяна Лопаткина, Диана Вишнева, Владимир Шкляровак, Денис Маревашак .Se realizarán estudiantes de la Academia de Ballet de Rusia. Y YO. Ваганова, солисты Академии Жовенес. опера Певцы Театр Мариинский, Хора, Коро де Ниньос и Симфонический оркестр. Дирижер — Валерий Гергиев, знаменитость-постановщик — 25 aniversario del liderazgo del teatro, режиссер-постановщик дель Консьерто — Василий Вельхатов, артист-постановщик — Зиновий Марголин.

La cantidad en la que un nuevo costo de escena (новая версия Большого театра. Стоимость 35,4 мил-лиарды). En 2006, se prometió una nueva Mariinek de construir durante 5 años, el presupuesto se Estimó en 9.500 миллионов у эксплико Que la negativa del proyecto del arquitecto de Domingo Perra, que había createdado a cubrir el teatro una cúpula de oro fantástica, aún más pesada. . Como resultado, Marinka se abre tarde, el 2 de mayo de 2013, un día, cuando el teatro de Валерий Гергиев, де Крюкру знаменитого на 60 лет.

400 комментариев

El número defficiencias que GlavgosExper-Tiz se encontró en el proyecto del arquitecto de Dominica Perre. El francés ido pasó por alto en la comptencia arquitectónica de fuertes Compettidores (Entre ellos: Эрик ван Эгерат, Ханс Холлиан, Арато Исодзаки) и заключительный контракт с Мариинским, который оценивается в 20 миллионов евро.Después de 5 años, fue excluado, pero el Director Adjunto de su Oficina en Rusia Людмила Лихачева cree que el proyecto no le gustó Gergiev de inmediato, como el propio arquitecto: «Dos estrellas no install de acuerdo». Según otros Expertos, PERRA advirtió que debería contratar a los subcontratistas rusos corretos, pero él no lo hizo. Pero en su proyecto logró demoler todo el trimestre, включая una escuela y un DC constructivista nombrado después del primer plan quinquenal.

80 метров

La longitud total de la nueva escena es en realidad el tamaño del campo de fútbol.Para el otro hay tres espacios: la escena main, el Ariersten y la escena del ensayo. Están separados por cortinas impermeables sonoras. En conscuencia, mientras que una actación va, puede montar el paisaje al siguiente y ensayar el tercero. Se volverá realmente important en tres años, cuando la etapa primary de Mariinsky se cerrará sobre la reconstrucción y todas las óperas y balletas solo se pondrán en la nueva etapa.

Diamond y Schmitt.

Según la expresión de Валерий Гергиев, «Nuestra varita de corte».Parece que no es demasiado ambicioso Oficina de Arquitectos de Diamond Diamond Schmitt, especializada en un vidrio funcional paralelepípedo. Desde Perro, decidió Abandonar el relleno: pisos subterráneos, lobby, atrio, planificación general y una nueva tierna anunciada a la decoración de la fachada. Fue ganado por la Oficina de Diseño de St. Petersburgo de estructuras de gran altitud y subterránea creadas en esta ocasión, y los canadienses actaron como consultores en el Удобное русское слово condiciones.Aunque el Proyecto de la Oficina resultó ser el más caro (alrededor de 155 долларов в метро cuadrado contra el Precio ruso medio 50 долларов в метро), pero la fachada no dijo buena palabra Ninguno de los críticos arquitectónicos o ciudadanos enojados enojad ejecución y la comunicación con Smolny resultó ser más importante. Miembro de la Comisión de Tiernos, el Rector del Marha Дмитрий Швидковский dijo que tenía canadienses para tales tesis Se sentiría удовлетворительно. Una carrera de la Oficina de Diseño fue a la montaña: también ganaron las ofertas para la reconstrucción de BDT y el Conservatorio, участник в строительстве дель Centro Lakhta и el estadio Zenit-Arena.

Зал

Hecho en forma de una sala de herradura para 2000 asientos, espacio racional sin decoraciones innecesarias. Нет сена «lugares ciegos», toda la escena es visible incluso con la mayor punto álgido. Las paredes están separadas por paneles de yeso acústicos especiales, los niveles están separados por paneles de haya y roble, sillas grises, fáciles de usar, aquí, en realidad, y eso es todo. Además de la sala Principal, existen sitios de pepas, pases, para conciertos de cámara, conferencias y Expiciones.En el verano, prometen usar la carrera de terreno en el techo, pero parece ser admirado a la urgencia, parece que no está en fila.

Макдональдс

Uno de los apodos populares del teatro, entre otros, «Мариинская впадина», «Tienda de Департаменты -» Мариинский «,» Магазининка «. Директор Эрмитажа Михаил Пиотровский llamó al edificio» error de planificación de la ciudad «.

«Bolsas con basura»

Пример и су манера es un proyecto espectacular de un nuevo Mariinsky, quien ofreció el arquitecto de Los Ángeles Eric Moss: volúmenes abstractos de vidrio mate.Se le ocurrió la expresión «Bolsas Abandonadas con Basura». Gergiev realmente le ha gustado el proyecto, pero las «bolsas» no cumplieron con las normas técnicas rusas, por lo tanto, en 2003 y decidieron declarar los malestinados Competicion internacional Grandes arquitectos (ver «400 комментариев»).

Ónix

Mineral en capas que ama usar hoteles asiáticos caros en el interior. En el vestíbulo del nuevo Mariinsky, los paneles gigantes de Onyx, destacados por LEDs desde el interior.Сегун Валерий Гергиев, gracias al resplandor amarillo, la fachada de cristal sin prevdentes jugará con colores completetamente Diferentes.


«Acústica muy viva»

La característica de las Capidades de sonido de la nueva escena, que dio a Valery Gergiev. De acuerdo con él pera prima Anna Netrebko y Maya Plisetskaya Bailarina, que cree que la sala de decoración de madera. buen sonido. Sin embargo, uno de los que visitaron la prueba acústica de los musicólogos, que pidió que no llamara su propio nombre, afirmaciones: «Encantado de la acústica, periodistas de publicaciones de noticias, que registraron todo lo que dijo Gergiev.Pero, por qué es bruscamente, suena bruscamente el famoso cobre de Mariinskaya, que es famoso por su sonido suave y redondeado? ¿Por qué el coro falla por qué el solista suena mejor desde las profundidades de la escena? «Лос-представительницы Мариинского театра, экспликант Que la sala también es una herramienta a la que todavía es necesaria para adaptarse».

Cambiar по сравнению с

Эль-Пуэнте, Аррохадо-А-Травес-дель-Канал-де-Ганчос Энтре-лос-Эдифисиос-Антигуос и Нуэвос-дель-Театро. Los más controvertidos elemento arquitectónicoAdemás, descansando en la pared sordada de los viejos Marinka: es imposible pasarlo.»La transición entre los dos edificios se descubrirá después de la reconstrucción del edificio histórico. Estaba en el proyecto en el proyecto, y Diamond Schmitt Architects no lo tenía. En la medida en edificio histórico Bajo la protecció sol, el permisaris la reconstrucción, es necesario desmontar la fachada «, explica la paradoja ingeniero jefe Nueva escena Михаил Новиков.

Хрусталь Сваровски.

Канделябры Сваровски украшают Царскую ложу на 30 лет и 6 способов работы: «Эмплеадос-дель-Театро» рассматривает эффект «Гермоса Роя Мотылькова».Las perlas de cristal están iluminadas y el vestíbulo del teatro. В целом, pensando en el juego de reflexiones, los arquitectos no se cuidaron de las damas, lo que selevará desde el vestíbulo hasta el segundo piso: la escalera es transparent.


Edificio

Según NTV, общее новое моделирование — KB de estructuras de gran altitud y subterránea, sereó en San Petersburgo hace solo dos años.Según la Oficina, более 20 городских сооружений. Se dedica a la construcción de Complejos de Hoteles y Restaurantes multifuncionales de gran altitud. Sin embargo, la administración de la Oficina se negó a nombrar las direcciones específicas de los proyectos ya realizados. Se sabe que el costo del contrato para la segunda etapa de Mariinsky es de 320 millones de rublos.

Ноты

Cronología de eventos

  • 14.07.2008. Las autoridades federales parecen ser rechazadas por el proyecto de las cúpulas de Mariinsky-2 debido a los grandes issuesas con su creación, a pesar del hecho de que la creación de Dominic Pera ya ha recibido 7.5 миллионов евро (общая стоимость Contrato 20 миллионов евро).
  • 04.08.2008. ОАО «Дженерал Строительная Корпорация» дель 4 мая, el comienzo del trabajo en el sitio de construcción de la segunda escena del Teatro Mariinsky en San Petersburgo, en un nuevo esquema tecnológico integral, ahora cuando se erige el objeto, en special, la «Muro en el suelo» y «de arriba abajo. Las nuevas soluciones fueron disñadas específicamente para la implementationación de este proyecto.
  • 26.09.2008. La Dirección Noroeste de Construcción, Reconstrucción y Restauración resumió la subasta para llevar a cabo el trabajo en el dispositivo de fijación del pozo para la construcción de la parte subterránea del edificio de la segundatro escena del teles. El ganador fue Ojsc General Construction Corporation. El trabajo para fortalecer el PIT se completetará antes del 1 de diciembre.

Dentro de los dos meses, 2278 Wells se activarán en la cancha, 2190 de ellos Cemento.Por lo tanto, se creará una construcción fija, que apoyará el pozo y los edificios alrededor del sitio de construcción. Esta tecnología se llama «Redondeo de jet» (цемент кон inyección de tinta). El costo del pedido es de 450 millones de rublos.

  • 25.02.2009. Los constructores vierten paredes permanentes del primer piso del futuro teatro. Todo lo que sucedió en la instalación antes, se llamó el processso tecnológico (se fortaleció el suelo, se formó la base).

Según él, en el proyecto inicial, que ganó en la comptencia en G., hubo muchas soluciones innovadoras, «pero después de un análisis cuidadoso, que se celebró durante 3 años, resultó que se admitieron casi 4 cien errores técnicos.» Como resultado, se terminó el contrato, los derechos de autor se oñearán fue para refinar el proyecto. Solo en la ciudad, después de la aprobación de StateExpertiza, comenzó el trabajo de construcción y instalación a gran escala.

  • 28/07/2009 La Comisión de Competencia eligió una compañía que recibirá un contrato estatal para el fashadas, techos e interiores de la segunda escena del Teatro Mariinsky.Эль-Петербург Ojsc «KB de instalaciones de alto nivel y subterráneo» (VIPs) ganó.

VIP-персоны на конкурсе Diamond & Schmitt Architects и на уровне компетенции, в компании с совокупным объемом 9,5 месяцев и 300 миллионов рублей.

Ноты

Enlaces

  • «Los Checks revelaron una violación: no compramos las botas a nuestro geólogo»
  • La cúpula se redujo al Pit // Kommersant el periódico No. 74 (3891) от 04.05.2008
  • История балета Мариинского театра в жанре «Tres siglos de San Petersburgo Ballet»

выше

Error de citación para una etiqueta existente Sin etiqueta apropiada

Fundación Wikimedia.2010.

  • Мариинский, Евгений Пахомович
  • Religión tradicional mari

Mira lo que es «Мариинский театр (Вторая сцена)» en otros diccionarios:

    La segunda escena del Teatro Mariinsky. — Este artículo debe ser completetamente reescrito. En la página de Discusión puede haber una explicación … Википедия

    Театр Мариинский — Координаты: 59 ° 55’32 «с. Ш. 30 ° 17’46» en. d. / 59.
    6 ° С.ш. 30,296111 ° С. D. … википедия

    Estado académico de Teatro Mariinsky

    Estado Académico Mariinsky Teatro (San Petersburgo) — Uno de los teatros más viejos Rusia estatal académico Teatro Mariinsky Él lidera su Historia desde 1783, cuando se emitió un декрето el 12 de julio gulio gulio gulio gulio de la de la de la teatro y la música, y el 5 de octubre … … Newsmakers de enciclopedia

    Мариинский 3. — Apertura Sala de conciertos El teatro Mariinsky se ha convertido en otro.fecha Mongativa en Historia teatro ruso. Este es el único complejo de conciertos teatrales en Rusia. nivel más altoincorporado de acuerdo con logros modernos … … Википедия

    Театр *

    Teatro — I. Teatro en los griegos y romanos (θέατρον) como estructura especial adapada для драматических представлений, recibió el dispositivo correo por primera vez en los antiguos griegos; En características esenciales, se desempeñó como muestra para el teatro romano; Muchos… … Diccionario Enciclopédico F. Brockhaus y I.A. Ефрон

    Театр Кирова. — Las coordenadas del objeto: 59.
    6, 30.29611159 ° 55’32 «p. Sh. 30 ° 17’46» en. ре. / … Википедия

    Академический театр Ленинграда и балет. С. М. Киров — Las coordenadas del objeto: 59.
    6, 30.29611159 ° 55’32 «p. Sh. 30 ° 17’46» en. ре. / … Википедия

    Ленинградский театр оперы и балета — Nombre académico. С. М. Киров, uno de los más antiguos y más grandes.teatros musicales URSS. Posee un papel destacado en el desarrollo de la ópera rusa y el arte de ballet. La Historia del Teatro Conduce Desde 1783, cuando la piedra se inauguró en San Petersburgo … … … Большая энциклопедия советской


Edificio de teatro в 2014 г.
Nombres anteriores Театр Государственного Приморского театра оперы и балета
Типо театра. музыкальный
Basado Аньо 2013
Géneros Опера, Балет, Консьерто
Edificio de teatro
Ubicación Владивосток.Владивосток.
La dirección ул. ФАСТОВСКАЯ, 20.
Teléfono +7 (423) 240-60-60
43 ° 06’03 с. ш. 131 ° 53’52 «ru. D. H.GRAMO.IO.L.
Edificio -Анно 2013
Capacidad 1390 лугарес (большая площадь), 312 азиентос (салон пекеньо)
Гиа
Официна Театр Мариинский
Директор Анна Касаткина
Художественный директор Валерий Гергиев
Директор реал Павел Свелков
Jefe de ballet Эльдар Алиев
Джефе Чормейстер Лариса Швейковская
Jefe de Artista ПЕТ ОКУНЕВ
Веб-сайт Официальный сайт
Escena costera del Teatro Mariinsky en Wikisklad

Escena costera del Teatro Mariinsky (hasta el 1 de enero de 2016 — Teatro State Primorsky Opera y Ballet ) — Театр оперы и балета во Владивостоке.Abierto el 18 октября 2013 г.

Descripción [ | ]

El teatro está deacuerdo de acuerdo con el teatro de la ópera en Koane. Al Crear interiores y equipos, se utilizó un proyecto acústico detallado. Los bolsillos de escena grandes le permissionen montar el paisaje en paralelo del curso del rendimiento. Según los Expertos, el teatro entró en los diez primeros. Los Mejores Salones Rusia. Школа дизайна АО ТПИ «ОМБРЕЖДАНПРОЕКТ».

El teatro es único no solo en términos de especialistas creativos y tecnicos [ ], pero también por equipamiento técnico.Hay tres pisos subterráneos (dos técnicos) y siete pisos sobre el suelo en el edificio. 14 восхождений, включая души. El teatro tiene 20 номеров Grimy (artísticas) для 2 человек, 4 и 10 человек. Durante la construcción del teatro, también se tuvieron en cuenta las necesidades de los espectadores con habilidades físicas limitadas: hay ascensores especiales para sillas de ruedas, rampas y congresos.

Salón grande hecho en forma de herradura; Su Capacidad a la carga máxima es de 1356 asientos.Escena grande Está Disñado para que el espacio no juego detrás de la escena matching con él en el área (ancho de 18 m, profundidad de 12 m).

Los conciertos se llevan a cabo en la pequeña sala. Música de cámara Y pequeña actaciones de balletTambién eso es buen Patio de recreo Para formar Seminarios y Clases magistrales. La Capacidad máxima de esta sala es de 305 asientos. Una característica de una pequeña escena es la capacityad de alinear el nivel de parquet con un nivel de escena.Así, con la ayuda de estructuras móviles, el parquet se convierte en uno con la escena.

Los Expertos de Japón (в частности, Yamaha) и Corea del Sur llegaron a probar conciertos y audiciones. Para una mejor distribución del sonido en los pasillos en la construcción del teatro, los materiales naturales que hacen que el sonido sea más voluminoso y complete. Por ejemplo, un techo suspendido de madera se realiza con un mínimo de metal, todos los demás materiales exclusivamente origen natural.El techo en sí está unido a los chicos. También en los pasillos hay paneles especiales que Absorten el sonido y disipenlo a lo largo del espacio.

Compañía [ | ]

Las compañías de teatro trabajan en escenas grandes y pequeñas. El gran salón del teatro está disñado para una ópera a gran escala y actaciones de ballet, conciertos música sinfónicaTanto para toda la Orquesta como en solistas. De los acontecimientos que ya han pasado en seis meses, puede observar la producción de la ópera «Eugene Onegin», el concierto de la ópera «Eugene Onegin», el concierto de de la ópera «Eugene Onegin», el concierto de de la ópera «Eugene Onegin», el concierto de de la ópera «Eugene Onegin», el concierto de de la ópera «Eugene Onegin», el concierto de de la ópera «Eugene Onegin», el concierto de de la ópera «Eugene Onegin», el concierto de de la ópera «Eugene Onegin», el concierto de de la ópera «Eugene Onegin», el concierto de de la ópera «Eugene Onegin», el concierto de de la ópera «Eugene Onegin», el concierto de Denis Matsueva con la orquesta de la ópera y el teatro de ballet de Primorsky, el concierto de los solistas de San Petersburger Международный Дом музыки, el estreno de Ballet Decimocuarto del mundo.

Художники-дель-Театро Приморский — это место для проживания в регионе с серией событий. En primer lugar, esta es la formulación de la ópera «Евгений Онегин». Como parte del Festival de Música «Puentes de Cultura: San Petersburgo — Владивосток» se celebró estreno mundial del Ballet «Decimocuarto» a la música

Nová marinka z vnútra Ako je nové divadlo usporiadané a prečo je. Najasnejšie rámy otvorenia Mariinsky divadla

V Mariinskom divadle sme spravidla 1-2 krát ročne talianske operácie.Премьера оперы Джузеппе Верди «Sicílsky večer» (I Vespri Siciliani) v апреля 2017.

Keďže nová scéna Mariins отворила, padneme na vystúpenia výlučne na to. Hostia mesta, pravdepodobne, sú zaujímavejšie navštíviť Historickú scénu, ale my, ako stálych obyvateľov teraz ako nová scéna. Pod ma môjho názoru je hala určená pre publikum oveľa pohodlnejšie: v pariteľa z prvých riadkov k druhej hladké zdvíhanie A kreslá sa nachádzajú v šachovnom poradí. Takže aj keď sedíte vysoký ľudiaVšetko bude úplne viditeľné.V Historickej fáze je veľmi ažké pohodlne sedieť v Benoire, Belfare a na miestach, ktoré sú odstránené z centra a sú bližšie k scéne. Stopky by nemali byť schopní sedieť v zime. Veľmi unavený krk, keď vyzeráte o niekoľko hodín jedným spôsobom. Na novej scéne kresla sa nasadzuje smerom k scéne, každý nasledujúci riadok je vyšší ako druhý a je v kontrolnom poradí. Preto môžete mať takmer všetky miesta.

Zvyčajne si kúpim vstupenky online. Existuje možnosť zvýšiť cenu a umiestnenie, aby boli optimálne.Moje obľúbené miesta sú Paramentné 22 rady stredu (nikto sedí na chrbte, len udia v Benoire v slušnej vzdialenosti). Zvyčajne sú tieto miesta mierne lacnejšie ako v pariteľa ako celok a pohľad a akustika sú krásne. Stále sme radi bočné sedadlá 1-3 26-28 v 19. riadku.

Pred 15 široká pasáž a sledova celkom pohodlné.

Ak sú ceny za tieto vstupenky hryzení, zvyčajne berieme BENOOP 3 Series vesmíru 1-2.


V-диаграмма, которая была сделана приамо на сцену, а также в скуточности ближнего центра.



Zvyčajne je to práve pre tieto miesta, cena je nižšia na dobrej lokalite a preskúmaní. A zvyčajne prevádzkujú špeciály.

O premiére sicílskeho večera. V pôvodnej verzii sa akcia prebieha v Palerme 1282 a skrútené okolo povstania Sicílčanov proti orgánom Francúzov. Во vyhlásení Mariinsky divadle, akcia bola v roku 1920 prevedená do New Yorku počas suchého zákona a talianskeho mafiosi (rovnaká Sicilians) v Amerike. Na Palermo sa vzťahuje len na meno reštaurácie, v ktorej sa akcia uskutočňuje.Výroba sa teda ukázala byť zrozumiteľnejšia pre širokú verejnosť. Красна сцена, костюмы, динамика и велосипед. Pod ma môjho názoru je zábavnejšia zábava, než sa dotýka umenia. Але во всеобъектности в пачило.


Медовый оникс Марини-2

Валерий Гергиев: «Ччели смэ выбранную скуточную дивадельну štvrť!»


Два абсолютных контраста будовых United spoločný názov «», Ako keby dvaja bratia, najstarší a mladší, s rozdielom 230 rokov, dnes veľmi blízko, drží ruku skleneného mosta.10 роковых выставок и 22 милиардов рубля — так инкарновый новый jedinečný projekt. Маэстро Гергиев, спокойный со своим мозгом, в действующем приправе на объявляющую новую сцену 2. Мая во свой век народа.

Architektonické riešenie

Jeho výročie, 60 rokov, Valery Gergiev, umelecký riaditeľ Mariinsky divadlo, ktorého generálnym partnerom je VTB Bank, akceptovaná skutočnými milencami ich prípadu, sa oslavuje na tech pódiu — modern névúd-fázu.

«Chceli sme stavať nielen nové divadlo .. Naša úloha je veľa globálnej — skutočná divadelná štvrtina! Zdá sa mi, že táto myšlienka úplne uspela! Валерий Гергиев по аккуратному тесту на новый стиль, кде са назвали новинаром, абы жднотили к значению звука и внуторну декорациу дивадла.

V skutočnosti, s architektmi a staviteľmi, Mariinsky sa najočakáva. Tento projekt bol rád, ale nebolo to životaschopné, потом pôvodne schválený koncepcia v tvare kopule sa zdala príliš vyprážaná preistorickú časť mesta.Nakoniec, kanadský Jack Diamond bol pozvaný — talentovaný špecialista, na ktorého účtu svetoznáme budovy, ako je napríklad Sydney Harmann Hall vo Washington, Koncertná sála «House Symphonyvania» v Montreale, Centre pre výkómen výkmenia «Таймс Рока» — Торонте и много людей. Mimochodom, сполупакованный диамантом Валерия Абисаловича. «Videl som túto miestnosť a ohromil som! Chcem povedať, že teraz je uvažovaný moderný model Dizajn divadelné sály.Лен si представитель, z roku 2000 je menej ako štvrtina na usadzovanie z scény vo vzdialenosti viac ako 30 metrov. To dáva účinok súčasného zapojenia publika do akcie štádia. A na akomkoľvek mieste, diváka nemá žiadne rušenie vo vízii scény. A v nás v mnohých divadlách predávajú aj takéto vstupenky, odkiaľ nie je vôbec viditeľný! V novej Markenke nebude taká vec — všetko publikum budú спокойный! «- Повье Валерий Гергиев.

A skutočne, novinári, počas akustického testu, pohybujúce sa okolo haly z jedného mäkkého talianskeho sedadla do druhého, z parkiet na balkón, jednomyseľne potvrdený — scéna je viditeľná viditeľná viditeľná.

Pre stavebné lesy

В ул.Petersburgu je tak Historicky vyvinuté, že klasické budovy, ktoré tvoria väčšinu architektúry mesta, pozostávajú z troch hlavných zložiek: kameňa alebo tehlová základňa troch až šístšich poschod; Vertikálne proporcie с правовыми открытыми окнами и určitým uľahčením fasády во форме широкие колонны, porticesorov cez vchody, ako aj kovové strechy с мансардовыми прямиками, в которых есть потоки с мансардовыми прямиками. Poštové rozhodnutie Mariinsky-2 je len moderná интерпретация Jedná sa o tieto zložky: каменная закладка с высотой приближения 5-6, поднятая с вертикальными окнами, открытыми окнами, открытыми классическими окнами.

Obrovské sklenené okná majú svoj vlastný nápad — keď stojíte v foyer divadla, priestor rozširuje a celá ulica otvára, presnejšie, je to tiež pocit, ako keby ste sa stali súčasť. Sledujete všetko, čo sa deje mimo okna, vidíte okoloidúcich na ulici, a oni sú a čo sa deje v foyer divadla. Vnútorná dekorácia je jedinečná svojou vlastnou cestou. Je to časť externého dizajnu. Фойе zdobený medenými ONYX panelmi. Tento kameň bol špecificky zakúpený v Iráne, priniesol do St.Petersburg, kde úhľadne videl na doskách a brúsení. Celková plocha dekorácie je približne 4 000 metrov štvorcových a výška najväčšieho samotného panelu je asi 12 metrov. Джек Даймонд поведал, že to bola taká farba, ktorá bola vybraná a materiál nie je náhodou — keď vo večerných hodinách pred výkonom v divadlom svetlom svetlo a prístrešky s medom na uliciach, divadlo zoudeski.

Акустицкий тест

Главноу прилежитосоу, в который больше новых зобъяране в новом Мариинском — држал аккустический тест в приэстранней визуальней на 2000 году.Udalosť má záujem veľký počet Médiá v skutočnosti čakajú na druhú Mariinku, vniknutiu «otvorenia desaročia» в Луноч.

Валерий Гергиев особенно повзбудил фрагменты из Чайковского оперства, Верди и Мусоргского. Z prvých poznámok to bolo jasné, že akustika je naozaj úžasná! A aj keď nie ste profesionál v tejto области, nie je možné poznamenať jedinečný zvuk — ako keby hudobníci hrali orchester jamya okolo teba. Architekt Diamond в рожоворе в рожоворе бол позорно на то, жэ на бол звук, кто бол в центре иего штруктуры — вж mадом на много звукове функцие, тот уникатне дивадло боло наврхнуте.

Riešenie väčšiny vizuálnej haly je založená na osvedčenej a spoľahlivej forme opera — tvarované podkovy. Avšak, je tu rozdiel — v Historické divadlo Refrakcia zvukov nízkej, strednej a high frekvencie sa uskutočnilo spravidla prostredníctvom klasických dekoratívnych prvkov — stĺpcov rôznejčój Современный эквивалент с большим разнообразием удобств. Modernizmus leží v osobitnej forme vydutia celej vizuálnej sály a najmä zadnej steny.Prírodná akustika sa vytvára pomocou gypsum steny ručná prácaVyrobené z pevných sadrových pásov rôznych rozmerov. Природос звук дава древне обклада с резонансным джедле а древо на поврхову uправу непришла в досках, л здравил са з днільнич кменов, čo je mimoriadne dôležitké pre.

В закрытом помещении

Квалита звуку бола спокойна с дирижентом сам а вячшина послучаков — выбравых критиков и новинаров, кэ отворила опона, неуверенная губка скени бола засяхнута — 80 метров! Backstage nového Mariinského je tiež výrazne odlišné od Historického divadla opery: technicky je to zázrak automatizácie s pokročilou výrobou, umeleckými a administratívne priestory.S konkrétnou pýchou povie Valery Gergiev o nových funkciách divadla — teraz, vďaka modernému technické vybavenie Scény, môžete dať aj najťažšie nastavenie scene. Ak už skôr pre zber a analýzu niektorých prvkov sceriu bolo potrebné stráviť až 5 dní, čo je dôvod, prečo sa vyskytla nútená prestávka v repertoári, potom tam nebude taká vec na novej. Marinka-2 будет грибным домом, который выйдет на максимальном расстоянии от majstrovských diel. «S súčasným technickým vybavením môžeme Смотреть RANO výkon Detia večer — Dat najviac scénograficky komplikovaná výroba» Súčasne, súčasne, zároveň на skúšobnej Scene, plnohodnotné skúšky może Byt v inštalačnej ЗОНЕ, dekorácie ďalšieho výkonu, v nákladnom нотный стан — načítanie alebo vykladanie inej scenérie.Plánuje sa tiež, že nové divadlo zabezpečí výrobu potrebného discoverára pre nové aj staré budovy.

Bolo to príjemne prekvapené a iné inovácie — napríklad samo-nahrávacie štúdio, do ktorých zvuk v reálnom čase padne zo scény. A dokonca aj televízne štúdio so schopnosťou vysielať akýkoľvek vo formáte HD.

Валерий Гергиев на розходе указывает новинку на этом звуковом поле перед звездными очками — сервисная часть с предпочтениями, скушобными словами, ходами и выборами. Všetko je považované za najmenšie veci: moderný dizajn, Nezávislý od akustického systému vo všetkých hál na skúšky, prírodné svetlo veľké okná.Miesta v novom divadle budú stačiť pre každého: celková plocha New Marinki — asi 80.000 metrov štvorcových. м, Эль Будова, Стой за Змиенку, Невизера Прилиш Обровске. V nových divadle, sedem nadzemných a troch podzemných podlaží. Okrem tohoto hlavná scéna Tam je skúšobná a ariarsen (zadný koniec Scény), skúšobné sály pre zbor, orchester, komorné plošiny v lobby, amfiteáter na streche. Вестибюль má špeciálny «roh», ktorý sa nazýva «komorný priestor», a tam, priamo na mnohých krokoch, может подать 300 диванов на počúvanie samostatného programu.A z podanej na streche amfiteátra sa otvorí nádherná panoráma Санкт-Петербург. Tento amfiteáter sa bude používať až 200 людских людских фестивалей «Hviezdy bielej noci».

Открытие Мариинский-2 солюбье, е буде стурац. Ильдар Абдразаков, Ольга Бородина, Пласидо Доминго, Анна Нетребко, Алексей Марков, Евгений Никитин, Рене Папе, Екатерина Семскек, Михаил Петренко, Сергей Семишкарь, Екатерина Контранско, Ульяна Лопаткина, Диана Вишнёва, Владимир Кашляров, Леонид Денавак, Леонид Шклявак. .Uskutočnia sa študenti ruskej baletnej akadémie. A I. Vaganosa, sólisti Akadémie mladých opera spevákov Mariinsky divadlo, Chora, detský zbor и Симфонический оркестр. Режиссер — Валерий Гергиев, oslavujúci tento rok 25. výročie vedenia divadla, riaditeľka riaditeľa koncertu — Василий Велхатов, riaditeľka umelca — Зиновий Марголин.

Suma, v ktorej nová cena scény (редизайн Veľké divadlo. Náklady 35.4 MIL-LIARDA). V roku 2006 bol nový Mariinek súbil, že bude súbil 5 rokov, rozpočet sa odhaduje na 9,5 miliardy a vysvetlil, že odmietnutie projektu architekta Dominic Perra, ktorý vymyslel na pokrytie divažlešlatá Fantastická.В следующий раз в Маринка отвара нескоро — 2. мая 2013, deň, keď Kryukru Divadlo Валерий Гергиев oslavuje svoje 60. výročie.

400 Комментарии

Почта недостатков, кто Главгосэкспер-Тиз находится в проекте архитектора Доминика Перре. Francúzi obídol v architektonickej súťaži silných konkurentov (medzi nimi — Eric Van Egerat, Hans Hans Hansan, Arato Isodzaki) и узаврел zmluvu s Mariinskym, ktorá sa odhaduje na 20 miliónov eur. Po 5 rokoch bol odstránený, ale zástupca riaditeľa svojej kancelárie v Rusku Lyudmila Likhacheva verí, že projekt sa mi nepáčil Gergiev okamžite, rovnako ako architekt sám: «Две дороги нес.»Podľa iných Expertov, Perra varovala, že by mal najať správnych ruských subdodávateľov, ale on. Ale na jeho projekte sa podarilo zbúrať celú štvrťrok — vrátane jednejovan šehočnéków p000 p0004.

80 метров

Celková dĺžka novej scény je vlastne veľkosť futbalového ihriska. Pre seba existujú tri priestory: hlavná scéna, ariersten a skúšobná scéna. Sú oddelené so zvukovými nepriepustnými záclonami. Preto, zatia čo jeden výkon ide, môžete namontovať sceriu na alšie a nacviči tretiu.Bude to naozaj dôležité za tri roky, keď sa hlavná fáza Mariinsky uzavrie na rekonštrukcii a všetky opery a balety budú len na novú etapu.

Бриллиант Шмитта.

Подня vyjadrenia Валерий Гергиев, «Naše prútené rezanie». Здесь вы найдете архитектурный бюро Diamond Schmitt Architects Bureau, специализирующееся на функциональном склоне Paralizácia. Z PERRO sa rozhodol ponecha nápl: podzemné podlahy, lobby, atrium, vseobecné plánovanie a nová ponuka oznámila dekorácii fasády.Чтобы больше выйти в Санкт-Петербург Дизайн рад с высокой надморской и подземными штруктурами вытворенными на все прилежит — это Канания конали акоконсультанти на подходной русской стране. Hoci projekt predsedníctva sa ukázal byť najdrahší (asi 155 USD за метр štvorcový proti strednej ruskej cene $ 50 за метр), ale fasáda nehovorila dobré slovo iadna z Architektonických kritikov k. Члены комиссии верейней суняже, ректор Марха Дмитрий Швидковского поведал, я канадский дипломат по делу Успокоиве.Kariéra dizajnu predsedníctva išla na horu: Tiež získali tenders na rekonštrukciu BDT a konzervatória, zúčastňovať sa na výstavbe centra mesta Lakhta and Štadion Zenit-Arena.

Аудитория

Vyrobené v tvare izby podkovy pre 2000 sedadiel — racionálny priestor bez zbytočných dekorácií. Neexistujú žiadne «slepé miesta» — celá scéna je viditeľná aj s najviac s najviac vysoký bod. Steny sú oddelené špeciálnymi akustickými sadrosovými panelmi, úrovňami sú oddelené panelmi z bukového a dubov, sivých stoličiek, ahko sa používa — tu, vlastne, a to je všetko.Okrem hlavnej sály sú stále stránky — pre komorné koncerty, prednášky a výstavy. V lete sľubujú, že používajú úvod na streche — ale zdá sa, že je obdivovaný k naliehavému, zdá sa, že nie je v rade.

Макдональдс

Jeden z ľudových prezývok divadla, okrem iného — «Мариинская впадина», «общий дом -« Мариинский »,« Магазининка ». Riaditeľ Hermitage Михаил Пиотровский назвал будову« Chyba plánovania mesta ».

«Ташки с одпадками»

Првым и властным спонсором нового Мариинского проекта, архитектор из Лос-Анджелеса Эрик Мосс — абстрактные объекты на матовой поверхности.Prišiel s výrazom «opustené tašky s odpadom». Gergiev sa naozaj páčil projekt, ale «tašky» nespĺňali ruské technické normy, preto v roku 2003 a rozhodli sa vyhlásiť chorých medzinárodná súaž Veľké architekti (pozri «400 komentárov»).

Оникс

Vrstvený minerál, ktorý miluje používať drahé ázijské hotely v interiéri. Во фойе нового Мариинского театра, обрие Onyx panely, zvýraznené LED diódami zvnútra. Подня Валерий Гергиев, vaka žltej žiarej, nebude bezprecedentná sklenená fasáda hrať s úplne inými farbami.


«Veľmi živá akustika»

Charakteristika zvukových schopností novej scény, ktoré Valery Gergiev dal. Слушай его им оперную приму Анну Нетребко и балерину Майи Плисацкой, которая верна, že древена декоративна хала — sľub dobrý zvuk. Avšak, Jeden г Tych, ktorí navštívili akustickú skúšku hudobníkov, ktorí požiadali, абы nazývali vlastné мене, tvrdí, «potešený г akustiky, novinárov spravodajských publikácií, ktorí zaznamenali všetko, čo Гергиев поведал.Ale prečo je to ostro, hrubo znie slávnu medi Mariinskaya, ktorá je známa svojím mäkkým a zaobleným zvukom? Prečo zbor zlyhá, prečo sólista znie lepšie z hlbín scény? «Zástupcovia Mariinsky vysvetľujú, že hala je tiež nástrojom, ktorým je stále porebné prispôsobiť.

Препните на стене

Most, hodený cez háčikový kanál medzi starými a novými budovami divadla. Najkontroverznejšie architektonický prvok, Okrem toho, odpočívať v hluchej stene starej marinky: nie je možné prejsť.»Prechod medzi týmito dvoma budovami bude objavený po rekonštrukcii Historickej budovy. Bol v projekte v projekte a Diamond Schmitt Architects to nemali. hlavný inžinier Nová scéna Михаил Новиков.

Хрусталь Сваровски.

Jeden z lustre «Swarovski» zdobí carist Lodge на 30 минут и 6 предыдущих режимов: Zamestnanci divadiel zvažujú najkrajšíúčinok «Roy MotyLKOV».Kryštálové korálky sú osvetlené a foyer divadla. Všeobecne platí, že myslenie hry odrazov, architekti sa nestarali o dámy, ktoré sa zvýšia z foyer do druhého poschodia: schodisko je transparentné.


Будование

Подня НТВ бол новый верхний модель — KB высоко надморской высоты и подземный конец — бол vytvorený в Санкт-Петербурге лен перед двумя рокми. Poda predsedníctva teraz фундука во виац ако 20 mestských zariadeniach.Zaoberá sa výstavbou multifunkčných hotelových и rezidenčných komplexov s vysokou nadmorskou výškou. Riadenie predsedníctva však odmietol pomenovať osobitné adresy už vykonaných projektov. Je známe, že náklady na zmluvu na druhú etapu Mariinského sú 320 miliónov rubľov.

Poznámky

Хронология удаленности

  • 14.07.2008. Zdá sa, že Federálne orgány sa zdajú byť odmietnutý projektom Domov Mariinsky-2 kvôli veľkým problémom so svojím stvorením, napriek Tomu, že vytvorenie plaid Dominic Perra užómónáléva 7,5.
  • 04.08.2008. ОАО «Корпорация» Всякая ставка «, ул. Понделка, 4. августа, зачеток праце на ставениску другой сцены Мариинский дивизион в Санкт-Петербурге о новом комплексном технологическом комплексе, тераз, кеď объект поставки» Нового солнца «,» riešenia boli navrhnuté špeciálne pre Implementáciu tohto projektu.
  • 26.09.2008. Severozápadné riaditeľstvo pre výstavbu, rekonštrukciu a rekonštrukciu zhrnul aukciu vykonávať prácu na upevňovacom zariadení jamy na výstavbu podzemnej časti budovy druhej sc.Víťazom bola Všeobecná stavebná spoločnosť OAO. Práca na posilnenie jamy bude dokončená do 1. decembra.

Do dvoch mesiacov bude 2278 studní spustiť na súd, 2190 z nich цемент. Vytvorí sa teda pevná konštrukcia, ktorá bude podporovať jamy a budovy okolo staveniska. Táto technológia sa nazýva «prúdové zaoblenie» (струйный цемент). Náklady na objednávku sú 450 miliónov rubľov.

  • 25.02.2009. Stavitelia naliať steny trvalých návrhov prvého poschodia budúceho divadla.Все, что вам нужно, чтобы сделать это раньше, и вы назвали технологический процесс (pôda bola posilnená, vytvorila sa základ).

Podľa neho v počiatočnom projekte, ktorý vyhral v súťaži v G., bolo mnoho inovatívnych riešení, «ale po dôkladnej analýze, ktorá sa konala 3 roky, ukázalo tázło zo prij. zmluva ukončená, autorské práva sú vykúpené, a alší rok šiel na projekt. Začal len v meste, po schválení statexperiza, plnohodnotné stavebné a montážne práce.

  • 28/07/2009 Комиссия по оказанию медицинской помощи с выбранной сполочностью, которая находится на расстоянии вытянутой руки о дизайне фасада, занимается дизайном интерьера другой сцены Мариинского театра. Петербургское ОАО «KB výškových a podzemných zariadení» (VIP) выхрал.

VIP-презентация в доме Diamond & Schmitt Architects в зоне, где находится лучше всего 9,5 месяца и 300 миллионов рублей.

Poznámky

Spojenie

  • «Kontroly odhalili jedno porušenie: Kúpili sme topánky našim geológovi»
  • Dóm bola znížená na pit // komersantu novín č.74 (3891) 04.05.2008
  • História baletu Mariinsky divadla v knihe «Tri storočia Balet St.Petersburg»

позри теж

Citácia Citácia pre existujúcu značku Žiadna vhodná značka

Nadácia Wikimedia. 2010.

  • Мариинский, Евгений Пахомович
  • Традиционное марийское наблюдение

Sledujte, čo je «Mariinsky divadlo (druhá scéna)» v iných slovníkoch:

    Другая сцена Mariinsky divadla — Tento článok musí byť úplne preracovaný.На дисковой строчке може существует высветление … Википедия

    Дивадло Мариинский — Сураднице: 59 ° 55’32 «p. Sh. 30 ° 17’46» v. d. / 59,
    6 ° С. ш. 30,296111 ° С. D. … Википедия

    Štátne akademické Mariinsky divadlo

    Štátne akademické Mariinsky divadlo (Petrohrad) — Jeden z najstaršie divadlá Rusko Štátne akademické Divadlo Mariinsky Vedie svoju históriu od roku 1783, keď bola vyladenáváláška, 5, najbola vyhládenáška, 5.októbra … … Encyklopédia Newsmakers

    Мариинский 3. — отворение Концертна сала Мариинский дивизион в стали ином узнаваемом месте в истории русского дивизиона. Toto je jediný divadelný koncert v Rusku najvyššia úroveňv súlade s moderné úspechy … … Wikipédia

    Дивадло *

    Divadlo — I. Divadlo v Grékoch a Rimanoch (θέατρον), также известная как специальная постановка, специальная предварительная драматическая репрезентация, первая попытка постановки прямого взгляда в старое время; V základných funkciách slúžil ako vzorka pre rímske divadlo; Veľa… … Энциклопедический словарь F. Brockhaus a I.A. Ефрон

    Кирова дивадло. — Súradnice objektu: 59,
    6, 30,29611159 ° 55’32 «p. Sh. 30 ° 17’46» v. d. / … Википедия

    Ленинградский государственный академический театр оперы и балета. С. М. Киров — Súradnice objektu: 59,
    6, 30,29611159 ° 55’32 «p. Sh. 30 ° 17’46» v. d. / … Википедия

    Ленинградская опера, балетное дивадло — Akademické meno. С. М. Киров, jeden z najstarších a najväčších hudobné divadlá ZSSR.Vlastní vynikajúcu úlohu vo vývoji ruskej opery a baletu umenia. História divadla vedie z roku 1783, keď kameň otvoril v Petrohrade … … … … Veľký sovietska encyklopédia


Диваделна будова в рок 2014
Bývalé mená Štát Primorsky opery a baletné divadlo
Тип divadla человек
Заложены Рок 2013
Шанре Опера, балет, концерт
Divadelná budova
Miesto Владивосток.Владивосток.
Адрес ул. Фастовская, 20.
Телефон +7 (423) 240-60-60
43 ° 06’03 «с. Ш. 131 ° 53’52» v. d. H.G.JaO.L.
Будание -Задняя 2013
Капачита 1390 мист (veľká sála), 312 sedadiel (malá sála)
Príručka
Kancelária Дивадло Мариинский
Riaditeľ Анна Касаткина
Умелецкий ряд Валерий Гергиев
Главный управляющий Павел Свелков
Главный балетмастер АЛИЕВ ЭЛДАР
Hlavný chormiér Лариса Швейковская
Hlavný umelec Петр окунев
Internetová stránka Oficiálna stránka
Prímorská scéna Mariinsky divadla na Wikisklad

Prímorská scéna Mariinského divadla (do 1.январь 2016 — Штат Приморский оперный театр и балетное судно ) — Опера на балетном дивизионе во Владивостоке. Otvorené 18. októbra 2013.

Popis [ | ]

Divadlo je navrhnuté poda operačného divadla v Koane. При отображении интерьеров и зарабатывании на použil podrobný akustický projekt. Veľké vrecká scény vám umožňujú pripojiť sceriu paralelne priebeh výkonu. Pod oda odborníkov, divadlo vstúpilo do top desiatich najlepšie haly Rusko. Диваделна будова наврхла АО ТПИ «ОМБРЕЖДАНПЕКТ».

Divadlo je jedinečné nielen z hľadiska tvorivých a technických špecialistov [ ], а также технический выбор. Tam sú tri podzemné (два technické) и sedem nadzemných poschodí v budove. 14 výťahov, vrátane dvoch nákladov. Divadlo má 20 grimmy (umelecké) izby určené pre 2, 4 a 10 udí. Počas výstavby divadla boli zohadnené aj potreby divákov s obmedzenými fyzickými schopnosťami: Existujú špeciálne výťahy pre invalidné vozíky, rampy a kongresy.

Veľká hala vo forme podkovy; Jeho kapacita pri maximálnom zaažení je 1 356 sedadiel.Veľká scéna Je navrhnutý tak, aby s non-herným priestorom za scénou sa s ním zhodoval v area (šírka 18 m, hĺbka 12 m).

Концерты в маленьком городке с видом на город Малые балетные представленияТиеж в добре их риско Pre školiace семинары в магистерских испытаниях. Maximálna kapacita tejto izby je 305 miest. Funkcia Malej scény je schopnosť zosúladiť úroveň parkiet s úrovňou scény. S pomocou mobilných konštrukcií sa teda parkety stáva scénou.

Odborníci z Japonska (najmä z Yamaha) и Южная Корея пришли на тестирование концертов и конкурсов.Pre lepšiu distribúciu zvuku v sálach v konštrukcii divadla, prírodné materiály, ktoré robia zvuk, sú viac objemnejšie a dokončené. Напечатаны старые приостановленные стропы с минимальным доступом с минимальным размещением, все оставшиеся материалы доступны только на одном из проводов……………………………………………. .. Samotný strop je pripojený k chlapcom. Aj v halách sú špeciálne panely, ktoré absbujú zvuk a rozptýlite ho po celom priestore.

Sťahovať sa [ | ]

Divadelné súbory pracujú na veľkých a malých scénach. Veľký salónik divadla je určený pre rozsiahlu operu a baletné predstavenia, Koncerty symfonická hudbaPre celý orchestru a sólisti.Вы можете, кто у вас пресли за последние месяцы, можете выйти на новый уровень оперы «Евгений Онегин», концерт Дениса Мацуева с оркестром Приморского театра и балетного дивизиона, концерт на территории Петропавловской городской железной дороги.

Umelci Primorského divadla už predložili obyvateľom regiónu rad udalostí. По прве, все формулы оперы «Евгений Онегин». Также есть художественный фестиваль «Мосты культуры: Санкт-Петербург — Владивосток» на световой премьере балета «štrnásteho» на худбу

Motorni oper pevačica.Владимир Маторин

Glas koji je osvojio svijet

S jednim od najboljih basa svijeta, učitelj Rati, narodni umjetnik Rusije, Владимира Мародина и njegove supruge, muzičar Svetlane Mororina, судбина ми Je dovela на međunarodni telekinofor «zajednoor». Ovaj bračni par nemoguće je da se zaljubljuje: talenat i razmjera ličnosti kriminalca, njegov ogroman smisao za humor i enciklopedičnost znanja savršeno se slažu zajednoional sajednoional ljemijnomvetomi profvomvetom, suptiliscizcizcizcizcizcizcizcz.Дайте у ово ньихове колосальне перформанс, бескомпромиссно у раду и дубоку меđусобну нежность — и добьетесь этого найпопулярного портрета дивног креативного и породичного дуэта.

— Владимир Анатолиевич, teško je zamisliti: 25 godina na mestu Boljševog kazališta … publika Engleske, Italija, Francuska, Belgija, Holandija, Nemačka, Španija, Švicarska, Grčke, Kija, Južan, Japan, Mongol. , Новая Зеландия, Кипар. Патриарх Алексий II počastvovao je časnici pisanjem pregovora vašem CD-u «pjevanje ruske pravoslavne crkve».Патриарх Кирилл додиелио вас его налогом Даниэла Москва за добротворне концерт у манастиру Новодевичий. Ви стэ Кавалер налога «за заслуга за отходбину» IV и III степени. Како это годило да е джечак, чие е д еетинство и млади прошао у войним градова дальэко од столица, догагао такве незамисивы музичке визине?

— Za sve zakone logike, stvarno sam morao postati vojska, a ne pjevačica. Praded je bio kompletan kavalir Svetog Georga, za koji je primljeni plemstvo. Obojica mog djeda za vojnu zaslugu dodijeljeni su narudžbe Lenjina.Tata jeiplomirao na Dzerhinskoj akademiji i služio u vojnim snagama iz vazduha. I iako je sve moje djetinjstvo prošlo u vojnim gradovima, ali i dalje sam se uspio roditi u Moskvi, na Tverskuji. Яйца окольность, првих педесет година живота белая я изузетно поносна. Jer u boljšem pozorištu ne postoje solisti rođeni u Moskvi. Шаляпин и стиль из Казаны, Яко и студия в Тифлису, Незджанову — из Одесе, Собинов — из Саратова. Ovi «dijamanti» су пролазили у cijeloj земли.

Како я мой отца имао низ звезды на потрази, наша породица я уклонена из центра — у Балашиху, Ногинск, Тверь.Али sjetio sam se trenutka kada je moj najmlađi brat kupio klavir, jer se nisam učinio na klaviru. Očigledno, iz istog razloga, oženio sam se pijanista: uvijek je doživio sveto staklo prije onih koji mogu igrati na toolu.

— Pa, da li se sećate svog prvog kontakta sa «živahnom» muzikom?

«Sjećam se da je dječak iz susjednog ulaza pozvan u posjet i zamolio majku da nešto igra. Zvučao je» ples malih labuda «, a onda sam razmišljao sa divljenjem nekoliko dana:» majka je «9000 mojka!

— А «подвизи» школьных годов дого- дио се у вашей биографии?

— О чему ?! У пионирском добу радиизврсних приятельских очков могло би сэ извучи до прозора или ходати око стеха.Mogao bi imati iglu u žici kako bi se smanjio svjetlo u cijeloj školi. Очигледно, за насильни темперамент, изабрао меня предъедник пионирского одреда. Али комсомолец je био skroman. Otišao sam na posao u 16 godina asistenticu čarobnjaka za telegraf, očistio je uređaje. Zatim Je Radio Kao Električar u vojnoj jedinici.

— Какое правило, при приеме музыки?

— Очигледно, još uvijek kroz mamu. Napisala je tekstove koji su izvedeni na radiju i otpjevali nešto cijelo vrijeme.Я решил попробовать и поклониться себе. Usput, ljubav prema radiju ostala je takođe: Još uvijek uključim prijemnik i slušam klasičnu muziku sa zadovoljstvom.

— Period vaše muzičke formiranja u Institutu Genjin poklopilo se s periodom «Zlatnog izlivanja» glasova?

— Да. Ja sam vrlo sretna osoba: svi su me učitelji voljeli i volio sam ih. Bili su stariji. Svi su već otišli. Бог ми Дже дао прилику да сваки од нжих проведем на последнем пути.

Studirao sam Евгений Васильевич Иванова — ovo je naš divan bas, umjetnik люди Казахстана.Došao je u Veliko pozorište tokom rata. Pjevao vodeće strane. У овом тренутку било е пно одличног баса — Пирогов, Михайлов, били су млади, талентирани Петров и Лыновив. На приступу — Эйзен и Ведников.

Класа коморе, студия сэма из Елены Богдановны Сенкевича. Bio je to prvi dirigent u Rusiji. Дипломирала на Конзерваторию Одессы и Санкт-Петербурга. Елена Богдановна je već bila stara, nije vidjela ništa. Али кад сам pogriješio, rekla je: «Beba, u trećem taktu — postoji poenta.Йош Едном молим «.

Imao sam divan koncertnik — Вера Яковлевна Шубина, sa kojom sam osvojio svoju prvu nagradu na takmičenju 1973. u enevi.

Imao sam sreću: ja «nantik» dirigent Boljševog kazališta Семен Сахаров. Я Майя Леопольдовна Мельцер — ученица Стани-Славского, коди мне его упоминание са музыкальным позориштем. Станиславский и Немирович-Данченко и пробао у мном Gerette Party, Гремина и Базилио из трговца Севилье. Уве три наступе йош су их и дальше опскрбили Станиславский.

— Vaš supružnik je muzičar, pijanista. Ako nije tajna, kako ste se sreli?

— Naš odnos je složena dramaturgija. Sudjelovali smo na koncertnim predavanjima koje je organirao Institut. Otpjevao sam, а Светлана ж играла. Мои друзья му себе рассол за нью. I prema zakonu gospode, čak i gledajući prema «Passowwie prijatelju» bilo je nemoguće. Али кад их нису одговарали, наше активно приятельство и креативность преторили су се у олуйю, луди романтику. Ovaj «medeni mjesec» traje do sada, osjećam se beskonačno zaljubljeno.

«Али ош смо се упомнили ранье», говори ми Светланы Маториной. — U prvoj godini rada na Institutu. Гнезинич Мой razred je napunjen vokalistima, koje sam morao trenirati gameru. На краю лекций сви су тражили да играю и пудучую свой вокальный репертуар с ним, это сам учинио с великим задовольством, као это сам радио као концертник. Momci su čekali svoj svoj red, a onda sam primijetio još jedan student koji je skromno sjedio u uglu, čekajući drug. Владимир Маторин био ж из друзей класе, а не мой.Te večeri je pitao: «Mogu li i ja piti?» Stavite bilješke i pjevali «proroka»: «Духовно три пути». Otpjevao je samo četiri izraze i sve što sam iznutra bio hladno. Jer takav ton nikada prije nije čuo. Bila je to takva zasićena ljepota i moć zvuka koji sam čak prestao igrati: «Bože moj, kakav je glas na Institutu! Neophodno je!» Taj je osjećaj sačuvan za život. Do sada — čujem ovaj timbre — tamnog baršuna sa metalnim ponosom i «umiranje». Čak i kad sam ljuta, čak i kad se zakutim, vrijedi otvoriti usta — то же све… spreman sam da oprostim sve. Pored toga, fasinirat sam kombinaciju pojave Vladimir Anatolijaviča — njegove impresivnosti i zapanjuće karizme — sjedim u hodniku, a sve moje misli negdje idu negdje. Uhvatim se o činjenici da ne mogu da se razbijem! Marodin je, naravno, balvan, fenomen u našoj umjetnosti. «

— Владимир Анатольевич, да ли ты со Светланом вец четрдесет година, а ваши интересы су остали слични свим тим годинама?

— Bilo je sretno. Svetlana voli muziku i volim je.Ona uči, a ja sam počela da predajem, uvažavajući kolosalno strpljenje moje žene. Shvatio sam kakav je titanski rad mladi, oni su solidni — genije, te stoga trebate ponovo reći, a dva da kažete još dvadeset dvadeset dvadeset puta kako biste postigli rezultate od njih. Али били смо тако! Поред тога, Светлана е кристально ясан човек. I vrlo su temeljni kada je u pitanju moje kreativnost. Ona je moja najstroža kritika.

— Kakve se senzacije doživljavaju umetnik, padaju na pozornicu Boljševog kazališta?

— Sa mnom sećam, buduće kolege su odmah igrali na šalu: «Znate li naše tradicije? Nepravit ćete se jednom, provodnici će vas zaustaviti.Други положить нече ни коментарисати. Jednostavno ćete prestati obraćati pažnju na vas. Naravno, možete se suprotstaviti, ali istovremeno znate da za provodniku više ne postoji i, prema tome, ne radite više ovdje. «

Idem na pozornicu, priznajem, užasno se brinu: samo da ne budem varanje! Али на краю краева, ушао сам у велико након 17 года рада на позоришту Станиславского и Немировича-Данченко. Я была в колосальной школе. Došao je u Veliko pozorište, nisam bio pridošlica: Odmah sam ponuđen da izvršim nekoliko velikih zabava — Сусанин, Гремина, Рене, Годунов…

— Какое место «звезда» осеча на позорнику?

«Ne znam kako se oseća» zvezda «, ali bilo koji umetnik se osjeća prvenstveno naličjem stranu profesije. Imam 10 radnih sati u sedmici, stojim u prekrasnom odijelu, a sve ostalak zogtiana vrijeme sv. šest pomnožite. Ovo je omjer javnih aktivnosti i «stojeći». I do sada se 200 puta ne krecete kroz istu stvar, a popratni vas neće pustiti.

— Imate li omiljenu ulogu?

— I velikim, moj životni život bio je srećno.Заиста волим Бориса Годунова, играо себе у производителей различных редакторов. Za bas, ovo je vrlo težak zadatak. Поготово закон изведбе Шоляпена, када е постояла и традиция не само добро пьеванье, веч и глумачка игра. Волим Сусанина. Susanin je psihološki lakši od Goduna. Зашто? Susanin je tužan, čežnji, duša mu boli Rusiju. Vječna napomen … Tada je kćeri vjenčanje. Тада dolaze neprijatelji, pretvara ih u šumu. Države su nekoliko: zabrinutost na početku, onda — radost na vjenčanju. Тада се туга помиешала на героимком на краю.

Са «Борис Годуновом» теже. Jer Boris je osoba, uzeta u two vršna točka njegovog života. Ovo je nepoznati čovek. U početku, on prekine radost da sada donosi abakusa svim svojim zlostavljačima. Али, s druge strane, kao pametna osoba, on razumije da je sada «zarobljen» na svom visokom postu onih koji će tražiti krivicu. Osjećat će se bolesno da će se ikada dogoditi …

A други vrhunski — nakon šest godina — dan kada Godunov razmišlja o sudbini države i porodice i razumije da prolijevanje krvi djeteta vraća užasan automotive.Ovaj zastrašujući zastoj teško je igrati. Годунов умире, а човек (умжетник) ние дат да симуляра смрт, тако да е ова страна тешко не само да буде да ли шуте, али и психолошки: ugruškom osećanja i halucinacije.

Москва Правда

Владимир Маторин: «Letim kad pjevam!»

Владимир Маторин — Apsolutno sretna osoba — Ljudi u Rusiji, okrunjen svim vrstama lovorika, koje je ljubav dovela kao moć i običnih smrtnika, profesorica ruske pozorišne akademijeАли глава овдже, пьева само оно што волим. I još je malo — možda je to tajna uspjeha «, odražava se Владимир Маторин.

— Владимир Анатолиевич, коди вас не тражи да тражите савйет — это когда потребно да би постали добар опер опер?

— Потребно, наравно, максимально желя и наравно максимум среча. Kao što je bilo sa mnom, i mislim da još uvijek imam dobru pjevaču. Dakle, ta sreća sa nastavnicima kada studirate. На primjer, imao sam veliku sreću. Diplomirao sam na Institutu za Gnesiniju 1974.Година, а више од десетак наставника проняно мне и научено меня. Naravno, pjevač mora puno raditi, ali kako raditi, rekla je: «Нитько не каже». Nažalost, u stvari, kako to učiniti, kada je vječni popravak Boljševog kazališta na Horizontu. Dvadeset godina razvio sam mogućnost misliti umjetničke slike i ako sam ranije kad sam pjevao, vidio sam liniju iz pjesme, sada sliku, sliku koja bi se trebala dogoditi na parceli. Pored toga, umjetnik bi se trebao stalno razvijati, jer je čak i dobioiplomu, treba mi praksa, jer ni konzervativni, niti na Institutu za Gneseni or druge ustanove ne postoji praksa pjevanja sa orkestrom.Али морате се naviknuti da biste hodali sceom, da se napravi. Sjedi u hodniku, sve se čini lijepom i poželjnim, a na pozornici, brada je zalijepljena i oslobađa da pjeva, onda kostim nije ugodan i sve treba prilagoditi. Evo, nije sve što vidi gledatelj from dvorane. Rossini je rekao: «Glas, glas i glas, a Caruso je rekao da mu je potrebno prvenstveno pamćenje. Govorite puno serije, naučite, naucite, a ponekad se čini da nikad nećete naučiti ovaj materijal. Tada se joosi materijal. научити певати и игры истовремено.Ponekad se partner pokaže da nije u pravu, već s lijeve strane, a drugo pitanje nastaje u glavi — pjevam liniju, je li pogriješio или sam pogriješio или sam pogriješio? Pored toga, pjevanje je teško ne samo fizički, a osim prevazilaženja zdravlja, postoji i prevladavajući prostor. Hipnotizira javnost, solisti, hor — sam, da vidimo, da vidimo šta ćete zaspati na nama, imati проблема са другом кучама я све, чтобы донести у дворану. Я сам vrlo osjećaj auru dvorane i važno je da je u dvorani bilo više dobrotentnih ljudi.Ne zastrašujem one koji žele pjevati, nakon svega, Opera je dokazala, a ona je stara 400 godina da živi i procvjeta. Я млади долазе и зарази. I volim da pjevam činjenicu da postoji mnogo alash-a.

— Заиста, певате осим класике народне, духовне музике, романтика. Како се догодило? I šta vam je još bliže?

— Въероватно ж е све жеднако близко. Али имам посебан однос према духовной музыки. Дуго Сэм био атеист, я у свом случаю, кад сам био комунист, црква е йош йедном опасна хода.A onda je bijesan za 42 godine, a za sljedeću godinu su me odveli u velikom. А время су постали други: один се све промиенило — милениюм крштенья Русие славило се у дворани колоне и било е немогуче одвожити. Toliko sam pretrpeo da sam odlučio objaviti zapisnik, gospodar je zaista ohrabrio, a postojali su sponzori. Najvažnija stvar je kada pjevate crkvenu muziku, mi ujutro idemo na other osobu, punu snage i razumijete da je nemoguće ne dati, pa se vjerovatno držim trideset godina.

— Kada ste osetili da želite postati operni pevač?

— Zapravo, morao sam postati vojni čovjek, jer imam sve pretke vojne — pradede, puni Georgea Cavalier, otac rata popeo se na dječaka.A kad se odlučila moja sudbina, tata je ponudio da uđe u vojnu školu. Али у to vrijeme sam imao grlo i otišao sam slušati moskovsku konzervatorijumu. Nisu me odveli, ali sugerirali su da pokušaju u Gesink, a nisam ni znao šta je to. Dalje je sve bilo uspješno.

У воды, у своей младости хтио сам имитирати неколико люди — магомаев, хейл, кобзон и от. Svi su se pretvarali, osim HIL-a, u operi i htio sam biti umjetnik operete, svidjelo mi se da je tamo sve lijepo obučeno, a kraj je uvijek sretan što ću razgovarati malo, jedva jejetnik operete, jedva jedva post i Parce nema muzičko obrazovanje.Али када сам почео схватити оперну жанр, шватио сам да опере не омета — это више слушате, то више слечно. На примджер, прва перформанса кодзю сам погледао у великом — «царскую младенку», видио сам те године дванаест пута. Opera Je zamislila sva najbolja dostignuća — orkestar, glas, slikanje itd. Я наравно, избрао сам оперу.

— Prije nego što dođete do Boljševog kazališta, radili ste za 17 u pozorištu Stanislavskog. Nije mi bilo žao da ode i kako ste upoznali veliku?

— Заиста, у большой сам дошао у прилично зрели доба.Imao sam 43 года. Jedan komični slučaj povezan je s tim kada je planirano otpustiti časopis «Mladi Boljševo kazališta», ali urednik je rekao da je zbog mene imao časopis za preimenovanje «novim imenima velikog» (см. Još jedan slučaj: Čim sam došao u veliku, vjerujem da je savjetovano promjenu stila iz dobrih motiva. Rekli su da trebate potražiti apsolutni akademizam, biti čvršće, raznijeti obraze, napraviti ozbiljno pompozno lice. Jednom kad sam otišao na sceu, ali prijatelji nakon što su učinak uklonili ovo da ponovim.(Smeh) я ако ozbiljno, ušao sam у pozorište у sretnu slučajnost. Slušao sam veliko vrijeme mnogo puta, ali u bendu u kojem sam bio zauzet, a ovo je uloga visokog basa, sva slobodna radna mjesta bila su zauzeta. Сяйна светла и Петров, Ведников и Эйзен, Ретин, Вернигор, йош су били живи и пуни снаге, а Нестенко, мраз е дошао. Онда изненада позван. Али у pozorištu Stanislavskog — najbolje pozorište svijeta, volio sam raditi. Поред тога, био сам ужасно сретан, у првой години сам направио три улога, у другом — седам, три године ушао сам у циели репертуар и за тежину радног времени пьевао у овом позоришту.Bila je šteta da odem, ali nažalost sam otišao nažalost, kad je slomio na pola, a ovo malo zaglađeno razdvajanje. У своим великим моджим првим ulogama bili su moji Favoriti iz djetinjstva Борис Годунов и Иван Сусанин. Я изузетно сам сретан због тога.

— Ti puno obilaziš u inostranstvu. Nikada nije bilo iskušenja za boravak, jer to nije tajna da oni plaćaju sve više i ugodnije stanja?

— Ja sam vrlo ruski, tako da nikada nije bilo iskušenja. U početku, kada je bilo jedno putovanje u godini, nedostajalo je divljenja, bilo je puno vrlo nevjerovatnih, a ne sločnih nama i u organizationaciji turneje i u ponašanju ljudi.A sada, kada morate živjeti većinu godine у ​​других земель, čak je teško, jer niko ne misli koliko vam treba da potrošite snagu, krv i znoj, ali vidljivi su samo cvijeće i aplauz. Поред тога, постоянно огромна размерами русских врий и советов — посебно приятельство людей, народа. Имам prijatelje s kojima idemo zajedno 30-40 година коджи би ме прихватили, имам гроб претка, родитель, джече, унуке. Све!

«Имате добро искуство у наступу страпа — Дон Базилио, Мендозо, Царь Додон, краль Треф, али истовремено имате геройски бас».Postoje li kontradikcije ovdje, da li je bilo lako raditi na tim strankama?

— U stvari, ja sam apsolutni bas, jer mogu sve učiniti. Još jedna stvar je da postoje stereotipi. Али не могу играть само jednu ulogu — Дон Киот, яко Калягин, сама, читай ми, необично, за Дон Кихот. Postoji tajna koju sam riješio — komedija i tragedija imaju puno zajedničkog, linija između njih je vrlo suptilna i može se lako ići na other. Pored toga, у muzici masa nijansi, koja omogućava да га интерпретация других.

— Какое место занимает за сваки спектральные?

Na primjer, dolazim u performance, Boris Godunov već Boris i ne ometa se u ovom trenutku o vanjskim stvarima. Сигуран сам да će ako dođete sami, ostat će na pozornici, ali samo u šminku i odjeći lika.

— Jednom sam pronašao vaše navijače u sporu oko čije imidž svojih dve korone — Susanin i Godunov, bili ste utjelovljeni najrealniji. I ti si bliži?

— «Иван Сусанин» опера врло дуга и због тога тврда.Ali ovdje je vrlo zanimljiva dramaturgija — нестабильная ситуация u Rusiji, kćer će se udati za njega prerano, ali sve se uspostavlja — kralj se bira na kćerku, a naglo se pojavlju na odjediju, a se pojavlju na odjediju, a se pojavlju na odjediju će uništiti изnenadnu smirenost. A Susann razumije da je potrebno spasiti njegovu kuću, svoje selo, a samim tim i cijele Rusije. Ovdje je smrt, ali to je neka vrsta postepene. У Борису Годунову све другое. Прво, забава Бориса Годунова написана я за баритон, а также основные звуки интензивности.Pored toga, u samom Borisu постоянные контрдиктивни škare — on je kralj, Gospod, ali on ne može pokazati šta voli.

— Игры стэ много различных Борисова Годунова, учествовали у огромного броя производное овог наступа. Šta vam se najviše svidjelo?

— Да будет искрен край, строго ми се свіня формулация Станиславского казалишта. Директор Евгений Колобов koristio je autorov uredništvo Mussorgsky. Pokazao je novi pristup, nije bilo poljskog zakona, a line Borisa i Pimena postala su vrlo konvestirana i jasna to, po mom mišljenju, veliki plus.Другое sjajno поставлено stavljeno je u direktor Mlemeegot-a direktorica Stanislava Gaudasinsky-a, koji je stajao, prevozio kroz sebe, a to je učinio. Семен пастыр направление е прекрасан крайолик. У великом «Борису Кудунову» — ремек-дэло — и занимлива одлука Федор Федоровский умжетника и дирижента Николай Голованов положила эту дивную музыкальную основу. Činjenica da je nastup još 57 godina, govori za sebe. A sjajan direktor Will-Neil-a zatečene trenutne pjevače na nivo Titana na kojem je bio postavljen.

— iveli ste у различных времен, vidjeli smo različite generacije ljudi. Osjećate li razliku «onda i sada» или, kako kažu, vrijeme je uvijek isto?

— Čini mi se da su tokom mojih mladih ljudi još uvijek bili ljubazniji, pažljiviji jedni otherima. Sada je odnos više reklama. Али у сваком случаю, я сам у привилегированной позиции, немам нигдже гурнути, йер я, у ствари, у Москвы само неколико рута — кучу, позориште, Кремль, Викендица.

— misto mislite, šta umjetnik treba biti nepromišljen or obrnuto?

— Мора постоянные элементы несмотрения, все приступают к делу нужно.S druge strane, sve ovisi o muzici, na primjer, njemačka muzika zahtijeva veći izračun.

— Ko je najprikladniji sudija za vas?

— Postoji moja majka, ali ona sada retko dolazi na nastupe. Glavni kritičar je moja supruga -Moy koncertMester, sa kojim se stalno zajedno i osjećamo vrlo suptilno i razumjeti se. Постое приятели коди мне полевка и сви ocjenjuju na svoj način — nečije kreativno gledište, neko — s emocionalnim, nekim — s muzičkim, итд. Али искрено, радим толико година и наравно да знам св.

— Kako se trenutno osjećate — jeste li sretni, puni novih ideja или da li još uvijek nešto nedostajete?

— Sa godinama sam revidirao svoje stavove, ponovno su mi uloge i, na primjer, moj trenutni Gremin više nije onaj. Elio bih igrati puno za igranje, uprkos činjenici da sam već odigrao 88 uloga. Mislim da je tajna velikog umjetnika da, bez obzira koliko nagrada, uloge itd. Uvek bi trebali biti dovoljni. Rado bih sudjelovao u Ruslani i Lyudmili, a Falstafa je jednostavno napisana za mene.Заиста в недостатке Дона Базилио из села Севилье, премия «Порги и Бесс» Гершвина «, проект у манастиру» Прокофьев. Али, nažalost, dobri nastupi koje volim i u kojem sam značajan nisu postavljeni na novu sceu. Međutim, имам sretnu sudbinu — ja biram uloge i pjevam devet u jednu ulogu koje mi se sviđaju. Elim, pjevam duhovnu muziku, želim ići у иностранство и тамо pjevam. Sanjao sam o takvom životu svu mladost. Sretan sam čovjek u braku, hvala Bogu živim roditeljima. Немам слободног времени, jer sam i šef odjela za vokal, profesor ruske pozorišne akademije.Pišem knjigu da pomognem studentkom pjevanju or abecedi vokalista. Телефон себе стально валя. Duga besana noći u Parizu, odakle se nisam vratio, pomislio sam da je moj život sada poput Niagara Falls. I sreća je! Uostalom, najvažnija stvar u životu je beskonačna djela.

Biografska referenca

Маторин Владимир Анатольевич

Народный умжетник Руси, лауреат международных такмичений, profesora, predsjednika (predsjednika) Fondacije za podršku kulturi malih gradova Rusije

Roen 2.май 1948. У Москвы. Отац — Маторин Анатолий Иванович (rođen 1925г.), Vojnik, pukovnik, bio je komandant dijela; Vodeći, radio je kao šef odjela za osoblje Tver Ujedinjenog književnog i umjetničkog muzeja. Майка — Мария Мария Тарасовна (1925. rođena.) Tokom ratnih godina radila je kao Turner u tvornici, a zatim domaćica. Ivite u Tveru. Супружник — Орлова Светлана Сергеевна, viši predavač ruske muzičke akademije (RAM).
Sin vojske Vladimir održao je svoje djetinjstvo u vojnim gradovima, uklučujući i region Moskovske.Dječak je volio lutati šumom i ponekad se čuo na radiju, koji je uglavnom bio dužan svom primarnom muzičkom obrazovanju, osim za prilog za muziku, cijepljenu u porodici (majka je pjevala). 1950-е и 1960-е, опере су често эмитоване на радию, много арий од них, Володя, знала е срцем. Джед Мраз, помажучи кучи на фарми и комеморативным пьесмама, романтике. Ovo pjevanje na dva glasa uvijek je bio process «svetog». Tinejdžer je želio imitirati muslimansko magomajev, eduard, gospodine… svidjelo mi se prekrasan muški glasovi. Još uvijek se raduje klaviru. Kad je odrastao, klavir u kući nije bio — alat je kupio kasnije, mlađi brat. Незабораван дожам дожати био и први наступление, виден у Большевом казалишту, — Опера Романа Корсакова «Царистика младенка».
Maorina Bass манифестираж на наслженим — од свог джеда, коди еже «босиляк» тако да се чуже у следечем селу. Međutim, o karijeri pjevača Владимир у početku nije mislio. Iz vojske dinastije — praded je bio kompletan St.Георгий Кавалер — pripremao se za vojnu službu. Istina, sanjao sam i da postanem povjesničar, čak i rizikovao da preuzmem prijemni ispting na povijesnom fakultetu, nije dao mir i inostličku želju da pjevaju. Ali dogodilo se da nakon diplomiranja iz midnje škole, gdje je učestvovao u različitim krugovima, a prije svega, u dramatičnoj (посебно волжели читати пьесы в моей сцене), а так же uso poser I 1967. godine, na insistiranje majke, koja je takođe imala sina u umjetnicima, još uvijek odlučio isprobati svoju sreću u vokalima i primljen je prvo u pripremnom odjelu, a za dvije godine kasnije, u 1.кодексу државне музике и Педагошки завод назван по Гнесинию.
Od tada, Vladimir Morric je postao u pratnji sreće. Негов учитель био Евгений Васильевич Иванов, jedan od boljševskih bazena Boljševskog kazališta (solista 1944-1958.), Izvanredan umjetnik Don Basilio Party u Seviljoj Tsirbier, J. Rossini, u «Rusofustomy. Gunno, koji je imao veliku silu muzičkog i živopisnog druženja. Takođe je bio angažovan u pevaču i rediteljkom M.L. Мельцер, студент
К.С. Станиславский, коди е, наравно, наравно, наедносний учинак утикао на сликовите припрему будучих майстора. Захвальность с присутствием пьевача и других ньеговых ментора — С.С. Сахаров, В.Я. Шубин. Općenito, Marodin smatra nastavnicima svih prethodnika-basa — od Chaliapine do Vedernikov i Nesteronka.
У студенческим годом дошло е йедна од првих побьеда: 1973. Владимир Маторин е учёвао на меđународном такмиченю изволяча у Женеви, гдже е добио другому награду и сребрну медаль. Četiri godine kasnije nagrađen je naslov laureata na VIII all-sindikalnoj vokalističkoj conkurenciji imenovano po M.я. ГЛИНКА (премия друга и сребрна медаль).
1974. Годин талантливых дипломов GMPI назван по Гнисинсу, изведбене такмиченье, усвоен е у трупи Московский глазбеног казалишта названог по К.С. Станиславский и вл.и. Немирович-Данченко. Njegov brzi kreativni uspon počeo je ovdje. Veliki utjecaj na formiranje umjetnika bio je glavni direktor pozorišta L.D. Михайлов, са kojom je pripremio mnoge njegove uloge. На овой сценарии пьесе нужно обязательно засичене године, за 15 сезонов, извео готово cijeli bas repertoar.Morinin nije izbjegao nijednu ulogu, a to mu je donijelo ne samo veliko iskustvo u velikoj fazi, već i status apsolutnog basa sposobnog da se izrazi u različitim ulogama. Počevši od zabava Gremina, Zaretskog u Opereu «Евгений Онегин» (Станиславского производства) и мужские вредности (Syarone u «Tuskiju» у «Bohemiji» J. Pucchini), Morinin je stvalechiji jijelu gijelu классическим операцией (Zuppa u «Ciganskim barunu» И. Салман, Мартин у «ключу kolnika» J.Offenbach, itd.), Koji je tada bio na pozornici pozorišta zajedno sa operacijama. У низу ведрог рада овог периода, коджи и окрунио странку Бориса Годунове (у првом, авторовом изданю Мусоргскев опере), у манастиру «у манастиру»
С.С. Прокофьев, Рагги у «Порги и Бессвинбер»
Дон Дж. Годунов. , Ю. Россини, краль Рене у Иоланта, Чуб у Черевички Пи Чайковский, глава «Майская ночь» Н.А.Роман Корсаков, Черевик на Сайму Сорочинский, М.П. Мусоргский и другие (само 33 страны).Многие из них показали су дар умжетника као величанственог извлечения качественных, гротеск улога. Apsolutno je polarno, ali nijedan manje impresivan nije био други юнак маторине у том времени — šaka čuvara u operi Khrenkov «u oluji» -praamatično velikom, tragedijom.
Али на краю краева, Бориса, био дже Борис Годунов коди ж е пьевача довео у истинско признанье. Отказ же у своей младости први пут видио и чуо опере Мусоргский у Большевом казалишту, слика руског краля пратила е свою креативную судбину.Fragmenti Borisa stranke nastupio je na završnom ispitu u Genjinskom institutu. Nešto kasnije, razgovarajući sa direktorom Lenjingrad Stanislav Gaudasinsky, mogućnost izvršenja na turneji u ulozi italije u ulozi PIMEN-a u Borisu Godunovu, a ne neočekivano za sebe: «i ne? Показало себе, потребно. Добро. «Дакле, я сам добро» — iznenađujući sebe, rekao je pjevač. Direktor je zainteresovan za ko to može potvrditi. «Нико, я нисам га отпевао нигде другде, али я я чу пьевати», uslijedio samouvjereni odgovor.Godine 1989., kada je 150. godišnjica rođenja Mussargsky, Boris Godunov, koju je Владимир Матори извео у представи музыкальный казалишта названог по становништву и Немирович-Данченко, препознат это лучшее музыкальное произведение.
Početkom 1980-ih, Morinin prvo djeluje kao gost solista u nastupima Boljševog kazališta, gdje je više puta, ali bezuspješno održava konkurentne audicije. Ovo su operna «Иоланта» (kralj rene) и Basilier Sevilja (Дон Базилио). 1984. Година на позив Э.Ф. Светлана на судьбах у премьеры оперы «Прича о невиданном Цитем и Джевичаню Феврония» Роман Корсаков (князь Юрий).
1990-ih — Početak 2000-ih — procvat izlaska i slave pjevača. Od 1991. Године на этом солистике Большевог казалишта, сяйно дебиторе на большой сцена у странкама Ивана Сусанина и Бориса Годунове, одних узимати положай првог баса. За тренутни умжетник био е нови круг креативности: веце поставке, други квалитет извршне школь. Мародина заузима у многих премьер, гдже наступа у главним басима: Галицкий («Князь Игорь» А.Бородина П.
Б.А. Покровский, 1993), Царь Додон («Златни Петушок» Н.А. Римского-Корсакова, muzički lider predstave bio je nf Svetlanov, 1996.), Рамфис («Аида» Дж. Верди, 1997), kralj tref («Любав до три наранче»
С.С. Прокофьев, редитель П. Устинов, 1997г.), Мельник («сирена» до: Даргомыжский, 2000), Дистане (Хованщина М.П. Мусоргский, 2002). 1997. Годин додиелжен е наслов люди у Русиджи.
Едан од представника сияющих плеяла Большое Позоришта Басов, Владимир Маторин има снажан глас посебног тембр, Ширин креативног распона, неодоливог фазе, великим дар реинкарнации, ставля прекрасной парности.»Владимир Маторин — Певец и предиван я, наравно, умжетник с великим словом …» Procijenio je veštinu soliste umetnog u umjetnika u Boljševom kazalištu u Rusiji Галина Олейниченко. — Природа меня великодушно дала одличан глас, чланак, глупый темперамент … Гледай да е Мородина жеднако занимлива као да слуша. Slike koje je umjetnik stvorio su živa, dodirujući dušu, pa je svaka iz Performansi jedinstvena. «
У галереи уметникова слика (я у ньеном репертоару, выше от 65), обдарили су оригинальним Интерпроксима, подъеднако су поуздане, так разнолике улоге попуть Ивана Сусанина, Гремин, Кончака, дистана, Иван Ховский… Nece morizirati Susanin Specijalno, ne žuri, a ne važan lik, već jednostavan ruski seljak, koji je u teškim Rusiji umro za kralja i otadžbinu, počastim svoju kuću, počast njihovoj djeci. Posebno voli Ariju, «Istina ljudi», koja kao molitva, gde suzanin u svom satu smrti i smrtni sat, ožali o njegovom sinu i kćeri, okrene se Bogu: «Gospode, ojačaćete me …». Prema samom umjetniku, otišao je na sliku Susanina iz MD-a. Михайлова — Први святли доям диэтинии, кад сам видио и чуо сидящего умжетника на старом малом црно-биелом TV-u.Почётком 1990-их, Владимир Маторин pjevao je Иван Сусанин у iPatievskom manastiru grada Kostroma — na Samim mjestima gdje su se dogodili povijesni operni dogaji — перформанс су тада эмитовали на телевидении (дирижент А.Н. Лазарь). Биография «ролни позив», релей генерских песен у десетличима. Постой джедан значаан образ у «држави баса», све док е русия позвана, — руски бас у било койем тренутку, у правилу, били су патриоти, коджи су вьероватно били у большой мерита из игры.Jedan od najvećih majstora operne scene, čiji se talent obožava svijetom, Владимир Маторин у тома смислу ние изузетак: ньему Сусанинове путеве и зато это костома, да е овдье пориекло руске смайр, новый мир: » се краля за рус … «. Tokom obilaska kazališta Boljše u Svetom Peterburgu 1998. godine, dvorana u Ivanu Susaninu (koju je provo M.F. Ermler) Буквально ražnjen: uspjeh kriminalca у обновленной классической производства Л.В. Baratov, koji je vidio u pola stoljeća njegovo stojanje najboljih izvoača glavne stranke, nadmašio je sva očekivanja.
Skrivena komedija talent umjetnika, puna puna u radu Zlatnog korektora i «Любав за три наранче». «… эта находка у морричару? Вишестра, оригинальная оригинальность … и йош джедан смисао за юмор», написано о ее суждении от наиболее яркого оперског дирижента Большого казалишта краевого Двадцатого Stolep Andrei čisis. — U servisnom diktafru glumca-pjevača, pored Tragičnog Sussanina i uništavanja, Ostriver и komični «Kraljevski narod» — Dodon i kralj Tref. Я могу свидочити да пояс «Аугустик особа» са своим «двориштем» на позорники подиже тон наступа, дайуичи им заблуду и свежину и единогласно узрокую весёлую реакцию уездника Москвы, биллион города.
Glavni fenomen moderne operne kuće — Борис Годунов izveo je zločinac. Ova zabava u kojoj je pjevač nastupio na raznim opernim prizorima svijeta, uključujući u Lyonu i Pariznim operaterima, u Velikoj miru (eneva), Lirik Opera (Chicago HOUST), u GRAND Pragánd (Новая Зеландия) , vrhunac je njegove раб. Glumac reinkarnacije, dat je ulogama razne, patnje i plakati suze «kriminalnog kralja Borisa», pojavljući se u svim kraljevskim veličanstvom i dostojanstvom.Prema vlastitom priznanju, ljudski umjetnik «poklonio se svom heroju je njegov um, okrećući se. Boris je želio sreću za Rusiju, ali dozvoljeno je glađu i mor. — za morodin je najvažniji. Зингер-глумац, на месте своего, ние срочно другой, собственно неговой сликовой слиси. Умжетник и шокиран на овой слисе на позорнике Болшево позоришне уметнике Руси Василий Нестеренко сматрао да га ухвати као Борис Годунова на огромном портрете (270×185), это этот почтовый фокус изображения изображения.
Sa stalnim uspjehom, umjetnik je izveo u inostranstvu i u friendom dijelu opere «Борис Годунов». Варлаама и ПИМЕНЬ пьевао е у многих казалиштима свиджа, а цена свега у Лондону «Ковент-Гарден» (производитель Андрей Тарковског) и Национальная опера в Париже. Međutim, sve su redemične verzije Velike opere Предпочитает референтну изъяву Леонида Баратова, коди су живели на месте Большевог казалишта šest desetljeća.
Национальная башня, «Велики бас» казалишта Большие звезды Владимир Маторина у своей семьи и иностранца, где обычно сушечество као диван джунак руске музике.Ali kako god je pjevač izveo, uvijek prepoznatljiv i uvijek jedinstven, — Rena kralj u Iolanta, old cigant u Aleku, Galitsky u princu Igoru, po pravilu umjetničkog direktora umjetnika ujmjetnika ujmjetnika ujmjetnika ujmjetnika ujmjetnika ujmjetnika ujmjetnika ujmjetnika ujmjetnika ujmjetnika ujmjetnika ujmjetnika ujmjetnika ujmjetnika ujmjetnika ujmjetnika ujmjetnika ujmjetnika ujmjetnika ujmjetnika ujmjetnika ujmjetnika ujmjetnika umjetnika ujmjetnika u Aleku гласа, веч и умжетник коди има своей власти поглед на слику, у позоришту, за живот … и све поставлю своей рад у низу уистину руське уметности — Из традиций Даргомыжован, Чаиколововског, Олів Шацівізів, Піїкіївівсьів, Півізізівів, Півізівівів, Півізівізів, Піїківії … «. Kao i uvek, bilo je karakteristično za izvanredne umjetničke osobe, maTrin neprestano uzrokuje simpatiju u revizoru da saosećaju empathing njegovih heroja. najtežeg kao i Ivan Susann и Boris Godunov, ne računajući ih potpunim. «Ove su stranke neiscrpne», kaže pjevač: «I onaj koji se barem približi savršenstvu — ispunjavanje njihovlyapiorasesa Fedorasa.»
Маторин — » Kralj» komornog žanra Solo Koncerti у dvorani Koncertne dvorane П.И.Чайковского, Kolumna, Москва Kremlj, Bethovena Дворана Boljševog kazališta, у raznim publikama, uključujući vokalne tekstove ruskih я stranih kompozitora, drevnih Romantika, ruskih narodnih pjesama, neobično inspirišu Njegova oznaka izvedbe razlikuju себе prirodnom toplinom, udvajanjem тембр, prekrasnog glasanja, temperamenta, impresivnih Slika я ekspresivnosti Morricinski Koncerti у duetu са suprugom -.. veličanstvenim pratnji Svetlane Орловые, Svestia Boljševog kazališta Ил Оркестр ruskih narodnih instrumenata uvijek су konjugirani са ogromnom osobnom samoposluživanjem .Ne manje od glasnog oblika, koji je karakterističan za sve pjevače, zabrinut je zbog stanja dvorane: ljudi dolaze sa koncertom sa onim osjećajima, u pozorište, kao njegova umjetnost.
Malo je vjerovatno da sada možete nazvati vokalištvu čija bi concertna aktivnost bila tako nacionalna i inelitarna, — uistinu je najdraži ljudi. А ко е йош у матерински ароматизиран, позиваючи се у шала пьесму «улица, улица» Дубюк «, Блох» Мусоргский или бийес «, дюж у Санкт-Петербурга», любители дугогодишнег народне «степе и степе… можно Нитько не ради без романтика на Пушкерове пьесме — «Мельника» Даргомыжий, «Пророка» Роман Корсаков «, ватра или» Ринка или «закрива шуму гримизного подручья» Свиридов. U Vijeću, kao u operskom repertoaru, umjetnik je širok, zalijepljen, bio je i neočekivan. I u najvećem smislu, tradicionalno tradicionalno, ako se sjećate odličnog basa od Šallijeapena do Ivana Petrove i Ognivtsev.
Заиста руски бас, Владимир Маторин с неудовлетворительным заданием врши русское народне пьесме, без кожи не представля своей креативни живот.U ovom nasljeu Nacionalne kulture Rusije, što otvara beskonačne mogućnosti za umjetnika, on se prvenstveno vidi pravu vrijednost ljudskih odnosa, dostojanstva i uma njegove ljudesty, bogatity. Govoreći u mnogim zemljama svijeta, pjevač je gledao, kao lako, bez potrebe za prevoenjem, ruska pjesma u svojoj jednostavnosti i nekriminacija nađe put do na srcaionalovanudi, njacnozirado.
Specijalna stranica majstora kreativnosti — pogibi ruske pravoslavne crkve.Джедан од найбольших извеща духовне музик, это бывает у пратнй музея Москва Кремль под войством Геннадий Дмитряк — а са программа из пьесама Руске православне цркве (струна, поглаживание, чеснок, Греманиновини). Музыка, pjevač je uvjeren, u stvari, kao da se «natječe» sa Religijom u svom pročišćavanju, rafiniranom učinku. Sam je kršten u 42 godine, a za godinu dana sam siguran u Božji ribolov, postao solist Boljševog kazališta. Я нема Nista iznenađujuće да JE patrijarh москвы я св Rusija Alexyja II došla делать obljetnice umjetnika у Boljševom kazalištu, uvažavajući umjetničko privlačnost Богати pjevačima — пе шамо Као dokaz njegovih duhovnih pretraga, али я као «plemeniti Znak Времена obilježenog pretraživanjem jednom odbijenim я gotovo zaboravljenim visokim umjetnostima, stoljećima pravoslavne crkve, nježno pohranjeni u lampu.»
На почту двадесетог виека, Владимир Маторин и на эту тему за подршку культуры малых градов Руси, више пути, разговоров на добротворном концерте у русской провинции», Владимир, Коронежи, Владимир, Шарайский район, Александровский район, Александровский район, г. . Ovo je već bio fenomen našeg kulturnog života. On je laureat i stalni sudionik festivala «Aleksandrovski večeri», основан 1996. Године у региона Владимир. Франкуской, Бельгии, Ньемачкой, Великой Британии, САД, Швикарской, Шпаньольской, Ирской, Новой Зеландии, Мексику иу другим земли.Учебао на Вексфор фестивале (Ирска, 1993., 1995.), гдже е играо улогу кубина у «Черевички» Чайковском, главная страна у оперы «Борис Годунов» и страна глава у «майю ночи» Роман Корсаков (режиссер Владимир Юровский). 1998. године участвовао на концерте извршенья оперы «Пуняч» Чайковский у Лондонской концертной двери «Фестивальный зал» (Королевская опера, дирижер Валерий Гергиев). 1999. Године говорио е у странцы краля Додона (златни кокер од римског Корсакова) у представи лондонске кралевске опере (дирижент Геннадий Божич).2004 г. Година, дебитовао деби на столично-оперской фазе у ПИМЕНЬ страны у Борису Годунову. Govorio je sa koncertima u ruskim ambasadama u Parizu, Londonu, Rimu, Berlinu, u Senatu Francuske. «Ne pevam, čini se, samo u Africi», umjetnik određuje geografiju svojih turneja na njegov šaljiv način.
Međutim, najveća čast za umjetnika je pjevati u Boljševom kazalištu. Stoga nikad nije imao iskušenja da ostane u inostranstvu. Štaviše, Владимир Matorina ne prestaje ni mogućnost kršenja prestižnog ugovora ako čeka svoju sceu u svom životu.Dakle, na primjer, na dan proslave godišnjice Shalyapena, kada je sjećanje na Velikog pjevača posvećeno nastupu Borisa Godunova.
Профессор Маторин проводи педагошки рад: с 1991 г. до Рати (Русская академия позоришне умжетности), гдже с 1994 г. Године крече от оджела соло певания.
Među zapisima pjevača: «Борис Годунов» (Пимен, дирижент В.И. Федосеев, 1980; Борис Годунов, дирижент Е.В. Колобов, 1991), «Франческа да Римини» (Ручак на Маластовом, 1992), «Алеко» (Алеко, Дирижент Ан чистяков , 1994.), «Майя нок» (глава, дирижент за Лазарев, 1997.), «Кашинг бесмортар» (Буря-Богатырь, дирижент за čišćenje, 1998). 1997. Године за благословение патриарха Москва и свих Руси, Алексий II, умжетник и забилежио CD «Chante Ruske pravoslavne crkve» (дирижент Г.А. Дмитряк). Девэдэсэтих, видеостудия Большого казалишта извео и видеозапись «Иван Сусанин» и «Любав за три нарча» в судьелованем пьевача, объявление из видеофильма «Владимир Маторин. Удара у портрета.» Голос Мародина звука у фильмов Олдкой «. Цыган, директор В.Оокцов).
2001г. Године, на 225. годишницу Большевог казалишта, пьезе награжен «за заслугу за отаджбину» IV степену.
В.А. Маторин — Присталица Тешке Дисциплина и самоизграда у имэ волжене професии и задеблява бескрайна жeđ за poboljšanje. Prijateljski čovek. Život voli sve što je lijepo i oduševljava dušu. У свим окольностима никада не губи смисао за юмор. Prijatelji sa umjetnicima znaju cijenu prave slike.
Ako vrijeme dopušta, zadovoljstvo je slušati ne samo opernim nastupima, već i, na primjer, zapise orkestra Moria Field-a, izgledaju dobri poslijeratni filmovi.Ponekad jednostavno razmišlja o moskvi sa balkona svog stana. Smješten u filozofskim reflection. Када е тешко, спашава га классическая поэзия: чита Байрона, Пушкин, Лермонтов, Есенин, Твардовский … Живи с Богом у духи, у вьей борби за вьештину, за креативность у ума. Ljeti godišnje putuje u Volga region — povlači ga u polja, šume, gdje, prostor, tako potreban od ruske osobe.
Живи и ради у Москвы.


Председник добротворного снаряжения Возрождение Культуры малых градов Руси.
Люди умник Ruske Federacije. Laureat Vlade Ruske Federacije.

Владимир Маторин rođen je 2. maja 1948. у выпускника Москвы. Otac dječaka bio je zapovjednik vojne jedinice, tako da je djetinjstvo prošlo u vojnim gradovima. U madostima je voljelo lutati šumom i oguliti se sve čuje na radiju. Джедан од незаборавних доймова диеты био и први наступление у казалишту Болше: Опера Романа-Корсакова «Царская невъеста».

1974. Владимир и дипломат на русской Академии музыки имя Геслина, gdje je njegov učitelj bio Евгений Васильевич Иванов, коди е obavljao solistu kazališta Boljše.Matorin je posvetio sedamnaest godina у московском академском глазбэном позоришту названом по Константину Станиславскому и Владимиру Немирович-Данченку. 1989. Борис Годунов препознать е као меđународна явность да буде найболжи оперски дио године.

Solista operne trupe Boljševog kazališta od 1991. godine. Od iste godine, Matorin predaje na ruskom institutu za kazališnu umjetnost. Od 1994. godine, u Ripotherityju jedanaest godina bio je profesor i šef odjela za vokalnu umjetnost.

Владимир Анатольевич pjevao je na najboljimcenama svijeta, rečeno u Engleskoj, Italiji, Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Njemačkoj, Španjolskoj, Švicarskoj, na SAD, Kanadi, Meksiku.Važan dio umjetnikove kreativnosti je koncerti u gradovima Rusije, govoreći o radijskom i televiziji, zvučnom snimanju.

У том периоду умжетник е учёвао на Ирском фестивале Весфорда у изглёду опере Петера Чайковского «Черевички». Истовремено, насловна страна певала е у Борису Годунову, Большое Женевско позориште, а такоđер е извршио шеф глав у Опере Николая Римского-Корсакова «Майская ночь» у колонской филармонии.

1999. Годин, Маторин ие говорио на забави царя Додона у Златной Петушки у представи Кралевское опере на позорници лондонских театра садлера Веллса.2002. Годин Наступио на Национальной опере Парижа на опере Бастилии сцена с ПИМЕН-ом у формуляций Бориса Годунова. Godinu dana kasnije je pjevao u operi Boris Godunov u kazalištima Aucklanda i Wellingtona, Novi Zeland and on istoj stranci Opera Barlaama у представителя Кралевской оперы на позорнике Лондонского Covent Gardenskog teatra u proizvodnodji.

Debitovao je u Pimenovoj stranci u New Yorku Metropolitan Opera Theater. 2008. Година играо е квартальную забаву у Опере Дмитрия Шостаковича «Леди Макбет Мценского уезда» у Казалишту Maggio Musicale Fiorentino, Италия.Kasnije je umjetnik изveo stranku Afrana na Rock Operi Александр Градский «Мастер и Маргарита».

Владимир Маторин препознает его као джедан од нажбольших извободных духовне музыки, у прародителя музея капеллы «Москва Кремль» под войством Геннадия Дмитрияка в программе из пьесы Русского православного цркве. На годичи вечери уметника, патриарх Москва и свих русия Алексий II посетила на Большом театре.

До апреля 2019. године, пеевач, као шеф темеля «Ожидание культуры и традиции малых градов Руси», предлагая многим са добротворным концерн у русской провинции: Зарайск, Суздаль, Зарайск, Пещинес, Александровский край, Пещинес, Зарайск, Суздаль, Александровский край, Александровский край, Шелковский край. .Naknade sa koncerata idu u izgradnju i update hramova, crkvenih škola.

U ruskom fondu za kulturu 12. septembra 2019. godine Svečanost dodjele državne i odjeljenja nagrada od profilnog Ministarstva kulture i umjetnosti. Министар культуры Владимир Мединский радиостанция Владимира Анатольевича Маторини налог за приятельство — за защиту у развития дома культура и умение, медия, дуготрайне плодне активности.

Награда и Признание Владимир Маторине

Redoslijed prijateljstva (29.апрель 2019.) — за велики допринос развития домашней культуры и уметности, много года плодне активности

Наручите «За защиту за отладжбину» III степени (29. апреля 2008 г.) — за велики допринос развития домашней музыки умение и много года креативне активности

Narudžba «Za zasluga za otadžbinu» IV степень (22. марта 2001г.) — за велики допринос развития домашней музыки и казалишне уметности

Ljudi umjetnik Ruske Federacije (1997)

Poštovani umjetnik Rusije (1986)

II награда Međunarodnog natjecanja umjetničkih muzičara u enevi (1973) Дистоф, Иван Хованский (Хованщина М.Мусоргский)
Рамфис («Аида» Я. Верди)
Король Треф («Любав за три наранче» С. Прокофьев)
Мельник («Русалка» А. Даргомыжский)
Собачка («Царская младенка» Н. Римский-Корсаков)
Мамаров («Пуняч» П. Чайковский)
Свештеник («Катерина Измайлова» Д. Шостакович)

1973 г. dobio je II nagradu Međunarodnog natjecanja muzičara-izvoača u enevi.
1977 г. — II награда за све синдикалне соревнований вокала именованных по М.И. Глинке.
Година 1997. dodijeljen je titula «Народный умжетник Ruske Federacije».
2001г. Године награжен журнал «за заслуга за отходбину» IV степен.
2008. Година награжен налогом «за заслугу за отходбину» III степени.
U 2013. godini nagraena je medalja «za jačanje zajednice».
U 2014. godini nagrađen je Ujedinjenim nacijama Oden «jedinstvo» («za djela u korist naroda»).
U 2015. godini nagrađena je nagrada Vlade Ruske Federation u oblasti kulture.
U 2018. godini dodijeljen mu je Grusjek Ministarstva kulture Rusije «za doprinos ruskoj kulturi.»
U 2019. godini nagrađen je redoslijedom prijateljstva.

Биография

Roen u Moskvi. 1974. Дипломирао я на државном музыкальном и педагогическом институте (сада Русской академии музыки) названа по Гнизиничу у класса Евгения Иванова. 1974-91 Пьевао у московском академском глазбэном казалишту назван по К.С. Станиславский и вл.и. Немирович-Данченко. Година 1989. Борис Годунов преподать мне надежду на лучшее оперение года.
Od 1991. godine predaje na ruskoj akademiji pozorišne umjetnosti, od 94.- profesor i šef odjela za solo pjevanje.
Solista operne trupe Boljševog kazališta je od 1991. godine

Репертуар

U svom repertoaru u Boljšoj pozorištu uključivalo je sljedeće strane:

Князь Юрий. («Priča o nevidljivom Kitegeu i Virgin Fevroniju» Н. Римский-Корсаков)
Король Рена («Иоланта» П. Чайковский)
Дон Базилио («Севилья Бербер» Дж. Россини)
Борис Годунов («Борис Годунов» М.Мусоргский)
Иван Сусанин («Живот за краля» / «Иван Сусанин» М. Глинка)
Гремин (Евгений Онегин П. Чайковский)
Галицкий, Кончак («Князь Игорь» А. Бородина)
Старый цигански («Алеко» С. Рахманинова)
Автомобиль додон («Златний кокер» Н. Римский-Корсаков)
Дистане, Иван Хованский («Гованщина» М. Мусоргского)
Рамфис («Аида» Дж. Верди)
Краль Треф. («Любав за три наранче» С.Прокофьев)
Миллер («Русалка» А. Даргомыжского)
Па («Царская младенка» Н. Римского-Корсакова)
Мамёв («Трещина» П. Чайковского)
«Свештеник из » Д. Шостаковича)
други
Укупно у свом репертуару више од šezdeset strana

Обилазак

Pjevao je na najboljimcenama svijeta, sa ture Gostom u Engleskoj, Italiji, Irevini, Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Njemačkoj, Španjolskoj, Švicarskoj, Poljskoj, Čeijoskij, uzbekistan, ukraiškoj, uzbekistan , Монголия, Южная Корея, ЮАР, Канада, Мексико, Новая Зеландия, на Кипру.
1993. година учёбао у Фестиваль WEXFOR-a (Ирска) у формулировок оперы П. Чайковского «Черевички». Iste godine, naslovna zabava pjevala je u Borisu Godunov Veliko enevsko pozorište .
1994. Година испунио и забаву главу у Опере Н. Римский-Корсаков «Майская ночь» u Köln Filharmonija , a Boris Godunova je pjevao u Lirska opera chicago .
Година 1995. Шеф глав («Майская ночь») изведен на фестивале Уэксфорд у Ирской (дирижент Владимир Юровский).
1996. Dosfini Sang (Hovanshchina) u Opera Nanta (Francuska), Boris Godunova u Narodno pozorište u Pragu i PIMEN (Boris Godunov) u Opera Montpellier (Francuska).
1997. Година Бориса Годунова pjevao je HOUSTON GRAND OPERA (САД).
1998. годин учёбао на концерте извршеня опере «пунъач» П. Чайковский у концертного двора в Лондоне Фестивальная дворана (Королевская опера, дирижент Гергиев), govorio je na stranci Mendoza «S.Прокофьев у Большого Женевского позоришту и у Бури-Богатырь страны у концертной операции опере «Кашинг бесмртно» н. Римский-Корсаков с Лондонским филармоническим оркестром у ходнику Фестивалска дворана (Директор Александр Лазарев).
1999. Године говорио е у странчи кара додона («златни кокер») у представи Королевская опера На позорници лондонских театра Судера Уэллс (дирижент Геннадий Божич).
2001. Годин испунио е Мендозову забаву у Лион Опере (дирижент Олег Каэтани).
2002. Годин испунио и забаву Пимена (Борис Годунов) u Национальная опера На позорнице Опера Бастилия (главная и дирижент Джеймс Конлон, режиссер Франческа Замблело) и забава Борис Годунова у Лёну Опера, режиссер Иван Фишер за zajednička proizvodnja sa Nacionalnim kazalištem Mannheim-a).
2003. Године пьевао е насловну забаву у опере Борису Годунову у позористима Окланда и Веллингтона (Новая Зеландия) и на истой странци опере у наступу Кралевске опере на позорники Лондонский театр , Лондонский театр, , Лондонский театр, , Лондонский театр, Джон Томлинсон, Сергей Ларин, Ольга Бородина, Сергей Лейфефер, Владимир Ванеев).
2004. Година, дебитовао у ПИМЕНЬ забави в Нью-Йорке, Метрополитен-опера, (Дирижент Семене Быков), Пеанг Пимен и Варлаам («Борис Годунов») у позоришту Лишео У Барселони (Испания).
2005. Годин испунио е Барлаамову страницу у позоришту Бризела Ла Монне , као и серия тихона Щербатой и Ямчик Балага у оперы «Рата и свет» С. Прокофьев Парижская национальная опера на открытом воздухе Франческа Замблело).
, 2006 г. Годин, испунио, странку Спарафуцил (Риголетто) и Марсель Опере .
Sljedeće godine — Boris Timofeevič dijelovi («Леди Макбет Мценский уезд») у Великой Женевской позиции, SparFucily u operi Nanta, Varlaam u Rajna opere u Strasbourgu I.
U 2008. godini pjesma Mendoza («Promatranje u manastiru» С. Прокофьев) на pozornici Umjetnička palača kraljice Sofije U Valenciji, kvartu («Lady Macbeth Mtsensky County») , директор Лион Додин, фаза 1998).
U 2013. Години изведена на берегу реки (Борис Годунов) u Баварско држава опера и дальше Фестиваль оперы Минхена (дирижент Кент Нагано, режиссер Каликто Биджито).
Участвовала на концертном наступлении оперы «Царская младенка» на фестивале Линкольн Центр у Нью-Йорка и Фестиваль умений в Гонконге (режиссер Геннадий Божич, 2014 и 2015).
U 2015. Години ispunio je zabavu Ивана Хованский («Гованщина») у Базель позоришту (режиссер Кирилл Карабиц, режиссер Василий Вельхатов).
У сезона 2016/17 — Варлаам (Борис Годунов) у баварской државной оперы.
2018. година — Доггина на месте Большевог казалишта Шангай (obilazak operne trupe Велики у Кини, дирижент Туган Сохиев).

Savršeno duhovna muzika. Mnogo koncerata. Konkretno, sa samostalnim koncertima govorili su u Bethovenu dvorani Boljševog kazališta, na vladinim koncertima u Kremlju, u ambasadama Rusije u Parizu, Londonu, Rimu, Berlin, na mestu njemačke opere (Берлин).СОФТЕНТО СИМФОНИЯ Д. Шостакович наступление у Монпелье (Francuskoj), гласальным циклом «пьесме и плес смрти» М. Мусоргский и пьевао в Антверпене.

Дискография

Među zapisima:

«Саджам Сорочинская» М. Мусоргский — Черевик, Дирижент В. Есипов, 1983
«Алеко» С. Рахманинова — Старый Цыган, дирижент Д. Китанеко, ГрумОфун, 1990
«Франческа да Римини» С. Рахманинова — ручак Малатест, дирижент А. Чистяков, 1992
«Алеко» С. Рахманинова — Алеко, дирижент А.Чистяков, Le Chant du Monde, 1994
«Maja noć» Н. Римский-Корсаков — глава, дирижент А. Лазарев, Capriccio, 1997
«Kaširanje besmrtnog» — Буря-Богатырь, дирижент А. Чистяков.
«Укрочиванье расипника» В. Щебалина — Гортензия.

Исписати

Владимир Маторин rođen je 2. maja 1948. у Москвы у военной породы (отац пуковник, командант диела). Владимирово детинство пролазило ей у войні градовима. Prema vlastitim uspomenama, dečak je voleo lutati kroz šumu i oguliti se sve čuje na radiju.Незабораван доджам диеты први е наступление у Большевом казалишту — Опера Романа Корсакова «Царская невъеста».

Стартовый старт

1974. diplomirao je na Genjin Institutu (sada Ruska akademija muzike nazvana po Gnesiniju), gdje je njegov učitelj bio Евгений Васильевич Иванов, такой год солист Boljševog kazališta 1954. Определить оставшихся учителей, поехать в школу С. С. Сахаров, М. Л. Мельцер, В. Я. Шубин.

1974-1991 Владимир Анатольевич посвящен московском академском глазбеном позоришту назван по К.С. Станиславский и В. И. Немирович-Данченко. 1989. Борис Годунов препознат ее као meunarodni muzički publicitet najbolje operne stranke godine.

Наставне активности

с 1991 года. Године предавао е у русской академии позоришне умжетности, от 1994. до 2005. — профессор и шеф одела за вокальную умение.

Солист Большого театра.

Solistica operne trupe Boljševog kazališta je od 1991. godine. Е.Ф. Светланов позвонил в 1990 году. За погубление принца Юрия у оперной причи из невыдвинутого Града, Китегея и Джевице Феврония Н.А. Римский-Корсаков. У репертоару умжетника око 90 стран.

Pjevao na najboljim sceneama svijeta, sa ture Gostom u Engleskoj, Italiji, Irevini, Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Njemačkoj, Španjolskoj, Švicarskoj, Poljskoj, j,,,,,,, , Япония, Монголия, Южная Корея, ЮАР, Канада, Мексико, Новая Зеландия, на Кипру.

Važan dio umjetnikove kreativnosti je koncerti u gradovima Rusije, govoreći o radijskom i televiziji, zvučnom snimanju.

1993. године участвовало на фестивале Весфорда (Ирска) у Опери П. Чайковского «Черевички». Iste godine, naslovna zabava pjevala je u Borisu Godunovu, Boljše pozorište eneve.

1994. Године испунио е забаву главу у Опере Н. Римский-Корсаков «Майская ночь» у Кельну Филхармонию, а Борис Годунова пьевао у лирской опери Чикаго. Година 1995. Шеф глав («Майская ночь») изведен на фестивале WEXFOR-а у Ирской (дирижер Владимир Юровский).

Година 1996. Пил Досфини (Хованщина) у опери Нанта (Франкуска), Борис Годунова у Народного позоришту у Праги и Пимен (Борис Годунов) у Опери

1973.dobio je II nagradu Međunarodnog natjecanja muzičara-izvoača u enevi.
1977 г. — II награда за све синдикалне соревнований вокала именованных по М.И. Глинке.
Година 1997. dodijeljen je titula «Народный умжетник Ruske Federacije».
2001г. Године награжен журнал «за заслуга за отходбину» IV степен.
2008. Година награжен налогом «за заслугу за отходбину» III степени.
U 2013. godini nagraena je medalja «za jačanje zajednice».
U 2014. godini nagrađen je Ujedinjenim nacijama Oden «jedinstvo» («za djela u korist naroda»).
U 2015. godini nagrađena je nagrada Vlade Ruske Federation u oblasti kulture.
U 2018. godini dodijeljen mu je Grusjek Ministarstva kulture Rusije «za doprinos ruskoj kulturi».
U 2019. godini nagrađen je redoslijedom prijateljstva.

Биография

Roen u Moskvi. 1974. Дипломирао я на државном музыкальном и педагогическом институте (сада Русской академии музыки) названа по Гнизиничу у класса Евгения Иванова. 1974-91 Пьевао у московском академском глазбэном казалишту назван по К.С. Станиславский и вл.и. Немирович-Данченко. Година 1989. Борис Годунов преподать мне надежду на лучшее оперение года.
Od 1991. Година преда на русской академии позоришне умжетности, от 94. — profesor i šef odjela za solo pjevanje.
Solista operne trupe Boljševog kazališta je od 1991. godine

Репертуар

U svom repertoaru u Boljšoj pozorištu uključivalo je sljedeće strane:

Князь Юрий. («Priča o nevidljivom Kitegeu i Virgin Fevroniju» Н.Римского-Корсакова)
Король Рена («Иоланта» П. Чайковский)
Дон Базилио («Севилья Бербер» Дж. Россини)
Борис Годунов, Варлаам («Борис Годунов» М. Мусоргский)
Иван Сусанин («Живот за краля» / «Иван Сусанин» М. Глинка)
Гремин (Евгений Онегин П. Чайковский)
Галицкий, Кончак («Князь Игорь» А. Бородина)
Старый цигански («Алеко» С. Рахманинова)
Автомобиль додон («Златний кокер» Н.Римского-Корсакова)
Дистане, Иван Хованский («Гованщина» М. Мусоргского)
Рамфис («Аида» Дж. Верди)
Краль Треф. («Любав за три наранче» С. Прокофьева)
Миллер («Русалка» А. Даргомыжский)
Па («Царская младенка» Н. Римского-Корсакова)
Мамыков ча («Трещина» П. Ч. )
Свештеник («Катерина Измайлова» Д. Шостакович)
други
Купно у свом репертоару више од здесет страна

Обилазак

Pjevao je na najboljimcenama svijeta, sa ture Gostom u Engleskoj, Italiji, Irevini, Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Njemačkoj, Španjolskoj, Švicarskoj, Poljskoj, Čeijoskij, uzbekistan, ukraiškoj, uzbekistan , Монголия, Южная Корея, ЮАР, Канада, Мексико, Новая Зеландия, на Кипру.
1993. година учёбао у Фестиваль WEXFOR-a (Ирска) у формулировок оперы П. Чайковского «Черевички». Iste godine, naslovna zabava pjevala je u Borisu Godunov Veliko enevsko pozorište .
1994. Година испунио и забаву главу у Опере Н. Римский-Корсаков «Майская ночь» u Köln Filharmonija , a Boris Godunova je pjevao u Lirska opera chicago .
Година 1995. Шеф глав («Майская ночь») изведен на фестивале Уэксфорд у Ирской (дирижент Владимир Юровский).
1996. Dosfini Sang (Hovanshchina) u Opera Nanta (Francuska), Boris Godunova u Narodno pozorište u Pragu i PIMEN (Boris Godunov) u Opera Montpellier (Francuska).
1997. Година Бориса Годунова pjevao je HOUSTON GRAND OPERA (САД).
1998. годин учёбао на концерте извршеня опере «пунъач» П. Чайковский у концертного двора в Лондоне Фестивальная дворана (Королевская опера, дирижент Гергиев), govorio je na stranci Mendoza «S.Прокофьев у Большого Женевского позоришту и у Бури-Богатырь страны у концертной операции опере «Кашинг бесмртно» н. Римский-Корсаков с Лондонским филармоническим оркестром у ходнику Фестивалска дворана (Директор Александр Лазарев).
1999. Године говорио е у странчи кара додона («златни кокер») у представи Королевская опера На позорници лондонских театра Судера Уэллс (дирижент Геннадий Божич).
2001. Годин испунио е Мендозову забаву у Лион Опере (дирижент Олег Каэтани).
2002. Годин испунио и забаву Пимена (Борис Годунов) u Национальная опера На позорнице Опера Бастилия (главная и дирижент Джеймс Конлон, режиссер Франческа Замблело) и забава Борис Годунова у Лёну Опера, режиссер Иван Фишер за zajednička proizvodnja sa Nacionalnim kazalištem Mannheim-a).
2003. Године пьевао е насловну забаву у опере Борису Годунову у позористима Окланда и Веллингтона (Новая Зеландия) и на истой странци опере у наступу Кралевске опере на позорники Лондонский театр , Лондонский театр, , Лондонский театр, , Лондонский театр, Джон Томлинсон, Сергей Ларин, Ольга Бородина, Сергей Лейфефер, Владимир Ванеев).
2004. Година, дебитовао у ПИМЕНЬ забави в Нью-Йорке, Метрополитен-опера, (Дирижент Семене Быков), Пеанг Пимен и Варлаам («Борис Годунов») у позоришту Лишео У Барселони (Испания).
2005. Годин испунио е Барлаамову страницу у позоришту Бризела Ла Монне , као и серия тихона Щербатой и Ямчик Балага у оперы «Рата и свет» С. Прокофьев Парижская национальная опера на открытом воздухе Франческа Замблело).
, 2006 г. Годин, испунио, странку Спарафуцил (Риголетто) и Марсель Опере .
Sljedeće godine — Boris Timofeevič dijelovi («Леди Макбет Мценский уезд») у Великой Женевской позиции, SparFucily u operi Nanta, Varlaam u Rajna opere u Strasbourgu I.
U 2008. godini pjesma Mendoza («Promatranje u manastiru» С. Прокофьев) на pozornici Umjetnička palača kraljice Sofije U Valenciji, kvartu («Lady Macbeth Mtsensky County») , директор Лион Додин, фаза 1998).
U 2013. Години изведена на берегу реки (Борис Годунов) u Баварско држава опера и дальше Фестиваль оперы Минхена (дирижент Кент Нагано, режиссер Каликто Биджито).
Участвовала на концертном наступлении оперы «Царская младенка» на фестивале Линкольн Центр у Нью-Йорка и Фестиваль умений в Гонконге (режиссер Геннадий Божич, 2014 и 2015).
U 2015. Години ispunio je zabavu Ивана Хованский («Гованщина») у Базель позоришту (режиссер Кирилл Карабиц, режиссер Василий Вельхатов).
У сезона 2016/17 — Варлаам (Борис Годунов) у баварской државной оперы.
2018. година — Доггина на месте Большевог казалишта Шангай (obilazak operne trupe Велики у Кини, дирижент Туган Сохиев).

Savršeno duhovna muzika. Mnogo koncerata. Konkretno, sa samostalnim koncertima govorili su u Bethovenu dvorani Boljševog kazališta, na vladinim koncertima u Kremlju, u ambasadama Rusije u Parizu, Londonu, Rimu, Berlin, na mestu njemačke opere (Берлин).СОФТЕНТО СИМФОНИЯ Д. Шостакович наступление у Монпелье (Francuskoj), гласальным циклом «пьесме и плес смрти» М. Мусоргский и пьевао в Антверпене.

Дискография

Među zapisima:

«Саджам Сорочинская» М. Мусоргский — Черевик, Дирижент В. Есипов, 1983
«Алеко» С.

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *